HAG - U nastavku suđenja pred Tribunalom u Hagu, svedok odbrane Radovana Karadžića, Dušan Škrba, tadašnji komandant artiljerije, negirao je da je njegova jedinica gađala džamije i Gradsku biblioteku u Sarajevu u avgustu 1992. godine, kao i da je koristila avio-bombe.
Unakrsno ispitivanje Škrbe koji je bio komandant Mešovitog artiljerijskog bataljona Vojske Republike Srpske u Lukavici, završeno je danas, posle čega je nastavljena zatvorena sednica sudskog veća.
Škrba je rekao da u njegovoj zoni odgovornosti nikada nisu korišćene avio-bombe.
"Imali smo avio-bombe, ali nisu korisćene na području pod kontrolom naše bigade", rekao je Škrba i dodao da su im na kraju rata ostale zalihe tih bombi.
Na uporno insistiranje tužiteljke da oceni preciznost avio-bombi, Škrba je ukazao da nikada nije gađao tim oružjem pa da ne može ni da zna kakvo je njihovo dejstvo.
Na pitanje tužiteljke kako su dobili informaciju da je Gradska vijećnica, u kojoj je bila biblioteka, pretvorena u skladište municije, Škrba je rekao da su na televiziji videli snimke na kojima su prikazani ljudi sa sanducima municije ispred Gradske vijećnice.
Škrba je tvrdio da njegova jedinica nije gađala Gradsku većnicu i izrazio sumnju da je bibiloteka uopšte bila granatirana, jer je plamen goreo od poda, a ne sa krova. Na pitanje Karadžića koliko je džamija bilo u Sarajevu i da li su bile aktivne, Škrba je rekao da je bilo blizu 200 uglavnom aktvnih džamija.
On tvrdi da njegova jedinica nije gađala nijednu džamiju. Škrba je rekao i da srpska strana nije postavljala teško oružje u civilnoj zoni jer se bojala odmazde i da ne bi bilo više žrtava na vatrenim položajima, dok je muslimanska strana to činila.
Tužiteljka ga je upitala i da prokomentariše svedočenje potpukovnika Ričarda Mola, svedoka optužbe koji je govoreći o granatiranju Sarajeva rekao da su mu srpski komandanti rekli da moraju da ispaljuju hice radi "zagrevanja cevi".
Škrba je rekao da bi voleo da se "suoči sa tim covekom" koji, kako je dodao, nikada nije stavio usmenu niti pismenu primedbu.
On je tokom svedočenja prošle sedmice negirao da je u avgustu 1995. njegova jedinica mogla ispaliti minobacačku granatu na pijacu Markale, koja je ubila i ranila desetine građana, zato što su svi minobacači od 120 milimetara u to vreme bili pod kontrolom Unprofora.
Svedok je tvrdio i da nikada nije pucao na bolnice na Marijin Dvoru i na Koševu, iako je iz njihove blizine Armija BiH otvarala vatru. Bivši predsednik RS optužen je i za genocid u Srebrenici i još sedam bosanskih opština; progon Muslimana i Hrvata širom BiH i uzimanje pripadnika Unprofora za taoce, 1992-95.
