"DANAS BI MOJA MARA NAPUNILA 16 GODINA" Tuga i bol u domu devojčice iz Ribnikara, neutešna majka uputila reči koje kidaju dušu: Gde god da si...
Da se nije dogodio krvavi masakr u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar", danas bi Mara Anđelković sa svojim prijateljima i porodicom slavila svoj šesnaesti rođendan. Nažalost, danas umesto osmeha, balona i torte, njeni najbliži pale sveću na njenom grobu...
Mara je, podsetimo, bila jedno od devetoro dece čiji su životi ugašeni u nezapamćenom masakru koji je počinio njihov školski drug, učenik tada sedmog razreda. Kobnog jutra, ušao je u školu sa pištoljem svog oca, i po spisku koji je ranije napravio, krenuo da ga "sprovodi" u delo. Najpre je usmrtio čuvara Dragana Vlahovića, a potom decu koja su mu se našla na putu. Među onima koje je ubio bila je i Mara, dete koje je širilo dobrotu, uvek nasmejana, puna planova.
- Danas bi moja Mara napunila 16 godina. Tuga i bol koji osećamo tvojim odlaskom je neizrečiva, znaj da te volimo gde god da si - napisala je danas Marina majka, Dragana na svojim društvenim mrežama.
Inače, Marina majka Dragana jednom prilikom na jednom od ročišta u sudu govorila je o poslednjem susretu sa ćerkom i tog dana cela sudnica je plakala zajedno sa njom.
- Svakog jutra kada ustanem, pitam se da li je ovo stvarnost. Slomljena sam i mislim da se nikada neću sastaviti, niti da ću ikada biti ono što sam bila. Tog 3. maja, Mara je ustala pre nego što sam je probudila, nameštala je kosu jer su toga dana trebali da imaju slikanje u školi. Pomagala sam joj, ali je rekla "ne umeš, samo si pokvarila". Tako sam je ispratila, nisam je ni poljubila - ispričala je Dragana tada.
"Nije smelo da se desi da joj biram sliku i sanduk"
Srednju ćerku Maru, bez koje su ostali toga dana, Dragana je opisala kao veoma sposobnu i snalažljivu, što joj je budilo veru da je ona dobro, čak i dok je satima stajala ispred škole u nadi da će izaći, čak i kada su sva druga deca i roditelji otišli svojim kućama.
- Otišla sam ispred škole. Ne znam koliko hiljada puta sam pozvala Marin broj, na koji se niko nije javljao. Verovala sam da je unutra, da daje iskaz, a suprug i starija ćerka otišli su da je traže po bolnicama. Satima sam stajala ispred. Mislim da sam na kraju ostala sama. Tada me je pozvao suprug Branko, rekao je "vesti su katastrofa". Govorila sam da nije moguće, pala sam na zemlju i molila ga da mi kaže da nije tako. Bacila sam telefon što dalje od sebe, jer nisam mogla da podnesem to što čujem - otkrila je nesrećna žena kako se osećala u trenutku kada je primila najstrašnjiju vest koju jedan roditelj može da dobije.
Kako je navela, i posle saznanja da njeno dete nije u školi, iako je pala noć, odbijala je da ode kući.
- Sve je to tako pogrešno, nije smelo da se desi da ja njoj biram sliku i sanduk. Izabrala sam da je obučemo u haljinu koju smo zajedno kupile mesec dana ranije, a koju nije stigla nikada da nosi. Kada sam je videla u mrtvačnici, izgledala je kao da spava, ali je bila hladna. Mislim da svaki dan ponovo umrem i da se ponovo vratim - rekla je Dragana Anđelković tokom potresnog svedočenja, a njen suprug Branko opisao je i kako je dok je Dragana čekala ispred škole obilazio bolnice u nadi da će je pronaći negde i da mu se svet srušio u trenutku kada mu je policija saopštila najstrašnije vesti.
- Ujutru sednem, skuvam kafu, razgovaram sa Marom. To me drži i nosi kroz život. Ja bežim od realnosti i prihvatio sam da se mi samo fizički ne viđamo - rekao je Branko Anđelković.
