BEOGRAD - Srpski tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević najavio je aktiviranje postupaka u predmetima ratnih zločina koji su počinjeni na šest lokacija u Hrvatskoj u periodu od 1991. do 1995. godine - u Kijaniju, Malom Alanu, Dvoru na Uni, Gospiću, Petrinji i Vrginmostu. Istraživanje zločina u Dvoru na Uni ponovo je počelo, nakon što je u aprilu prošle godine danski list BT preneo priču bivšeg pripadnika snaga UN u Hrvatskoj Jana Velendorfa o zločinu, koja do tada nije bila poznata široj javnosti.
Hrvatsko i srpsko tužilaštvo vode zajedničku istragu povodom tog slučaja i zajedno su u Kopenhagenu prošle godine saslušali Velendorfa. Prema svedočenju Velendorfa, koje je preneo BT, danski vojnici iz Ujedinjenih nacija, stacionirani u Hrvatskoj za vreme „Oluje", nisu reagovali kad su ljudi u maskirnim uniformama (bez oznaka), pred njihovim očima 8. avgusta 1995. godine ubili devet hendikepiranih osoba srpske nacionalnosti, koji su se sakrili u školi u Dvoru na Uni.
Danci optužili svoje vojnike
List je pisao da su se pogubljenja dogodila samo nekoliko metara od danske jedinice koju je činilo 200 dobro naoružanih vojnika, koji su imali naređenje da samo osmatraju teren i da ne intervenišu u vreme kada se dogodio zločin u Dvoru, tokom ofanzive hrvatskih snaga, koja je imala za cilj da se Srbi primoraju da napuste Hrvatsku. Mediji u toj zemlji zločin u Dvoru na Uni nazvali su „crnim poglavljem" danske ratne istorije zato što se dogodio pred očima njihovih vojnika iz kontingenta UN.
Pod Velebitom masakrirana 22 vojnika
Srpsko tužilaštvo istraživaće i zločin na lokaciji Mali Alan, na planini Velebit, kada su, kako se sumnja, 22. januara 1993. godine hrvatski vojnici ubili su 22 Srba, od kojih i jednu medicinsku sestru. Srpski kamioni su tada upali u zamku između dve baze Unprofora, baze na Matrasu - Sveti Rok i Malog Alana. Osam vojnika je uspelo da pobegne i preživi, a 22 su zarobljena i masakrirana. Hrvatska vojska im je tada preprečila jedini put kojim bi mogli da izađu, a posle toga su zauzeli i veze komunikacije i preko njih javili srpskim vojnicima da na Malom Alanu ima ranjenika. U zamku je tada upala grupa od oko 30 vojnika, među kojima je bila i jedna medicinska sestra. Specijalista sudske medicine iz Beograda Branimir Aleksandrić je u svom nalazu napisao da se iz video-snimka nedvosmisleno vidi da se na većini poginulih, pored dejstva projektila i delova eksplozivnog sredstva, zapaža i da su žrtve ubijane noževima i bajonetima.
Garantovali bezbednost starcima pa ih ubili
Za zločin u ličkom selu Kjani takođe se sumnjiče pripadnici Hrvatske vojske koji su, posle zverskog mučenja, ubili u avgustu 1995. godine 14 srpskih civila. Verujući hrvatskim vlastima, koje su im garantovale bezbednost, deset žena i četiri starca, umesto da izbegnu u Srbiju i Republiku Srpsku, sačekali su u svojim kućama hrvatske vojnike, koji su ih pobili.Posle zverskog mučenja ubijeni su Dane Bolta, Sava Bolta, Branko Jelača, Marija Jelača, Milica Jelača, Ana Jelača, Smilja Jelača, Dušan Kesić, Mileva Kolundžić, Danica Sovilj, Vlado Sovilj, Mara Sovilj i njeni ćerka i sin Mira i Rade Sovilj. Tadašnji komandir voda Vojske Republike Srpske Krajine Stevan Veselinović je 2005. dao izjavu Tužilaštvu za ratne zločine Republike Srbije i Kancelariji Haškog suda u Beogradu o ovom masakru civila. Veselinović je svedočio da se srpska vojska tada sa Velebita spustila u Žuljine i preko Gračaca i Bezdana stigla do Kijana.
