ŽIVIM OD NJEGOVIH SLIKA I SNIMAKA, NIKADA NEĆE POSTATI LAKŠE Bolne reči majke Nemanje ubijenog u masakru: Dugo sam bila u šoku, sad sam svesna da mog sina nema

Reči utehe za ožalošćene porodice iz Dubone i Malog Orašja ne postoje, bol i tuga su neprolazni, a oni su ipak pronašli način i nastavili dalje negujući sećanje na svoju decu koja su ubijena tog 4. maja 2023. godine u krvavom piru u koji je krenuo masovni ubica Uroš Blažić.

- Sa porodicama i drugih žrtava smo stalno u kontaktu, držimo se zajedno u svemu ovome, ali sve je gore i gore. Na onom početku svi smo bili u šoku i taj šok traje jako dugo, a sada smo svesni toga da naše dece nema više. Ja živim od njegovih slika, snimaka i nikada neće postati lakše - priča Mirjana jedva uspevajući da izusti.

Ona je ranije kroz suze pričala o danu kada je saznala za krvoproliće kod spomenika Malo Orašje i potresne prizore koje nikada neće moći da zaboravi.

- Nemanja mi je rekao da ide do Ravnog Gaja da srede malo ispred spomenika, pošto su hteli da proslave Đurđevdan, a i imali su poštovanja prema svemu što se dogodilo 3. maja, da ispoštuju žrtve. Ali, hteli su i da proslave jer je Marko postao ujak. Otišao je, a Teodora je otišla posle njega, tri ili četri sata. Muž je zaspao i telefon mi je zazvonio oko 23.03, pozvala me je majka povređene Anđele Stevanović: Mirjana dođi hitno u Ravan Gaj pobili su nam decu. Muž i ja smo krenuli a kod vrata nam je već bio Milan, Lazarev otac, seli smo u auto i otišli do Ravnog Gaja. U Ravnom Gaju je bilo dosta milicije, videla sam Vladu, Petrvog oca, koji se onako udara po glavi ulazimo u taj spomenik vidim, drži u naručje svoje dete i vidim Nemanju kako leži. Prilazim mu i hvatam ga za šaku, vidim da je slomljena nigde krv nisam videla. Rekla sam sine molim te nemoj da zaspiš, a on je samo odgovorio hoću majka - ispričala je Mirjana ranije.

- Došla je Hitna pomoć, pokušavali su da mu stave infuziju, ali on je to kidao sve vreme. Otac mu je govorio da bude dobar, da ljudi hoće da mu pomognu, a on je odmahivao rukom i govorio "Tata, nema ništa od mene" - u dahu je tada izustila Mirjana ove reči.

Uroš Blažić je inače sredinom decembra 2024. godine osuđen na 20 godina zatvora, a 8. maja je zakazana i sednica Apelacionog suda u Beogradu radi razmatranja žalbi na presudu. Neutešna majka ubijenog Nemanje osvrnula se i na to rekavši da nema nikakve sumnje u to da će ostati isto, iako je i 20 godina robije malo, ona tvrdi da veruje u državu i zakon.

- Ja ne verujem da će doći do ikakvog smanjenja kazni. Ne znam odakle im obraza da traže da se to i razmatra. Ja i dalje verujem u ovu državu i da ona to neće da dozvoli. Za njih nije ni doživotna kazna, ali meni ni to ništa ne znači, kad meni više nema mog deteta. Svaki dan je neviđena patnja - kaže za Kurir ona, kada se prisetila poslednjeg održanog suđenja kada se susrela oči u oči sa ubicom i njegovim ocem koji je dobio istu kaznu.

- Ne postoji ni trunka empatije sa njihove strane, i taj Uroš da je imao ikakvu empatiju, on ne bi ubio našu decu. Pogotovo bilo kakog osećaja nema kod njegovog oca koji je mnogo veće zlo i koji je stvorio malo manje zlo od njega samog - zaključila je ona.

 UBISTVO U MALOM ORAŠJU