"SEKSUALNI NASILNICI SE NE RAĐAJU, VASPITNA ZAPUŠTENOST IH STVARA!" Psihoterapeut upozorava: Potrebna doživotna kazna, posledice po žrtve su trajne
Svedoci smo da su u poslednje vreme sve češće nasilnici mlade osobe. Nedavno, to pokazuju i dva primera koja su se dogodila. Jedan u Kikindi, gde je mladić silovao 13-godišnjakinju, nakon čega je ostala trudna, i drugi slučaj u Mladenovcu, gde je takođe mlado lice silovalo svoju maćehu.
O tome kakav je profil mladih nasilnika, da li se oni tako rađaju, da li je uopšte moguće da to promene, kao i kako pružiti podršku
samim žrtvama govorila je Biljana Ćulafić, psihoterapeut.
- Seksualni nasilnici se ne rađaju, oni to postaju kroz vaspitnu zapuštenost, kroz učenje po modelu. Verovatno su im i očevi bili nasilnici. Neko ko je nasilnik, on nema empatiju i uradiće nešto što mu instikt nalaže i neće razmišljati o posledicama. Sve je to negde rezultat lošeg vaspitanja. Ali, ne možemo za sve kriviti roditelje, jer smo decenijama unazad u krizi. Živimo u siromašnoj zemlji i roditelji danas rade po dva posla. Šaljem apel roditeljima da razgovaraju sa svojom decom, ne da im pridikuju ili da ih kritikuju već da razgovaraju. Važno je da oni pokažu empatiju i zainteresovanost i za njihov život. Kako provode vreme, šta gledaju i šta ih interesuje. To je važno kako bi i oni pokazali empatiju prema nekome.
Ćulafić objašnjava kako prepoznati nasilnika:
- Vrlo je teško to prepoznati, to nikome ne piše na čelu i mi ne znamo tajne nekih ljudi. Ako vam se to već desilo, nemojte sebe upropaštavati tim unutrašnjim kinjenjem da ste krivi. Niko ne daje nikakav signal za silovanje. Žrtva nikada na to ne bi priznala, da je pitana. Mi se ponašamo po obrascima. Ako neko ima istoriju silovanja iza sebe, on će to ponovo da uradi. Rađen je jedan program nad pedofilima, kako bi shvatili kako se žrtve i deca osećaju. Kada su ih pustili, 50% njih je ponovo to počinilo, verujem da je procenat veći jer ove ostale nisu uhvatili. Neophodna je doživotna kazna za ovako nešto jer su posledice po žrtvu doživotne.
Lečenje traume
- Neki ljudi su jako otvoreni, neki ne. Nekada su te traume skrivene, pa ljudi ni ne prepoznaju da su bili žrvta. Međutim, kako počnemo da kopamo po detinjstvu, ljudi se prisete toga. Imate nekoga ko mi posle nekoliko seansi kaže "Biljana nisam želeo da me gledate samo kao žrtvu seksualnog nasilja, ja sam mnogo više od toga". Ljudi se razlikuju i nekima treba čak pola godina da počnu da pričaju u očemu se desilo. Traume su svakako isceljive, nekome treba nekoliko meseci. Posledice ostaju svakako, ali vi niste obeleženi.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