Ubistva civila u Gračacu
"Kada je Gračac pao u ruke Hrvata, pobijeni su mnogi civili. To su uglavnom bili žene i starci koji se nisu povukli sa kolonom izbeglica. Najviše ih je stradalo upravo u selu Kijani. U povlačenju smo nailazili na prazna sela, ali je u Kijanima ostalo 16 ljudi koji nisu verovali nama, već porukama hrvatskih vlasti koje su non-stop emitovane na televiziji i radiju", posvedočio je Veselinović. Dalje je naveo da su posle neuspešnog nagovaranja ljudi iz Kijana da krenu sa njima, nastavili ka Bruvnu i pola sata kasnije čuli pucnjavu iz pravca Kijana. "Pretpostavili smo da su Hrvati stigli do njih", naveo je Veselinović. Na Groblju Sveti Nikola u Petrinji ekshumirano je 160 posmrtnih ostataka Srba, među kojima je najmanje 20 žena.Radi se o posmrtnim ostacima Srba sa Banije i Korduna, ubijenih u napadu oružanih snaga Hrvatske (Oluja), avgusta 1995, na zaštićenu zonu UN u sektoru Sever.
Napad na izbegličku kolonu 1995, pucali muslimani i Hrvati
U Vrginmostu između 7. i 8. avgusta 1995. godine, u napadima na izbegličku kolonu između Gline i Dvora, poginulo je nekoliko desetina civila s područja opština Glina, Topusko, Vrginmost i Vojnić. Drugi deo kolone izbeglica se kretao preko Žirovca koji se nalazi između Gline i Dvora na Uni i oni su bili napadnuti od strane hrvatske i muslimanske vojske (Peti korpus Armije BiH).Kolona izbeglica iz Krajine bila je presretnuta i napadnuta i tom prilikom ubijeni su mnogi civili. Posle toga je deo kolone posredstvom Unprofora, na osnovu postignutog dogovora sa hrvatskim vlastima o maršruti izbegličke kolone, nastavio kretanje prema Petrinji, Sisku i dalje, kroz Hrvatsku, autoputem Zagreb-Beograd. Tužilaštvo će istraživati i zločine u Gospiću, koje nije pokrilo hrvatsko pravosuđe svojim predmetima.
Spaljivali Srbe u Gospiću
U noći 16 i 17. oktobra 1991. godine, oko 150 najuglednijih Srba, preostalih u Gospiću je, naočigled mnogih članova porodice i komšija, izvučeno iz svojih stanova i odvedeno u nepoznatom pravcu. Od tada, većini se gubi svaki trag, a samo 24 ugljenisana leša pronađena su 25. decembra na tadašnjoj liniji razdvajanja u rejonu Debelo Brdo - Široka Kula kod Perušića. Od 24 pronađena tela, među kojima je bilo i devet ženskih, sudsko -medicinska ekipa, kojom je rukovodio patolog Zoran Stanković, uspela je da identifikuje 19 žrtava.
Tela su, prema izjavi dr Stankovića, bila masakrirana, neka sa ranama od noža u vratu, smrskanih lobanja i s rupama od metaka u potiljku, stavljena na gomilu, posuta zapaljivom tečnošću i zapaljena. Među identifikovanim bili su i zamenik gospićkog Okružnog javnog tužioca Đorđe Kalanj, istražni sudija Branko Štulić, šumarski inzenjer Bogdan Šuput, viša medicinska sestra Dušanka Vranješ, bračni par Mileva i Miloš Orlović, profesorka Radmila Pantelić, šef Turist-biroa u Gospiću Radmila Diklić, kao i drugi ugledni gospićki Srbi.
