"BESPOMOĆNI SU GORELI U NAJGORIM MUKAMA" Tragedija u domu za stare podigla važna pitanja: Za ovakav smeštaj treba izdvojiti paprenih 2.000 eura mesečno
U današnjoj emisiji “Ni 5 ni 6” na Kurir televiziji, autorke i voditeljke Jovane Grgurević, tema je teška nesreća u domu za stare u Barajevu, gde je život izgubilo osam, a teško povređeno sedam lica.
Uhapšene su tri osobe, a o tome šta se zna o požaru i kakva je bezbednost najstarijih u Srbiji za Kurir televiziju govorili su Blažo Marković, predsednik sindikata policije i policijskih starešina, Snežana Šantić, udruženje penzionera Stari grad, Branka Đurović, Udruženje sindikata penzionera Srbije, kao i Nadežda Satarić, udruženje "Amity".
- Cene staračkih domova se značajno razlikuju u državnim i privatnim staračkim domovima. U državnim se ne naplaćuje onoliko koliko usluge zapravo koštaju, već cene određuje državna institucija a deo troškova plaća Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo za socijalna pitanja, dok samo deo plaćaju korisnik ili njegova porodica - kaže Satarić.
Ona navodi da najjeftiniji smeštaj košta 36.000 dinara dok bi za onaj najskuplji, jednokrevetni apartman staračkom domu, porodicu penzionera koštao 78.000 dinara, u domu na Bežanijskoj kosi.
- Ipak, prosečne cene se kreću oko 50.000 dinara. Ukoliko nema novca da plati dom a potreban mu je smeštaj, država na račun budžetskih troškova obezbeđuje licu potpuno besplatnu, a podjednako kvalitetnu uslugu kao da je i sam građanin plaća - kaže Satarić.
Ona kaže da se cena privatnih staračkih domova formira na osnovu ekonomskih troškova koje ustanova pravi, ali prateći tržište kako bi formirali cenu koja bi za vlasnika ostavila i dobitak.
- Najniža cena staračkih domova iznosi malo manje od 70.000 dinara mesečno, a idu i do 250.000 mesečno. Razlika je u tome što postoji klijantela u Srbiji koja to može da plati, oni koji su radili u inostranstvu i imaju visoke penzije, ili imaju porodicu u inostranstvu. To je mali procenat ljudi - ističe Satarić.
Satarić ipak kaže da većina nema dovoljno novca da plati ovaj smeštaj, dok su kapaciteti u državnim institucijama koje bi možda mogli da plate su potpuno popunjeni.
- Treba pružiti mogućnost da svi imaju približne uslove u staračkim domovima. Da smeštaj i pružanje nege budu dostojanstveni. Ovaj problem se ne javlja samo u Srbiji, već širom Evrope. Treba smeštati ljude koji imaju veće mentalne teškoće na način gde bi oni primali mnogo više nadzora i kontrole od ostalih građana kako ljudi ne bi stradali - kaže Đurović.
Šantić je objasnila da dom za stare nije bolnica, iako mnoge porodice starijih građana na njega tako gledaju, već je u pitanju ustanova za čuvanje i negu starijih lica:
- Oni tamo treba da imaju svakodnevnu, celodnevnu negu. Ljudi koji se brinu o njima nisu žandari koji bi im preturali po stvarima. To je njihov prostor, drugi dom u kome živite. Kada su u pitanju privatni domovi, svačega smo se nagledali, pa i onih bez licence. Oni nisu registrovani samo kao dom, već i kao firma.
Ona dodatno objašnjava da privatne ustanove imaju veoma raznolika stanja u kojima se nalaze, pa je rekla i da je bilo slučaja u Obrenovcu gde je čistačica bolnice odlučila da otvori svoj dom, tvrdeći da zna sve što je potrebno za vođenje takve institucije.
- Dok ne bude izvršen uviđaj, nećemo biti sigurni ko je kriv, a ova vrsta uviđaja je posebno teško jer vatra briše sve tragove. Desila se velika tragedija, nadam se da ćemo krenuti da menjamo stvari - kaže Marković.
Marković je naglasio i da se mora proveriti kako su svi ti privatni domovi dobili svoje licence, a onda je pozvao građane i nadležne na to da se moraju preduzeti konkretne akcije prenego dođe do još jedne tragedije:
- Ovo je ogromna šteta, bespomoćni ljudi koji su goreli u najtežim mukama, a ko će odgovarati? Kažu da su trojica uhapšeni, ali jako mi je teško da pričam o ovim stvarima. Lično sumnjam da je neko zapalio to, ja sumnjam na instalacije.
Marković je progovorio i o porodicama žrtvi pred kojima je sada mnogo veoma teških emocija:
- Šta će biti sa decom koja su svoje roditelje smestili u taj dom? Zamislite kako se oni sada osećaju, oni će do kraja života sada nositi u sebi grižu savesti, što nisu proverili da li licenca postoji i smestili svoje najbliže u takvo mesto kako bi nešto malo uštedeli.
On kaže i da za ovakve staračke domove država mora da pripremi sve moguće inspekcije nakon kojih bi oni dobili licencu, dok je Šantić rekla da nije na građanima da proveravaju da li dom ima licencu, već je to posao države.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
