BIO JE "MELEM NA RANU ČOVEK", CELO SELO GA JE VOLELO: Dve godine su prošle od pogibije omiljenog komšije iz okoline Niša! NEMA GORE NEGO KAD SESTRA IZGUBI BRATA
Danas se navršava dve godine od smrti Najdana Krstića (56) iz okoline Niša, a u njegovoj porodici još ne prolazi tuga za ovim dobrim čovekom koji je samo otišao po hleb do prodavnice u selo Jasenovik kod Niša i više se nije vratio.
Najdan se nije ženio, živeo je u trošnoj kući, ali to mu, kako kažu meštani Jasenovika, nije smetalo da uvek priskoči u pomoć svakome kome je pomoć bila potrebno!.
Tog 29. juna Najdan je otišao do prodavnice po hleb i zadržao se neko vreme, a onda ga je prema kući povezao traktorom komšija Zvonko Đ.(53). Na nekoliko stotina metara od kuće, desni manji točak je naišao na neku rupu koja je blago bila zakopana zemljom. Guma je skliznula i obojica su sletela u ambis. Prema pretpostavkama, traktor se prevrnuo i verovatno pao na njih obojicu. Za Najdana nije bilo spasa, a Zvonko Đ. je hitno prevezen u bolnicu sa teškim povredama opasnim po život i odmah je priključen na mehaničku ventilaciju zbog povreda grudnog koša. Nekoliko dana je bio u indukovanoj komi, nakon čega je i on preminuo i postao druga žrtva nesreće kod Jasenovika.
Za smrt omiljenog komšije Najdana svi u selu krive preduzeće koje je kopalo put zbog postavljanja kablova i posle nije taj deo saniralo kako valja! Celo selo je bilo potreseno ovim slučajem i tada su palili sveće na mestu pogibije ovog poljoprivrednika.
Najdanovu rođenu sestru Nadica Prokić smo tada našli uplakanu na pragu trošne kuće. Ona je rekla da Najdan nikada "ni mrava nije zgazio", retko je pio alkohol i nadničio je da zaradi neki dinar.
- Roditelji su nam davno umrli. Ja sam se udala u selo Mekiš, a on je ostao ovde i nije se ženio. Radio je tu i tamo da zaradi nešto, pa vidite i kuća kakva nam je trošna. To je bio "melem na ranu čovek". On je uvek išao peške... Ne mogu da shvatim da mi je brat poginuo, kao da mi je neko iščupao deo srca. On nikada nikoga nije uvredio, ma koliko problema da je imao, on je sve s osmehom prevazilazio. On je od onih ljudi koji je svima pomagao samo sebi nije hteo da pomogne. Kad sestra izgubi brata, nema gore - ispričala je tada Nadica Prokić za Kurir.
Najdan se u ovom selu na petnaestak kilometara od Niša pamti kao miran, fin i tih čovek.
- Bio je nenametljiv, ni zdravstvenu knjižicu nije imao, ali nije hteo socijalnu pomoć, valjda zbog ponosa, mada je zasluživao jer je bio dobar i vredan čovek. Neko vreme je radio u vulkanizerskim radnjama, a kad god bi prošao, pitao bi da li treba neka pomoć - ispričao je tada komšija Vukadin Blagojević
(Kurir.rs)
