"MNOGO PUTA SEBI KAŽEM, KAKO JA DA DIŠEM, A ON DA NE DIŠE" Bolna ispovest sestre mladića koji je poginuo sa drugom: Kako je moguće da 2 života u sekundi nestanu
Teško je pričati o toj noći. Duša se rastavlja, a hodaš jer moraš! Šok u kom smo bili držao nas je živima, jer to je nešto toliko jako da nijedan lek nije delovao. Često kažem kada budem umirala setiću se te noći... Mnogo puta sebi kažem kako ja da dišem, on da ne diše.
Ovim rečima počela je priču punu bola i tuge Ivana Milošević, sestra Radovana Božović (23) iz Brđana kod Gornjeg Milanovca, dok skuplja snagu da ispriča kako je 16. marta prošle godine, njen brat poginuo zajedno sa prijateljem Nikolom Školjevićem (24).
- Bilo je oko četri sati ujutru kada smo saznali za nesreću. U početku suprug mi je samo rekao neke detalje koje je u tom trenutku imao. Ne dolazi mi do mozga ta informacija. U stanju ste šoka i neverice kada vam neko kaže da ste izgubili ceo svet. U tom trenutku ne prihvatate ništa od toga. Ne želite da poverujete u tako nešto - potresnim glasnom Ivana.
- Tražite slamku spasa da ipak nije tako, ali onda čujem da nije bio sam i da se sve desilo u centru grada. Tek onda ništa ne shvatam, kako je moguće da dva života u sekundi nestanu?!
Mladići su nakon napornog radnog dana otišli su na piće u kafić, ali se sa tog pića nikada nisu vratili. Od zadobijenih povreda prijatelji su preminuli na licu mesta i to nedaleko od lokala.
- Posle godinu dana i dalje ne prihvatamo činjenicu da ih više nema. Kada nekoga toliko volite ne želite da prihvatite da ga više nema. Svaki odlazak na groblje ne podseća me da je on tu. Oni su za mene sada na nekom lepšem mestu, srećni i nasmejani. Ja želim da verujem u to. Mislim da šok u kom smo bili držao nas je živima, jer to je nešto toliko jako da nijedan lek tog dana nije delovao. Samo onaj ko je doživeo ovako nešto može da razume tu bol, kada ti se duša rastavlja, a hodaš jer moraš - kaže s knedlom u grlu Radovanova sestra koja zatim počinje priču o Nikoli.
Majka poginulog Nikole na noćnom dežurstvu saznala je za nesreću.
- Hitna dovozi dečka iz udesa, a on na nogama bez vidljivih povreda i u sebi pomisli hvala Bogu dobro je. A onda iz ambulante izlazi u hodnik gde čuje komunikaciju policijskih službenika sa lica mesta i patrole koja je u bolnici i ne veruje šta čuje. Prilazi do policajke da joj ponovi, a ona skamenjena kao i svi ostali - navodi sagovornica:
- U deliću sekunde se nada da nije dobro razumela. Nemoguće da se desilo u centru grada - jedan bez ogrebotine, a dvojica stradali. Kada je smogla snage da joj kaže da su Nikola i Radovan poginuli ruši joj se ceo svet. 29 godina radi kao medicinska sestra, prošlo je na stotine povređenih iz udesa kojima je pružila pomoć, a svom detetu i njegovom drugu nije imala šansu ni da pokuša.
Da su danas živi svaki dan bi im bio kao praznik, ispunjen srećom i smehom, dodaje ona i kaže da bi noć bila mirna i spokojna.
- Živeli bi svaki dan kao da je poslednji, jer su oni voleli život i bili su puni života. Bili su deca koja su tek počela sanjati, ali su im snovi prekinuti. Njih više nema, a nama se u život uselila večna tuga i bol - zaključuje Ivana.
Turniri u njihovu čast
Ivana Milošević htela je i da iskaže zahvalnost prijateljima Radovana i Nikole koji su svakodnevno uz njih i koji se trude da ne budu zaboravljeni.
- Hvala FK Šumadija koja je organizovala turnire u njihovu čast, uramila njihove dreseve i poručila nove sa njihovim inicijalima. Drugare koji su organizovali sve i uradili njihov mural kod TS"Jovan Zujović" koju su pohađali. Dokaz kakvi su oni bili govori i činjenica da njihovi prijatelji ne žele da se oni zaborave. Beskarajno im hvala na tome. Nama kao porodicama to mnogo znači. Još jednom veliko hvala. Oni će živeti kroz nas, njihove porodice i prijatelje, možda je život bio kratak za njih, ali su ostavili neizbrisiv trag. Dok živimo mi živeće i oni - kaže Ivana.
"Čuvali smo ga kao malo vode na dlanu..."
Ivana Milošević potom je ispričala da su Radovan i Nikola bili vredni momci uvek pozitivnog duha, spremni na druženje i dobru zabavu.
- Sedam dana pre nesreće njih dvojica organizovali su privatnu žurku. Sada to vidim kao opraštanje od prijatelja, kao da su znali... - kaže ona i objašnjava da je Radovan odrastao sa starijim sestrama, mamom i tetkom.
- Baka nam je umrla 19 dana pre njega. Tatu smo izgubili jako rano, kada je on imao osam godina. Radovan je iza sebe pored porodice ostavio i dugogodišnju devojku koja i danas očekuje njegov poziv. Hvala joj što je uz nas i što zajedno vodimo ovu veliku bitku života.
Radovan i Ivana bili su vezani jedno za drugo, a kako navodi u pitanju je neka posebna veze.
- Često kažem da je on moje prvo nerođeno dete, Sestra i ja smo starije od njega pa smo se nekako tako i postavile prema njemu kao roditelji - kaže ona:
- Čuvali smo ga svi kao malo vode na dlanu. Za mene bi njegova suza bila preteška zbog njegove suze mogla sam plakati danima. Prosto on je bio toliko poseban i voljen da nisam mogla da zamislim da mu se nešto dogodi, niko od nas. Od pomisli mogla sam umreti, a eto nisam umrla.
I Nikola je bio izuzetan mladić
Naša sagovornica je potom imala i reči hvale za Nikolu, Radovanovog druga koji je takođe, bio izuzetan mladić.
- Nikola je bio dete prepoznatljivo po svom osmehu, uvek tu za porodicu i prijatelje, kako za druženje tako i za svaku vrstu pomoći. Bio je neumoran sa svojim idejama oko uređenja kupališta Krivi vir u sklopu njihovog imanja koje je u toku letnjih meseci bilo mesto okupljanja i zabave - navodi Ivana Milošević i dodaje:
- Kao stariji brat uvek je brinuo o mlađoj braći. Bio im je zaštita i podrška uvek i svuda. Sada se svi bore da ostvare njegove ideje koje on nije stigao. Ostala je bol i praznina koju ništa ne može da ublaži, ali i toliko lepih uspomena i sećanja koja pomažu da živimo onako kako moramo i da čuvamo od zaborava naše anđele Nikolu i Radovana.
