BEOGRAD- Meta lopova na rekama je sva roba koja se lako može pretovariti u čamce: vreće sa žitom, veštačko đubrivo, koks, otpadno govžđe, delovi broda, ali ponajviše i gorivo i naftni derivati koji se istaču u blizini obala. Količina pokradnen robe obično je neprimetna u odnosu na ukupan teret, ali ima i slučajeva kada se krađa primeti posebno u slučaju višednevnog sidrenja brodova u lukama.Carina prema nekim podacima godišnje zapleni više od 400 litara goriva, ali je to mali procenat onoga što se uspe prošvercovati. Plovila na Dunavu se obično zaustavljaju pod okriljem noći, a onda šverceri počinju pretakanje goriva uz čamce sa duplim dnom ili kanistere i metalne buriće, odakle se gorivo distribuira preko razvijene saradničke mreže duž same obale.
Problem za carinu i policiju predstavlja organizovana mreža dojavljivača koji preko mobilnih telefona obaveštavaju grupe na terenu o prolasku policijskih i carinskih plovila duž reka.
Kao crna tačka za šverc goriva obeležen je čitav tok Dunava kroz našu zemlju Smederevo, Kostolac, Grocka, Vinča, Pančevo, Banovci, Bačka Palanka, Novi Sad, a najveći broj pokušaja šverca i krađa dešava se na sidrištima brodova u Smederevu i Pančevu, jer tu brodovi ostaju i po nekoliko dana.
Dok se carina bavi sprečavanjem šverca policija ima na rekama ima pune ruke posla sa velikim brojem krađa na rekama najviše se kradu kablovi sa broda, balansni poklopci kao što je bio slučaj pre dve godine čime se na primer brodu priči materijalna šeteta koja može da iznosi i do 10.000 evra, ali nisu neretki slučajevi da sam posade kada prijavljuju krađu naduvaju vrednost pokradene robe ili brodske opreme, kao što su elektro motori za brodska sidra, koji su veoma skupi, a koji kradljivci na otpadima prodaju za veoma sitan novac, a na deponijama završavaju i bakar iz pretopljenih kablova, koji ima odličnu prođu na deponijama.
U imovinske delikte na rekama kako policija žargonski tumači kriminal spada i krađa vanbrodskih motora popularnih penti na teritoriji Beograda, Novog Sada, Smedereva, Zrenjanina i Kikinde.
Policija registruje i krađe ribarskih, metalnih ili drvenih čamaca, a neki prosek od pet prijavljenih krađa policija uspeva redovno da reši tri. Neretko se dešava kako policija tvrdi i da neke od posada brodova same sarađuju sa švercerima, a neke od tih veza datiraju još iz vremena sankcija od 1992-1995, ali i policija konstatuje da je najveći problem šverc nafte.
Problem u efikasnom sprečavanju kiriminala na rekama je i nedovoljan broj čamaca i plovila, pa tako beogradska policijska ispostava za bezbednost na rekama pokriva 85 kilometara toka Dunava kroz glavni grad, 62 kilometra Save i 226 kliometara njihovog priobalja s obzirom na manjak plovila na čemu je i jedna policijski sindikat javno postavio pitanje kako se reke mogu kontrolisati sa nedostakom opreme.
Okosnicu policijske kontrole na rekma sada čine veliki aluminjski čamci popularni » vukovi« koji aktivno učestvuju usprečavanju kriminala na rekama i švercu, kao i sprečavanju samoubistava sa beogradskih mostova koja su postala učestala. Osim plovidbe policija kontroliše reke i sa kopna tj. prešice ili automobilom.
Policija je znala da registruje i česte incidente i obračune među samim posadama, koje nastaju zbog preterane upotrebe alkohola, zbog nesporazuma između samih posada koje žive često veoma surovim uslovima života. Policija zasada nije zabeležila teža povređivanja.
Policija je često uspešno zbog odlične saradnje sa lokalnim ribarima i lučkom kapetanijom koji policiji značajno pomažu.
- Imovinske krađe na rekama se veoma brzo rešavaju, ali veću pažnju treba posvetiti virtuelnim i fingiranim prijavama u brodskim knjigaama, koji su veći problem nego sprečavanje krađa. Otuda i često potiče ponekad izmišljanje rečnih gusara kako bi se prikrio neleglani posao na rekama, ističe sagovornik Web portal Kurira upućen u ovu problematiku, koji je insitirao na anonimnosti.
Prema njegovim rečima postoji u budunućnosti realna opasnost za ugrožavanje plovidbe na rekama kroz našu zemlju. Kriminal se logično povećao sa inteziviranjem rečnog saobraćaja i zasada je koncentrisan većinom na trgovačke brodove, dok nije bio zabeležen ni jedan napad na putničke brodove, koji prevoze turiste kroz našu zemlju.
Veći problem od rečnog kriminala je zakonska regulativa, kaže sagovornik Web Kurira, jer zakonski propisi na našim rekama treba da se osavremne i usklade sa međunarodnim konvencijama koje trebaju reštit organizaciju plovidbe. Potreba postoji i za kvalitenijim organizovanjem i integracijom rečnih jedinica Vojske Srbije, MUP i Lučke Kapetanije, kao i ostalih ustanova čime bi se obezbedila sigurnija plovidba, kroz Srbiju, sprečile glasine, a povećao dotok novca u zemlju.
