"DANKIN DEDA NAM JE REKAO 'PAZITE, IMAĆETE EKSKLUZIVU'" Novinarka otkrila bizarno ponašanje porodice tokom potrage za devojčicom čija je sudbina potresla Srbiju
Roditelji Danke Ilić, koja je nestala prošle godine, obratili su se javnosti putem društvenih mreža i odgovarali na pitanja na platformi TikTok.
Sutra ističe pritvor osumnjičenima za ubistvo dvogodišnje devojčice, čije telo nikada nije pronađeno. Zbog činjenice da ovaj slučaj i dalje nije dobio svoj epilog i da mnogo stvari ostaje nerazjašnjeno, roditelji su bili meta mnogobrojnih teorija zavere koje su u svom obraćanju javnosti i demantovali.
Na ovu temu za Kurir televiziju govorili su Blažo Marković, predsednik sindikata policije i policijskih starešina, Slađana Nedeljković, novinarka Kurira, Željko Mašović, psiholog, kao i Uglješa Grgur, narodni poslanik.
Nedeljković je prvo istakla da je ova vrsta javnog obraćanja neuobičajena sa obzirom na ozbiljnost slučaja, a ističe i da su roditelji u više puta odbijali medije kada im je bila pružena prilika da se javno obrate na nekoj televiziji:
- To pokazuje da su želeli da sačekaju rad policije i ostanu po strani. Nepojmljivo je što i dalje nemamo povratnu informaciju da li će osumnjičeni sutra biti pušteni na slobodu, ali moramo da se podsetimo da ne postoje materijalni dokazi koji osumnjičene terete za zločin, iako su po prvom saslušanju policiji priznali zločin.
Mašović kaže da i da roditelji imaju par pogrešnih koraka:
- Oni su navodno otišli na more usred cele priče. Oni su to demantovali, ali priča i dalje nije logična. Neko je trebao da razgovara sa majkom, ona je u tom trenutku bila trudna ali više nije. Optužni predlog je pao i opet mora da se uspostavi, a valjalo bi uključiti dodatne ljude. Neke činjenice nisu razjašnjene.
Vezujući se za činjenicu da je majkin poligraf bio nevažeći sa obzirom na to da je bila trudna, Grgur kaže da veruje da treba pustiti osumnjičene na slobodu, jer veruje da su nevini:
- Jedan od njih je priznao, ali samo imaju opravdanu sumnju bez ijednog materijalnog dokaza da su oni počinili to gnusno delo. Ne postoje uslovi za zadržavanje, nek im uzmu pasoše kako ne bi napustili zemlju. Zaprećene kazne nema jer nema optužnice, a oni ne mogu da utiču ni na svedoke ni na tragove, jer njih uopšte nema. O roditeljima ne želim da pričam, ja njima ništa ne verujem.
Grgur je ukazao i na činjenicu da osumnjičeni iza sebe nemaju nikakve pretupe, pa kaže i da veruje da, sa obzirom na to da osumnjičeni nisu obrazovani, ne bi imali načina da dovoljno dobro prikriju ovakav zločin.
Marković navodi da po pitanju priznanja osumnjičenih, ono, kako kaže "ne znači ništa, ukoliko nema bioloških dokaza ili tela".
- Pravna država je krenula i ovo će morati da izađe na površinu. Ne može se suditi bez dokaza - kaže Marković.
Grgur kaže da veruje da je Danka živa i da će se jednog dana pronaći, a rekao je da sumnja na trgovinu decom.
On savetuje da treba pokrenuti istragu od početka, pa istražiti i ljude koji su radili na slučaju, a sa obzirom na to da je, po priznanju jednog od osumnjičenih, Danka bila udarena njegovim službenim kolima, postavlja pitanje kako nema snimka iz automobila pošto je potrebno da sva takva vozila imaju kamere?
- Nisu imali kamere u automobilu, a direktor je dao ostavku - kaže Marković.
Nedeljković kaže da se, kroz razgovor sa komšijama, na mestu gde je devojčica poslednji put viđena saznaje da nisu čuli škripanje guma, niti videli dete, a kaže da je Banjsko Polje mesto koje nije gusto naseljeno i nema prometa:
- Tu se sve čuje, dovoljno je da prođe jedan auto napraviće dovoljno veliku buku i svi će čuti. To je naselje gde deca često borave. Dvorište gde Dankina majka kaže da je došla sa dvoje dece sa leve strane ima štalu, a put je bio zakrčen, policija ga je raščistila. Ova pojata, kako su rekle komšije, nikada nije bila posećivana od strane Dankine majke, nije bila uređena.
Ona ističe da, ako se traži mesto gde je devojčica poslednji put bila fotografisana, automobil je tada bio iza štale, pa objašnjava:
- Majka bi morala da uđe na glavni ulaz i parkira automobil iza štale, komšije nisu videle automobil. Zaključili smo da je nama trebalo minut i 40 sekundi kako bi izašli odatle, a dete u tim godinama ne može tom brzinom da se kreće. Majka tvrdi da joj je trebalo par sekundi da da sinu vodu, a kaže da je ušla u kuću kako bi koristila česmu. Ipak, te česme nisu funkcionisale godinama i nije bila upotrebljavana dugo, pa je bila i zaključana kada je policija došla. Druga priča je bila da je otišla iza automobila kako bi izvadila vodu, a da je devojčici trebalo svega nekoliko sekudni da pobegne iz dvorišta. Ni to nije moguće, ona ima dve godine i ne može da hoda pravolinijski, pa joj treba više vremena da izađe na ulicu.
Nedeljković kaže da su se ekipe policije trudile da proveravaju više lokacija, ali da ništa nije pronađeno, pa kaže i da u rodnom mestu jednog od osumnjičenih je teren nepregledan a svakih 10 sekundi nestaje domet. Ona je dodala:
- Iznenadilo me je što sam nezvanično saznala da je jedan od osumnjičenih, dok nije bilo objavljeno ime i prezime osumnjičenih, bio prijatelj sa Dankinom majkom na društvenoj mreži Fejsbuk. Dankin deda je odbio da razgovara sa mnom na terenu, rekao mi da prećutim da je on tu a ja sam to ispoštovala. Rekao mi je da će nakon svega biti raspoložen da da izjavu, pa i rekao "pazite, imaćete ekskluzivu".
Ona kaže da u njemu nije videla zabrinutost, da se radi o nestanku njegovog unučeta, već je videla samo čoveka koji njoj prodaje svoju priču:
- Kasnije, u dvorištu Dankinih roditelja, videla sam Dankinog pradedu koji je bio u suzama, rekao nam je "ne znamo više gde ja te tražimo, ja sam u šoku, kao da je obrisana sa lica zemlje". Na njemu su se videle iskrene suze, zabrinutost za njegovo unuče. Tada smo shvatile da u porodici vlada neki nesklad.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
