"VRATIĆE SE NA SLOBODU JOŠ NESTABILNIJI I OPASNIJI NEGO ŠTO SU BILI KADA SU UHAPŠENI" Stručnjaci na dvogodišnjicu dva masakra: Sa tim ljudima mora da se radi!
Nakon jučerašnjeg obeležavanja pola godine od pada nadstrešnice u Novom Sadu, u kojem 16 ljudi tragično izgubilo živote i od čega bol kod građana ne jenjava, danas obeležavamo dvogodišnjicu dva masakra, koji stoje u nizu tih rana za naše društvo, kada je 3. maja maloletni ubica ubio desetoro ljudi (devet učenika i radnika obezbeđenja) i ranio šest osoba, a 4. maja u selima Malo Orašje i Dubona dvadesetjednogodišnji Uroš Blažić ubio je devetoro i ranio trinaestoro mladih ljudi.
U emisiji "Puls Srbije" koja se emituje na Kurir televiziji, gosti koji su razgovarali na ovu temu, bili su Dobrivoje Radovanović, kriminolog, Snežana Anđelić, dečiji psiholog, Milan Popović, advokat i dr Radoslav Radosavljević, patolog.
Radosavljević je na samom početku istakao da je roditeljima ubijene dece najteže, te da kao društvo nismo izvukli ni jednu pouku, koja bi mogla da bude veoma značajna u prevazilaženju ovakvih problema.
- Nadam se da se ovakvi slučajevi teških nesreća više neće događati. Moja su osećanja ostala takva kakva jesu, velika tuga, velika žalost za jedne mlade ljude pune života, koji su imali veliku energiju, velika očekivanja i tako su krenli u svoj život. Mi ne možemo da dočaramo to što roditelji osećanjamo, mi možemo samo da patimo zajedno. Koji su zaključci posle svega? Mi ništa nismo izvukli, nikakvu pouku koja bi nas naterala da se to spreči, osim akcije koja je bila a to je akcija prikupljanja oružja. Veoma je uspešno obavljena, nakon toga ništa sitsemski nije urađeno - kaže Radosavljević.
Anđelićeva je naglasila da narod prolazi kroz tri faze, te da se sada nalazimo u trećoj fazi, fazi bola i tuge.
- Mi smo jedna mala država, a doživeli smo takav jedan masakr, želja je svakod od nas da se to više ne ponovi, a da se ne bi ponovilo mi svi moramo da radimo na tome. Imali smo domino efekat sutra dan. Mi imamo dosta mladih ljudi koji imaju predizpozicije za zlo. To nam svedoči mnoštvo vršnjačkog nasilja. Za roditelje je jako teško naći utehu. Mi smo sada u onoj trećoj fazi, prva faza je bila šok, zbunjenost, neverica. Prirorosno posle ulazimo u fazui besa, i pitamo se zašto nama. Treća faza je faza bola, očaja i depresije, tuge i svega u paketu. Mislim da smo sada kolektivno u toj fazi i jeste teško. Da bi se nešto učinilo, treba raditi strukturlno, od porodice, škola i tako dalje. Nisam primetila da su u školi uvedene radionice, sistema podrške mladima, što mislim da bi bila dobra prevencija - kaže Anđelićeva.
Radovanović je objasnio kakve zaključke je struka donela, kao i šta tim zaključcima nedostaje.
- To je tragedija koju nikada ranije nismo imali, bar ja ne znam da smo imali. Očajno se osećamo, zato što se nakon toga ponovila ista vrsta zločina, nakon toga još jedna, vi imate seriju tih napada na život mladih ljudi. Moramo da shvatimo da priča nije ista,mi nismo ista zemlja, onog trenutka kada smo pozivom državne bezbednosti napravili organizovani kriminal u Srbiji, da moramo da menjamo sve živo. Zašto u školama sede ljudi iz bezbednosti, a nisu naoružani? Zašto čovek koji rade bezbednost škole postaje prijatelj sa decom, oni trebaju da ga se plaše, a ne da se sa njima druže? Čovek do 21, godine, ako ubije masovno, može da bude kažnjen samo 20 godina? Gde to postoji u Evropi, nigde - kaže Radovanović.
Popović naglašava da su studije dokazale, da se zatvorenici vraćaju na slobodu u još gorem stanju nego kada su otišli u pritvor.
- Nisam siguran ni šta bi se mnogo promenilo i da je granica bila ispod 13 godina, njemu bi bila izrečena neka vaspitna mera, mislim da to ne bi zadovoljilo neku pravdu svakako. Priča se o tome, ali nema nekih konkretnih akcija. Osnovni problem je što se ne radi na preventivi. I u krivičnom zakoniku, vi kao svrhu kažnjavanja imate cilj da lice koje je izvršilo krivično delo, vratite u društvo da se ona resocijalizuje i da bude punopravan član društva, to je svrha zakonodavstva. Studije pokazuje da zatvorenici vraćaju u još gorem stanju iz zatvora nego što su bili ranije. Poenta priča mora biti na preventivi i radu sa roditeljima, nego sama represija. Zakonik o krivičnom postupku kaže da je svrha kažnjavanja njihova resocijalizacija. Poenta je da nakon kazne vi radite sa tim licem, da on razume da to ne treba da radi,ne samo što mu prete sankcije, već jer nije dobro - kaže Popović.
Radosavljević objašnjava šta možemo konstruisati iz samih profila lica koji su počinili masakr, kako bi smo takve načine ponašanja u budućnosti primećivali:
- Za slučaj maloletnog dečaka, taj slučaj je zahtevao da se izvrši procena njegovog psihičkog zdravlja. On kao takva osoba ne može biti procesuirana mimo pravnih akata. To je osoba koja ne podleže zakonskim okvirima, međutim, on je sada u jednoj ustanovi zatvorenog tipa, kao neka vrsta lečenja, a dokle? Dok ne napuni 18 godina i tada će se izvršiti opet procena njgeovom psihičkog stanja, do tada ne možemo ništa da kažemo o tome. Država je preduzela sve mere protiv njegovog oca i njegove majke, koji su odgovorni i otac je osuđen na 14 ipo godina, sud je izrekao sve mere koje su potrebne. Slučaji u Duboni i Orašju su takođe procesuirani. Osim formalno pravnih akata, duštvo je bilo dužno da organizuje kompletno sagledavanje cele situacije.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
