MAJKA UBIJENOG BEOGRAĐANINA OPISALA SUSRET SA UBICINOM MAJKOM: Zagrlila me je, obe smo plakale kao kiša! Rekla mi je da ju je sramota, a ja da nemam više sina!

"Majka ubice mi je prišla i zagrlila me je kada smo se srele u sudnici. Rekla mi je da nisu od sramote mogli da mi izjave saučešće ranije, nisu znali kako da mi priđu, a ja sam joj rekla da ja više nemam sina i tu smo obe plakale kao kiša..."

Neutešna majka otvorila je dušu za Kurir i ispričala sa čime se suočava posle smrti sina i koliko joj je teško pala odluka suda kojom je Prpić prvostepeno osuđen zbog ubistva njenog sina na osam godina zatvora.

- Ovo je poražavajuće, ne mogu da verujem da neko za ovakvo ubistvo dobije samo osam godina. Na tom suđenju ja sam shvatila da sudija nije znala kako da odredi kaznu, a ja bih volela da je pitam da je njeno dete bilo u sanduku umesto mog, da li bi tada znala - kaže Zorica.

Obe smo plakale kao kiša

Inače, kako kaže Zorica, ona ne zna mnogo o toj kobnoj večeri. Prema njenim rečima, teško joj je bilo i da ponovo proživljava muke kroz koje je prošao njen sin, ali kako kaže, Prpić je te kobne večeri, nakon svađe sa Milanom, izvukao nož i zadao mu dve ubodne rane. Jedna je završila u Milanovom srcu, što je i bilo kobno.

- Ubio mi je sina podmuklo, znao je da je Milan bio pijan i izbo ga je s leđa. Nekih 45 minuta je trajala ta agonija, ne smem ni da zamislim kako se mučio. Preminuo je na ulici te večeri, a Đorđe je pobegao iste sekunde - priča nam Milanova majka.

Prpić je, podsetimo, uhapšen dva dana kasnije na Staroj planini.

- Kad smo se srele u sudnici, njegova majka mi je prišla i zagrlila me je. Rekla mi je da nisu od sramote mogli da mi izjave saučešće ranije, nisu znali kako da mi priđu, a ja sam joj rekla da ja više nemam sina i tu smo obe plakale kao kiša. Mnogo mi je to sve teško palo, htela sam da se onesvestim od muke i bola - rekla je tihim glasom neutešna majka.

Nada se i dalje... 

Naša sagovornica je kroz suze dodala da polaže sve nade u to da će tužilac, ipak, uložiti žalbu nakon donošenja prvostepene presude, te da će nakon toga moći u miru da žali svog sina.

- Nadam se da će tužilac uložiti žalbu, jer ova odluka suda me jako potresla, da neko na ovako podmukao način ubije nekoga i još kaže da mu je prijatelj - kaže Zorica i dodaje:

- Mi tog Đorđa ne poznajemo, čak to kaže i moj stariji sin s kojim je Milan bio nerazdvojan. U sudnici sam sedela kao na iglama, u svoj toj težini sve vreme sam ga posmatrala. Ubio mi je sina, a podmuklo se smejao, očigledno zadovoljan presudom, jer ni on nije mogao da veruje da je dobio samo osam godina.

Podsetimo, na jednom od ročišta, Prpić je rekao da se s ubijenim Milanom poznavao deset godina, da su bili prijatelji i da je u trenutku tragedije reagovao impulsivno. Izjavio je da se kaje i da bi dao sve da vrati vreme unazad.

- Kajem se što sam to uradio. Teško je buditi se i živeti sa saznanjem da sam ubio prijatelja Miku. Sve bih dao da vratim vreme i ne javim se na taj njegov poziv - reči su Đorđa Prpića.

Beogradski Viši sud, kako smo već pisali, doneo je prvostepenu presudu kojom je Đorđe Prpić osuđen na osam godina zatvora zbog Milanove smrti, kao i nanošenja lakih povreda Viktoru Stanisavljeviću koji je te večeri bio sa njima. Advokat oštećene porodice Slavko Makai izjavio je za Kurir da je kazna od osam godina, iako izrečena, poražavajuća za porodicu ubijenog i da smatra da je bila previše blaga.

- Kazna je mala, jer je za ovakvo delo predviđeno od pet do 15 godina zatvora. Sudsko veće se očigledno dvoumilo, a postojala je i teža kvalifikacija dela, podmukao način izvršenja, što bi automatski podrazumevalo minimum 10 godina zatvora - rekao je Makai.

U završnim rečima, Makai je naglasio da je Milan Knežević bio porodičan čovek i otac dvoje dece, čija je smrt ostavila neizbrisivu bol.

Deca stalno pitaju za tatu

Zorica kaže da joj svaki dan sve teže pada činjenica da Milana više nema, ali pored toga, iza njega su joj ostala dva unučeta, koji kako kaže, stalno pitaju za tatu.

- Ja ne znam kako ću ovo da preživim, još je sve sveže, a ja sam izuzetno bolesna. Razbolela sam se posle smrti sina i od tada mi dani prolaze u tuzi. On je bio dobar sin i divan otac dvoje dece, a kada sam srela Đorđa u sudnici, moja prva reakcija je bila "Zašto si mi ubio sina?", on je time ubio i deo mene, ubio je mojim unučićima oca - priča Zorica i dodaje:

- Deca stalno pitaju za tatu, gledaju sliku i traže oca, ja im kažem da je tata na nekom boljem mestu, da ih čuva. Kad malo porastu, baka će njima sve da objasni, sada su još mali da bi shvatili ovu strašnu tragediju koja nas je pogodila.