VOZAČ USMRTIO DIMITRIJA (12), OPTUŽNICA PODNETA POSLE 8 GODINA! Agonija majke sa sudom: Tužiteljka nam je rekla: Jedino mogu muzičku želju da vam ispunim
Osam godina je trebalo Osnovnom javnom tužilaštvu u Šapcu da podigne optužnicu protiv S.A. koji je 2017. godine naleteo kolima na dečaka Dimitrija Glišića koji je vozio bicikl i usmrtio ga.
Osim agonije koju su preživeli zbog gubitka sina, Glišići su proživeli i pravnu agoniju budući da se, kako su rekli, slučaj "šetao od tužilaštva do tužilaštva".
Njegova majka Suzana Glišić je za jutarnji program Kurir televizije pričala o detaljima agonije koja traje osam godina.
- Nesreća se dogodila 15. aprila 2017. godine, Osnovno javno tužilaštvo iz Loznice je bilo zaduženo za vođenje postupka, a mi smo smatrali da je dužnost javnog tužioca da zastupa interese oštećene strane, a pogotovo jer je u pitanju maloletno lice, mi smo se nadali punoj podršci. Međutim, ni na kakvo razumevanje nismo naišli dok je postupak bio u Loznici, nama je šest meseci trebalo da smognemo snage da uvidimo u kojoj se fazi nalazi postupak jer smo smatrali da ćemo biti obavešteni, pozvani ili slično. Kada je prošlo tih šest meseci, kada smo videli da ne možemo ostvariti nikakav odnos sa tužiocem, tada shvatamo u kom će pravcu ići naš slučaj. Ona je Olivera Jovanović i nije nas primila dostojanstveno kao roditelje, već se svaki naš razgovor svodio na dve rečenice. Sva dokumenta i sve sugestije koje smo imali i za koje smo smatrali da bi pomogli u slučaju, a što je bilo činjenično, Olivera je odbacivala, uopšte nije postupala po tim stvarima. Jednom prilikom je suprug otišao kod nje i pitao je da li može da se izjasni o signalizaciji na putu, a ona je rekla da ne zna to i neće da prihvati slike koje smo mi doneli, slike znakova pored puta koji su se tamo nalazili. On je prošao kroz zonu škole kada je udario našeg sina - započela je Glišić, pa nastavila:
- Jednom prilikom sam ja otišla da vidim dokle se stiglo sa slučajem jer nas niko ne obaveštava, a vozač nije zadržan ni minut u pritvoru, niti mu je oduzeta vozačka dozvola, te sam je upitala da li možemo da znamo u kojoj smo fazi tih predistražnih radnji, a imajte na umu da sam bila u dubokoj crnini, na šta je ona odgovorila "ja ne znam šta vi Glišići hoćete od mene, jedino da vam ispunim muzičku želju". Za mene je to bio ogroman šok. Osnovno javno tužilaštvo nas je obavestilo u dve-tri rečenice da nema osnova, a zamislite saobraćajnu nesreću sa ishodom smrti maloletnog lica, za pokretanje krivične prijave, dakle ona je odbačena. Mi smo se svuda žalili, Osnovno javno tužilaštvo, Više javno, kao i Apelacioni sud su tako ekspresno izodbijalo naše zahteve da čisto sumnjam da je to neko pročitao, to je bilo po čistoj inerciji. Mi nalazimo advokaticu iz Beograda, koja se angažovala baš za slučaj, pa smo stigli do optužnice. U početku nismo imali punomoćnika, nego nas je zastupala neka bonus grupa jer se nismo razumali u zakon, ni u šta drugo. Krivična prijava se predaje u Loznici, delegacija se izmešta u Šabac, a tužioc podiže optužnicu i 16. januara ove godine smo konačno dočekali optužnicu i imamo zakazan prvi pretres 18. februara.
Gosti jutarnjeg programa "Redakcija" koji su nakon izjava majke diskutovali o ovom slučaju sa pravnog aspekta bili su advokati Nebojša Perović i Radiša Roskić.
Perović se osvrnuo na početak Suzanine priče, pa je komentarisao stav tužilaštva da nema osnova za pokretanje krivične prijave kada je reč o saobraćajnoj nesreći u kojoj je dete izgubilo život:
- Spletom okolnosti, znam za takvo postupanje u sudu u Loznici jer sam zastupao oštećenu u jednom slučaju teške krađe kada su 80.000 evra ukrali čoveku iz kuće. To je bila rovovska bitka da bi se istraga sprovodila. Nisam ovu temu znao do kraja, niti sam detaljno istraživao, ali je to poznato od ranije, u sudovima po Loznici i Šapcu su bila hapšenja, da li do toga što je pogranično mesto ili nešto drugo, ali mislim da bi Državno veće tužioca, MUP i BIA trebalo da pročešljaju štošta. Ovde za posledicu vidimo referendum koji je naopak, a to je da narod bira tužioce i sudije preko narodnih predstavnika u Narodnoj skupštini. Sada postoji stara izreka, vrana vrani oči ne vadi.
Roskić sumnja da postoji pristrasna crta zbog koje se ovaj slučaj odugovlači:
- Na teritoriji Republike Srbije postoji odgovarajući broj zakonom regulisanih javnih tužilaštava. U tužilaškoj sredini rade i funkcionišu ljudi koji su za svako poštovanje, ali veliki broj ovakvih i sličnih slučajeva ukazuje na to da negde postoji nekakva greška. Ja lozničko tužilaštvo ne bih izdvojio iz kruga nekih drugih tužilaštava gde se ovakvi propusti događaju. Tužilački je manir da će podići optužni akt u svakoj situaciji kako bi odgovornost sa ocenjivanja ustanovljenih dokaza prebacilo na sud. To je jednostavno jedan razuman tužilački postupak. Sud će prikupljene dokaze razmotriti, odlučiti o postojanju ili nepostojanju krivične odgovornosti. Meni je vrlo interesantan podatak da je učinjena delegacija nadležnosti i da je sa lozničkog Osnovnog suda ovaj krivični predmet zapravo zadužilo Osnovno javno tužilaštvo u Šapcu. To može ukazivati na određeni stepen pristrasnosti ili nečeg drugog zbog čega se 7 ili 8 godina ovaj predmet uopšte ne dostavlja sudu na odgovarajući način. Punomoćnik oštećenih u svakom krivičnom postupku ima veoma važno mesto. Punomoćnik oštećenih nije stranka u postupku, ali jeste neko ko će svojim stručnim znanjem učiniti da interesi oštećenih budu u svakom pogledu zaštićeni.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
TEŠKA SAOBRAĆAJNA NESREĆA U KRAGUJEVCU:
· Reaguj