"MOJ SIN JE PREŽIVEO STRELJANJE U RIBNIKARU" Odložen parnični postupak protiv ubice i njegovih roditelja!

U Višem sudu u Beogradu danas je odložen parnični postupak protiv roditelja dečaka ubice koji je 3. maja prošle godine u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" ubio devet učenika i čuvara te škole, a po tužbi maloletnika koji je toga dana ranjen.
Suđenje je odloženo jer su spisi predmeta kod sudskog veštaka, neuropsihijatra koji veštači maloletnika koji je povređen u pucnjavi.

- Moj sin je preživeo sva ta ubistva, streljanje u "Ribnikaru". Sve se desilo pred njegovim očima. Gledao je kako menja šaržere i ispaljuje desetine metaka. Slike pokolja će mu zauvek ostati u svesti, kao da je bio u ratu - ispričala je tada majka pred sudom navodeći da je sin pozvao u 8.45 sati.

- On je bio u učionici do kraja i sve je video, ceo masakr. Sačekao je da ubica iskoči kroz prozor i tek onda je izašao iz učionice i u hodniku video tela ostalih ubijenih. Gledala sam snimak, on hramlje, vraća se u učionicu po mobilni telefon i pokušava da pomogne drugarima, ali nije znao šta da uradi. On se toga ne seća. Bio je svestan da je ranjen, pozvao me je i rekao mi to - posvedočila je majka.

Ona je ispričala da je primila više poziva u kojima je obaveštena da je njen sin ranjen, ali da nije mogla da veruje. 

- Mislila sam da se ove stvari dešavaju samo na filmu, ali onda sam shvatila da se dogodila velika tragedija - ispričala je majka.

Za celu porodicu, sve je bio veliki šok. Kako je dodala, njen sin je u bolnici proveo tri noći, ali njegov oporavak i dalje traje.

- Kad su mi iz bolnice dali njegovu odeću ona je bila natopljena krvlju, a u bolnici dugo nisu znali da mi kažu šta se sa njim desilo. Znala sam samo da je ranjen, ali živ, ali nisam znala da li je je živ i ostaće živ ili je živ, ali njegovo stanje može da se promeni u roku od pet minuta - rekla je majka i dodala:

- Ta neizvesnost me je ubijala. Rekli su mi da je upucan ispod kolena, mnogo sam plakala taj dan... Sinu, dok nije izašao iz bolnice, nismo rekli koliko mu je drugara ubijeno.

Majka dečaka kaže i da on ima i dalje fizičke, ali i psihičke posledice.

- U strahu je od jakih zvukova, prosto se ne oseća bezbedno, plaši se da dečak ubica nije tamo gde jeste u toj ustanovi, ili da će ga pustiti, kao i da će neki njegov istomišljenik uraditi tako nešto. Znam samo da naši životi nikad neće biti bezbrižni, ostaćemo u strahu.

Ona je dodala da nije nikada upoznala roditelje maloletnika koji je počinio masakr u školi, ali da je on sam uvek delovao fino i kulturno.

- Samo ne mogu da shvatim da neko tako zapostavi svoje dete, da ne primeti probleme i promene. Ja sam svog sina slušala kako diše, posao roditelja je u tri smene!