"POSLE OPERACIJE ME JE NAPAO PRED DETETOM, IZBOLA SAM GA NOŽEM" Žrtva nasilja otkrila jezive detalje za Kurir: Prijavili su me za lažno nasilje nad ćerkom
Nakon toga usledila je njena borba za starateljstvo nad detetom. Njena bitka i dalje traje, a svoju priču podelila je sa gledaocima "Crne hronike".
- Moj bivši dečko sa kojim sam bila preko godinu dana, on je narcisoidna, manipulativna osoba. Dok sam bila sa njim dešavalo se mnogo stvari koje ne treba da se dešavaju, batine, kada više nisam mogla da se izborim jer sam bila operisana, krenuo je na mene pred detetom, a ja sam ga izbola nožem. Pre toga, 15 dana, majka mi je bačena sa trećeg sprata, pre toga mi je sestra udarena ispred kuće njenog dečka, nalazim se u jako teškoj situaciji što se tiče mog deteta. Bivši suprug mi je u vezi sa kumom koja bi je krstila dete, mene venčala u crkvi. Prijavili su me za nasilje nad detetom, što nije tačno, naravno. Čekali su momenat. Borim se sa svim tim. Suđenje je 29. a 28. ističe ova zabrana mere, ja sam i dalje staratelj deteta. Nadam se da će sud sve prebaciti u moju korist. Sklonila sam se kako ne bih prekršila meru. Želim ženama koje prolaze kroz isto što i ja pružim podršku, nikada nemojte pristajati na nasilje, to nije ljubav.
Žene su još izloženije nasilju tokom praznika. Povećan broj slučajeva porodičnog nasilja tokom ovih dana događa se jer nasilnici tada često ne rade, pa su više kod kuće.
Na svakih 19 dana u Srbiji kao žrtva femicida strada po jedna žena, a broj prijava za porodično nasilje varira između 10 i 15 dnevno, što je približno 5.000 godišnje. Najveći broj žena strada tamo gde bi trebalo da budu najbezbednije, u svom domu.
Tokom 2024. godine je usmrćeno čak 26 žena. Problem predstavlja činjenica da se mnoge žrtve plaše da prijave nasilnika.
- Nasilje treba da se prijavi, to je imperativ. Ne možemo očekivati da se uvek prijavi policiji jer mnoge žene nisu u situaciji da prijave nasilje jer ne znaju šta ih posle toga čeka - kaže Vesna Stanojević, koordinatorka Sigurne kuće.
Nasilje nad ženama nije samo fizičko, već i emocionalno, psihološko i ekonomsko. U svim oblicima, ono ostavlja duboke posledice na žrtve koje često nisu vidljive. Stanojević ističe da u praksi nije uvek dovoljno prijaviti, već i da oslonac treba tražiti u bližnjima.
- Nasilje treba prijaviti bliskoj osobi u koju se veruje, ta bliska osoba će pomoći svojoj drugarici, sestri, kumi, kako bi one zajedno stale na put nasilju - dodaje Stanojević.
Žrtve često ne prepoznaju sva svoja prava, a naše društvo mora pružiti adekvatnu zaštitu. Pravna i institucionalna podrška postoji. Službenici u državnim službama prolaze specijalne obuke za prepoznavanje i pružanje pomoći žrtvama porodičnog nasilja.
- Nakon primljene prijave, policijski službenik izriče ili ne izriče meru koja udaljava nekoga iz mesta boravišta na 48 sati, gde bi po proceni policije moglo doći do nasilja ili eskalacije - rekao je Ivan Simić, advokat.
Simić dodaje da se u obzir mora uzeti i pretpostavka nevinosti optuženog i da su ovo mere sa ciljem prevencije, a ne kazne.
- Ovo ne znači da će neko kasnije u postupku biti osuđen za krivično delo nasilje u porodici, već su ovo mere predostrožnosti i prevencije kojima treba da se spreči neko eventualno buduće postupanje - kaže Ivan Simić.
Problem predstavlja što prijavom problemi nužno ne prestaju. Proces suđenja je često stresan za žrtve.
- Zakonodavni okvir postoji, ali je problem u njegovoj primeni. Žene se suočavaju sa tim da institucije relativno sporo reaguju, odnosno ne reaguju dovoljno brzo i žene nisu zaštićene od ponovljenog nasilja. Žene često i kroz sam prostupak ponovo proživljavaju nasilje i traumu - kaže Ana Budak, advokat.
I pored pravne, institucionalne, nevladine podrške, crni bilans raste. Eksperti apeluju da se svaki vid nasilja obavezno prijavi i naglašavaju da postoje kapaciteti da se svi koji su ugroženi zbrinu.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
