MALOLETNICI POČINILI DVA UBISTVA U BEOGRADU ZA MANJE OD NEDELJU DANA! Tinejdžeri ubadali noževima do smrti, stručnjaci analiziraju zašto su mladi agresivni
Hapšenje tinejdžera (17) iz Beograda zbog sumnje da je 3. maja u naselju na Ibarskoj magistrali na beogradskoj opštini Čukarica nasmrt izbo devetnaestogodišnjeg mladića, uznemirila je sve budući da ovo nije prvi slučaj da je maloletnik osumnjičen za najteži zločin. Samo nekoliko dana ranije, uhapšen je još jedan 17-godišnjak zbog sumnje da je 28. aprila u parku na beogradskom Konjarniku nakon tuče, takođe nožem, ubio Aleksandra Stevanovića (34).
Talas nasilja
Motive i jednog i drugog ubistva policija i dalje istražuje, ali budući da je reč o maloletnim ubicama, ponovo su otvorena brojna pitanja - šta se dešava sa tinejdžerima, šta je okidač za njihovo agresivno ponašanje, kakav uticaj na mlade imaju društvene mreže i, što je možda najvažnije, kako zaustaviti ovaj maloletnički talas nasilja.
Stručnjaci upozoravaju da su mladi sve više izloženi nasilnim sadržajima, što najčešće predstavlja okidač za delovanje u kojem na kraju oružje postaje sredstvo rešavanja sukoba. Kako kažu, nasilje među mladima nije nova pojava, ali zabrinjava činjenica što sve više slučajeva ima fatalan ishod.
Ana Rodić, psihološki savetnik u edukaciji, nedavno je govorila za Kurir o porastu agresivnog ponašanja među decom i mladima.
Ona je istakla da ključni uzroci leže u porodici i nedostatku emocionalne svesti kod dece.
- Deca i adolescenti često nisu svesni posledica svojih postupaka. Njihovo nasilno ponašanje obično nije usmereno na oduzimanje života, već predstavlja ispoljavanje unutrašnje agresije - navodi Rodićeva.
Imitiraju roditelje
Ona dodaje da deca svoje ponašanje najčešće usvajaju posmatrajući roditelje, te ako su izložena nasilju u porodici, i sama postaju agresivna. Nedostatak empatije i sposobnosti da se razume tuđe osećanje posledica je upravo takvog okruženja.
- Kada roditelji nemaju autoritet ili ne izgrade čvrst i zdrav odnos sa detetom u najranijem uzrastu, problemi se s godinama samo produbljuju - dodaje Rodićeva.
Ona naglašava da "živimo u vremenu u kojem su empatija i međuljudska povezanost sve manje prisutni".
- Ključ je u prevenciji i ranom uspostavljanju zdravih porodičnih odnosa, jer upravo oni postavljaju temelj emocionalnom razvoju deteta - zaključuje Ana Rodić.
Psiholog Snežana Anđelić
Nužna sistemska promena, a prvo obrazovnog sistema
Dečiji psiholog Snežana Anđelić istakla je nedavno za Kurir televiziju da je preko potrebna sistematska promena.
- Imamo puno mladih koji su potencijalna opasnost. Masovna ubistva na Vračaru i u selima kod Mladenovca bi trebalo da nas probude i nateraju da ozbiljno razmislimo. Mi ostajemo tu negde na priči, jer bi ovo zahtevalo sistematsku promenu, prvo obrazovnog sistema - kaže Anđelićeva i dodaje:
- Mi zaboravljamo da su deca živa bića koja imaju emotivan život i treba ih izvesti na pravi put, a ne samo obrazovati. Mislim da tu postoje nedostaci. Mi smo se fokusirali na to da su deca pametna u nekim oblastima, predmetima, a zanemarujemo druge stvari.
