VADILI MU ZUBE NA ŽIVO, LOMILI PODLAKTICE I ŠAKE, KRENULI NA NJEGA I DIZALICOM... Skole se surovo svetio iako ga je znao od malena

Zoran Uskoković Skole bio je surov, sudeći prema rečima Zorana Brankovića Lepog, momka sa voždovačkog asfalta iz devedesetih godina. On je svojevremeno ispričao kako je Skole naplaćivao dugove.

Važio je za žestokog momaka devedesetih godina u beogradskom podzemlju, a likvidiran je aprila 2000. godine u pucnjavi na Vidikovcu. Sa njim je tada ubijen i njegov telohranitelj, inače policajac Miloš Stevanović. Na Uskokovićev "audi" pucano je iz automobila u pokretu. Zoran Branković Lepi je u jednoj od emisija "Balkan Info" ispričao sledeću nezgodu:

"Poznata su braća Vanja i Aleksandar Sale Jovović, oni su moji prijatelji. Vanja je bio stariji i mnogo jak na ruke (oborio ruku Šijanu u Nani ’89. godine), poznate su njegove ferke. Mlađi Sale zvani Jovke je bio u sukobu sa Skoletom, koji je tad bio veličina. Jednom prilikom, izvadi Jovke pištolj i i upuca Skoleta šest puta, u stomak, kuk, nogu... Baš ga je dobro izranjavao", ispričao je Zoran Branković Lepi.

Kako dalje kaže priča, događaj se odigrao u lokalu Arkanovog druga i generala Srpske dobrovoljačke garde, Stojana Novakovića Copeta, kada je Skole bio u društvu Zorana Nedovića Šoka. Skole je posle toga šepao i nikad ovo nije zaboravio niti je imao nameru da oprosti Jovketu. Pet godina kasnije, priča se da su Ćanda i ostali momci iz Skoletove ekipe oteli Jovketa.

Prema nekim svedočenjima, na živo su mu vadili zube, a neki pak tvrde da su mu polomili podlaktice i šake, nakon čega su dizalicom od kola pokušavali da mu slome butnu kost, ali je Skole to zaustavio i tu su ga ostavili. Ovaj se nekako odvukao do puta, kada ga je neko video i pozvao Hitnu pomoć.

"Ljudi ne znaju da kad odeš kod stomatologa i treba da vadiš više od dva zuba on zove oralnog hirurga, to su stravična krvarenja, to mora da se čupa, da se lomi, da se vadi... Izgleda da su oni zbog mene vodili zubara ili oralnog hirurga da bi ostao živ", opisao je Jovke nemili događaj.

Jovke je potvrdio kako je tačno da su mu polomili obe noge, hteli su da mu slome prste ali je Jovke srećom sklonio šaku.

"Sve vreme mi je pištolj bio tu, ali nikako nisam mogao da ga dohvatim i kako krenem, oni su me sprečavali, bile su mi obe ruke polomljene i leva noga... I onda je bilo 'Idemo, paljba!'. Bojali su se policije jer je mesto na kome su me tukli bilo javno, na Kanarevom brdu, u kafiću koji se zove 'Elefant'", ispričao je Jovke.

Jovke je dodao da je on kasnije došao do informacije da je batine dobio" jer je Jorga, koji je bio njegov telohranitelj, od Skoleta dobio opomenu da mora da namesti Jovketa za pet dana ili da sebi bira grobno mesto".

Prema njegovim rečima, Jovke je posle užasnih batina uspeo da se oporavi. Bio je u banji na oporavku i nakon lečenja, povukao se i započeo miran porodični život.

Braća Jovović i Skole su bili iz istog kraja (Kanarevo Brdo, Rakovica) i od malih nogu se nisu slagali. Kako se priča, Vanja je čak Skoleta jednom udarao u glavu pištoljem, ali Jovke demantuje ovakvu izjavu.

"Mi smo bili u dobrim odnosima, korektnim, dok je moj brat Vanja bio u prijateljskim odnosima sa Skoletom, do nekog vremena, a onda je jednostavno nastao konflikt oko toga da se zna ko je jači, ko je hrabriji... Vanja je počeo već sa mnom i Simendom, Skole sa nekim drugim, sa Šokom Nedovićem i to je bilo ime koje nešto znači, bio je jak čovek finansijski, čovek sa pozicijama, i svi su nastojali da razdvoje Vanju i Skoleta", priča Jovke i dodaje da se do razdvajanja došlo u momentu kada je Skoletov kum počeo da proziva Vanju, krenuo na njega fizički.

"Tada je Vanja krenuo da udari njega, a Skole iz solidarnosti prema svom kumu udari Vanju, tada su njih dvojica krenuli da se tuku, a ja sam kao brat skočio i 'nalupao' Skoleta i to je bio naš prvi duel", ispričao je Jovke i dodaje da mu je Skole čestitao, prišao i rekao "svaka čast" što je odmah pritrčao da pomogne svome bratu.

"Skoletu je to imponovalo, tukla su ga dvojica braća, samim tim je sebi podigao rejting, mene je tu izbacio iz igre, ja sam samo skočio za svog brata, a sa Vanjom je znao da će da završi kako je on mislio da treba", priča Jovke.