"NAĐENO VIŠE OD 400 MILIONA EKSPLICITNIH SNIMAKA SA DECOM, U SVAKOM JE NJIH 20" Jezivi podaci izneseni u emisiji "Ni pet ni šest"

U emisiji "Ni pet ni šest", gosti - Petar Vasić, stručnjak za marketing, dr Marija Ranđelović, pedagog, Saša Borojević, analitičar, i Aleksandar Ašković, Jutjub stručnjak - razgovarali su o značaju i opasnostima društvenih mreža.

Algoritmi i cenzura: Gde je granica?

Petar Vasić, kao stručnjak za marketing, osvrnuo se na ključnu temu o cenzuri i kontroli sadržaja na društvenim mrežama. On je istakao:

- Problem sa društvenim mrežama je to što postoji ogroman broj korisnika i sadržaja koji se svakodnevno postavlja. Uvođenje cenzure je neophodno, ali kako pravilno odrediti granicu? Veštačka inteligencija i algoritmi trenutno pokušavaju da reše problem prepoznavanja neprimerenih sadržaja, ali često ne uspevaju u tome. Na primer, neki sadržaji koji promovišu nasilje ili mržnju prolaze ispod radara, dok se korisnicima ponekad blokiraju postovi koji nisu sporni. Postoji, naravno, određena politika koja određuje šta sme, a šta ne sme da se objavljuje, ali te politike su ponekad previše generalne i ne primenjuju se uvek pravilno.

Vasić je dodao da cenzura može da bude dvosmerna ulica, posebno u situacijama kada ljudi ne mogu da vide stvarne slike ratova ili sukoba jer su previše brutalne ili šokantne:

- Postavlja se pitanje - da li je bolje da javnost vidi surovu realnost, kao što su snimci iz Gaze, ili da ih cenzurišemo zbog osetljivosti publike? Nekada se cenzura koristi kao sredstvo da se izbegnu konflikti, ali time se gubi potpuna slika onoga što se zapravo dešava.

Uticaj na decu: Digitalna vaspitna sredina

Dr Marija Ranđelović, pedagog, iznela je ozbiljna upozorenja o tome kako društvene mreže oblikuju ponašanje i percepciju dece:

- Deca danas provode ogroman deo svog vremena na internetu, oko 10 sati dnevno, i društvene mreže su postale glavni vaspitni alat. To što mi roditelji i pedagozi radimo, sve više postaje sekundarno u poređenju sa uticajem društvenih mreža. One nude iluziju savršenih života, ali deca ne shvataju da to nije realnost. Deca se ne uče kako da kritički procenjuju sadržaj koji konzumiraju. Na primer, mnogi influenseri koji promovišu savršene slike porodica i savršenih tela stvaraju kod dece osećaj manje vrednosti, i to direktno utiče na njihov razvoj i samopouzdanje.

Ranđelović je naglasila da je izazov danas mnogo veći nego ranije:

- Pre 20 godina smo savetovali roditeljima da stave kompjuter u dnevnu sobu, kako bi imali uvid u to šta deca rade. Danas su deca uvek povezana putem mobilnih telefona, tableta i drugih uređaja, i gotovo je nemoguće pratiti sve što rade. Mi nemamo adekvatne mehanizme za nadzor, a deca su svakodnevno izložena sadržajima koji mogu biti štetni.

Opasnosti koje vrebaju na mreži: Pedofilija i trgovina ljudima

Saša Borojević, analitičar, istakao je ozbiljne probleme sa internet bezbednošću i šokirao publiku podacima o trgovini dečjom pornografijom:

- Na društvenim mrežama, poput Instagrama, i dalje opstaju profili koji nude decu za seksualne usluge, uprkos brojnim prijavama. Takođe, pedofilija se često ne naziva pravim imenom - koristi se termin 'pedoseksualnost', što je potpuno neprimereno i umanjuje težinu ovog užasa. Što je još gore, mnoga deca su nesvesno žrtve ovog sistema, jer veruju da su u vezi sa nekim vršnjakom, dok su zapravo u kontaktu sa odraslim predatorima - tvrdi Borojević.

Borojević je izneo zastrašujući podatak da je od 2012. godine pronađeno preko 400 miliona snimaka sa decom u porno filmovima, a u svakom filmu učestvuje između 15 i 20 dece.

- To je organizovani kriminal, to nije nešto što se događa u ilegali. Postoji čitava mreža ljudi koji profitiraju od trgovine filmovima sa decom, i to je jedan od najmonstruoznijih problema s kojima se suočavamo - rekao je on.

Algoritmi nisu dovoljni: Problematičan rad veštačke inteligencije

Aleksandar Ašković, stručnjak za Jutjub, osvrnuo se na problem neefikasnosti algoritama u regulisanju sadržaja:

- Najveći problem sa društvenim mrežama je to što se previše oslanjaju na algoritme umesto na ljude. Ti algoritmi greše, i zato imamo situaciju da, na primer, snimak majke koja doji dete bude uklonjen kao 'seksualizovan', dok prave pretnje i opasni sadržaji često ostaju neprimetni. Neophodno je zapošljavanje ljudi koji će pregledati sadržaj, ali to je skupo i zahteva mnogo resursa.

Ašković je istakao i problem propagande:

- Dok su pro-ukrajinski snimci često slobodniji na mrežama, pro-ruski snimci se brzo uklanjaju. Jutjub i druge platforme prate političke smernice zapadnih zemalja, i tu dolazimo do problema cenzure. Telegram, s druge strane, nema te restrikcije i na njemu se često mogu videti detalji sukoba koje druge mreže blokiraju.

On je zaključio da je problem u neznanju i nedostatku kritičkog mišljenja:

- Ljudi danas nisu navikli da preispituju informacije koje vide na društvenim mrežama, baš kao što su ranije slepo verovali televiziji. Sa razvojem veštačke inteligencije, koja može da stvori lažne snimke i slike, biće sve teže razlikovati istinu od manipulacije.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir televizija je dostupna na kanalu broj 109 za korisnike MTS Iris TV, na kanalu 9 za korisnike m:SAT TV, Supernova i Yettel Hipernet TV, na kanalu 108 za korisnike BeotelNet, na kanalu 8 za korisnike Orion telekoma i na kanalu broj 112 za korisnike Sat-trakt na teritoriji Srbije, u okviru platforme M:tel u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini i MTEL Global u dijaspori, kao i na aplikaciji Arena Cloud.

Kurir.rs

Bonus video: