HAG - Haški tribunal izreći će u sredu, 12. decembra, presudu penzionisanom generalu Vojske Republike Srpske Zdravku Tolimiru, optuženom za genocid u Srebrenici. U završnoj reči, krajem avgusta ove godine, tužioci su zatražili da general Tolimir bude proglašen krivim za genocid nad srebreničkim Muslimanima i kažnjen doživotnim zatvorom. Prema optužnici, snage VRS su u sistematski pogubile oko 7.000 muslimanskih muškaraca iz Srebrenice na više lokacija u okolini Zvornika i Bratunca, u danima pošto su 11. jula 1995. zauzele tu enklavu koja je bila pod zaštitom UN.
General Tolimir (64) je tokom rata u BiH, 1992-95, bio pomoćnik za obaveštajno-bezbednosne poslove tadašnjeg komandanta VRS Ratka Mladića. Tužilac Piter Mekloski (Peter McCloskey) rekao je u završnoj reči da "general Tolimir mora snositi odgovornost zato što je bio na čelu ubilačke grupe" koja je od 13. do 16. jula 1995. sprovela naređenje Radovana Karadžića i Ratka Mladića da svi vojno sposobni muslimanski muškarci iz Srebrenice budu ubijeni.
Tužilac Mekloski naglasio je da je taj "užasni zločin", po naređenju predsednika RS i komandanta VRS, "isplanirala i sprovela" bezbednosno-obaveštajna uprava Glavnog štaba VRS na čijem je čelu bio general Tolimir. General Tolimir, koji se branio sam, zatražio je da bude oslobođen optužbi.
Na kraju svoje završne reči, Tolimir negirao je navod optužnice da je ikada od komandanta VRS Mladića i predsednika RS Karadžića dobio naređenje da svi ratnih zarobljenici iz Srebrenice budu ubijeni. "Tolimir nikada nije dobio nikakvo naređenje od Radovana Karadžića i Ratka Mladića o operaciji ubijanja ratnih zarobljenika.
O tome ne postoje nikakvi dokazi, zato što se nije ni dogodilo. Ono što se nije dogodilo ne može se ni dokazati, ni pred zemaljskim ni pred božjim sudom", kazao je Tolimir. U završnoj reči, međutim, Tolimir nije izričito negirao da su zarobljeni srebrenički Muslimani u julu 1995. bili streljani, već je tvrdio da on nije bio ovlašćen za postupanje sa njima i da u kritično vreme nije bio prisutan u području oko Zvornika, gde je, po optužnici, zločin počinjen.
Optuženi je tvrdio i da je tužilaštvo, tokom procesa, protiv njega iznelo veliki broj optužbi "bez pravnog i činjeničnog osnova", kao i dokaza "spekulativne prirode". U osam tačaka, Tolimir je optužen za genocid, udruživanje radi počinjenja genocida, istrebljenje, ubistva, progon, prisilno premeštanje i deportaciju Muslimana iz Srebrenice iz Žepe od jula do novembra 1995. Tribunal je za genocid u Srebrenici 2010. proglasio krivim i nepravosnažno osudio na doživotni zatvor oficire VRS Vujadina Popovića i LJubišu Bearu.
Oni su na te presude uložili žalbe. Zbog pomaganja i podržavanja srebreničkog genocida, 2004. je pravosnažno na 32 godine zatvora osuđen general Radislav Krstić. Suđenje generalu Tolimiru u Hagu počelo je 26. februara 2010. godine.
Tužioci su pred sudije izveli 126 svedoka, a Tolimir, koji se brani sam, samo četiri. Tolimir je uhapšen u 31. maja 2007, a sutradan su ga vlasti Republike Srpske prebacile u Hag. Vlada Srbije, na čijem čelu je bio Vojislav Koštunica, saopštila je tada da je Tolimir bio uhapšen u Republici Srpskoj.
Tolimir je, međutim, u prvom pojavljivanju pred Tribunalom 4. juna 2007, tvrdio da je bio uhapšen u svom stanu u Beogradu, a onda prebačen preko Drine u RS.
U prvom pojavljivanju pred sudijom Tolimir je odbio da se izjasni o krivici, posle čega je sudija, u skladu s pravilima Tribunala, u spis uneo da je optuženi izjavio da nije kriv.
