Prošle je 11 godina od ubistva Nemanje Loncovića (43). Veruje se da je ubijen u ratu saradnika Dejana Stojanovića Keke i grupe koja mu je otkazala poslušnost. Loncović je navodno bio Kekin čovek od poverenja.
Loncović, vlasnik restorana „Hacijenda Rodizo“ na Novom Beogradu, usmrćen je na parkingu u Ulici Sretena Mladenovića Mike u Rakovici, 24. maja 2013.
Pre Loncovića, prema saznanjima policije, u istom ratu stradali su Vujadin Pejanović zvani Vule Balavi i Miloš Ljubenović. Loncovića je policija navodno dovodila u vezu sa ubistvom Pejanovića (34) u februaru 2012. godine ispred jednog kafića na Novom Beogradu.
Loncović, međutim, nije hapšen zbog toga, jer dokaza nije bilo, iako je policija bila sigurna da je Pejanović likvidiran po nalogu Dejana Stojanovića Keke, vođe novobeogradskog klana, koji je tada već uveliko bio u Brazilu, odakle je izdavao naređenja svojim saradnicima.
U decembru 2012. usledilo je novo ubistvo. Još jedan odmetnuti član Stojanovićeve grupe, Miloš Ljubenović, ubijen je na Novom Beogradu, nakon što je izašao iz zgrade u Ulici Jurija Gagarina i seo u svoj automobil. Nepoznati ubica u Ljubenovića je ispalio nekoliko hitaca i pobegao.
Tada je eskalirao rat na ulicama Beograda, a jedna od njegovih žrtava je bio i Loncović.
On je ubijen u momentu dok je sedeo za volanom „mercedesa“ nemačkih registarskih oznaka. Do danas nepoznati ubica prišao je vozilu i u Loncovića ispalio nekoliko hitaca od kojih su ga tri pogodila u glavu.
Loncović je, osim „Hacijende Rodizio“, držao je i restoran „La Čoza grande“ na Senjaku. Često je boravio i u Nemačkoj, u kojoj je, navodno, izvesno vreme proveo u zatvoru. Sa Stojanovićem je blizak od ranije, mnogo pre nego što je novobeogradski bos pobegao iz Srbije. Stojanović je u inostranstvo pobegao 2006. nakon ubistva vođe bežanijskog klana Gorana Mijatovića Mite, a utočište je pronašao u Brazilu.
NE PROPUSTITE
