"OD SILINE MOG UDARCA, MLADIĆ JE PAO U KOMU!" Aladin o zločinu i životu iza rešetaka: Molio sam se Bogu da preživi, zatvor je veoma rizično mesto!
O svom iskustvu iza rešetaka, životu sa druge strane zakona i odluci da svoj život posveti veri i ispravnom putu, za emsiju Crna hronika govorio je Danijel Jovanović, poznatiji kao Aladin Kraljina.
Aladin je skoro tri godine proveo u zatvoru:
- Imao sam veoma težak život, još od malih nogu, odrastao sam bez roditelja, zatvori, tuče, ulični problemi. To je život, kako bih rekao, gorak i krvlju obojen. Tri godine sam bio u pritvoru. Kasnije sam dobio nanogicu. Ja sam držao kafane, od toga smo živeli moja porodica i ja. Ne možete da zabranite nikome da dođe. Ko dođe - dobrodošao, od toga živite. Došla je jednom ekipa, jedno 30 - 40 momaka, drogirani, pijani. Izazivali su me i rekli mi "ajde, izađi napolje, jedan na jedan". Kažem: nema potrebe za tim. Rekli su mi da dugujem nešto. Rekao sam im lagano, evo, piće, častim, kuća časti - kaže Jovanović i dodaje:
- Ali, kada sam video da situacija ne može da se smiri, pozvao sam policiju. Računam da policija treba da radi svoj posao, a ja svoj. Međutim, dok su oni došli, ti ljudi su već krenuli da cepaju, da lome. Krenula je tuča. Imao sam tada obezbeđenje, 4, 5 momaka. Oni su dobili batine, ni krivi ni dužni. Ja sam tada uzeo neku palicu, bejzbolku i hteo sam da se branim, što je normalno. Udario sam dečka po glavi i onda je policija došla. Bacili su me dole, u sekundi sam postao ubica, napast, protivzakonit čovek.
"Molio sam se da preživi"
Aladin objašnjava kako izgleda život iza rešetaka:
- Tamo ste zatvoreni 24 sata. Od toga imate pola sata šetnje i preko 100 čuvara na sve strane. Komandiri, straža, oružje, sve oko vas. U maloj sobici, dvadesetak ljudi, nasilnici, manijaci. U zatvoru, ma koliko bili dobar čovek, vi ste loš u očima komandira i policije. Ali hvala Bogu, Bog je gore, i Bog sve vidi i sudi. Dečko je bio u komi preko 30 dana od udarca. Toliko sam ga jako udario da je bio u komi mesec dana. Moja advokatica je došla i rekla: „Moli se Bogu da preživi.“ Kažem - već se molim. Međutim, on se ne budi. Ja sam i dalje u pritvoru. Tamo više ništa nije normalno. Ne možete da sednete i normalno popričate - tamo su ubice, manijaci, lopovi.
Odrastanje
Aladin je odrastao bez roditelja, a kako kaže, život mu je bio muka i patnja:
- Zahvalan sam Bogu što sam se rodio siromašan, jer me je siromaštvo naučilo pravim vrednostima - da cenim i poštujem svaku stvar, svaki dinar, svako parče hleba. I zato sam tu gde sam, i to sam što jesam. U zatvoru sam odmah tražio od žene da mi pošalje Bibliju, Sveto pismo, Stari zavet, Novi zavet. Krenuo sam da čitam - kaže Jovanović i dodaje:
- Nije važno gde ste: u zatvoru, u šumi, u paklu ako imate Boga u sebi, vi ste kralj. Kasnije sam dobio nanogicu, oduzeta su mi sva dokumenta i dan - danas. Lična karta, pasoš, sva dokumentacija. Imam zabranu izlaska iz Srbije, ne znam zašto. Kad izađete iz zatvora, vi ste drugi čovek. Jedva čekate da vas porodica zagrli - to je najveće bogatstvo. Kad vas deca zagrle, a vi nemate ništa, to je pravo bogatstvo. Imam pet sinova, dao bih za njih sve: ruke, noge, glavu, srce.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
