"KRISTIJAN KNELETU DAJE PUŠKU I KAŽE: 'AKO NEKO SKOČI - PUCAJ SLOBODNO"! Igor je preživeo rat zvezdarskog i voždovačkog klana: Sve je počelo od tuče na Olimpu

Prepoznatljiva imena beogradskog podzemlja poput Kristijana Golubovića, Šljuke, Osmana, Branislava Matića Belog, pa do Aleksandra Kneževiča Kneleta, ostavila su pečat jedne epohe - epohe iz koje su se izvukli samo malobrojni. Jedan od njih je Igor Dobrojević (54), koji je preživeo krvave ulične ratove vođene na ulicama prestonice, ali i dugogodišnju robiju.

"Tih godina su se pojavile one čuvene patike 'Air Max', metalni kaiševi, trenerke 'Guči'. Mi smo imali konflikt sa voždovačkim klanom. Sve je krenulo od tuča, do masovnih tuča, tako reći pravi rat. Preko pesnica i fer tuča do krvavih obračuna. Sav 'krem' podzemlja. Jaka imena beogradskog podzemlja. Tad sam prvi put i video čuvenog Kneleta", rekao je Igor u intervju pre šest godina za emisiju "Iza rešetaka" na TV Prva i dodao:

"Tinejdžerske dane sam provodio na Zvezdari u vrlo nezgodnom periodu, kada su već počele eskalacije kriminalnih grupa i rađali se ratovi klanova. Inače sam iz normalne porodice, ali me je uvek privlačilo to da idem drugom stranom zakona, da stvorim nešto, neki novac. Ćale je bio šef C3 radnje, inače sam iz baš dobrostojeće familije. Ćale mi je bukvalno svaki mesec donosio pune kese love, samo mi je govorio: 'Uči, sine, uči. Nemoj da, ako sad kreneš tim putem, očekuješ od mene ništa.' Ja sam se napravio pametan i otišao sam i silom prilika na drugu stranu", dodao je on autoru emisije Mašanu Lekiću.

Kako je počeo rat klanova

"Postale su razne grupice i, kako reći, klanovi koji su u to vreme, Boga mi, bili vrlo ozbiljni i moćni. Mi, Zvezdarci, imali smo konflikt sa voždovačkim klanom. Prvi put je došlo do sukoba sa Voždovčanima - obična fer tuča na bazenu Olimp, gde se moj drugar, kum Osman, potukao sa Kristijanom u takozvanoj fer tuči. Tako je nastao, kako reći, pravi rat. Posle toga su se pojavile nedoumice ko je bio jači, ko je koga dobio, i to je povuklo novi sukob. Milicija naletela desno, mi se razbežimo svi. To je bilo masovno, uvek smo veliku pažnju vukli sa sobom, mnogo ljudi je to gledalo i uvek je neko zvao miliciju. Zli jezici pričali su: 'Ovaj jači, ovaj jači' - i već su se kroz grad širile priče", rekao je Igor.

Mladići sa Zvezdare, koji će kasnije izrasti u ozbiljno organizovanu grupu, u to vreme bavili su se sitnim delima.

"U to vreme bilo je popularno otvarati automobile, ljudi nisu mnogo vodili računa, ostavljali su novac po kolima. Već sam tad počeo da se odajem nekom kriminalu. Da radim otvaranje automobila, uzimao tzv. kasetofone, novac iz auta, nekad provale stanova. Privođen sam u stanicu Milana Rakića ne znam koliko puta, završavao sam u rupi dole. Boga mi, mnogo teško je bilo nego sad, to su bile baš prave batine: da priznaš delo ili priznaš jedno, oni ti nakače još deset. Bilo je, Boga mi, mnogo, mnogo teže", rekao je Igor.

U pauzama između hapšenja, Voždovčani i Zvezdarci nastavljali su svoj ulični rat. Jedna od u gradu čuvenih bitaka odigrala se u dvorištu Medicinske škole na Zvezdari početkom devedesetih.

"Čujemo da je došao Kristijan na Zvezdaru i da dolazi do Medicinske škole. Nalazimo jednog, drugog, skupljamo se, odlazimo gore. Kristijan ima mnogo jaku ekipu. I tu je došlo do masovne tuče, baš masovne tuče, gde smo i prekinuli nastavu. Devojke iz škole bile su na prozorima, profesori su ih pokušavali vratiti, molili su nas da prestanemo, ali nije vredelo, napravili smo veliki haos", rekao je tada on i dodao:

"Odrastali smo uz starije kriminalce iz našeg kraja, čuveni Miša Nikšić koji je već tad otišao u Holandiju i, Boga mi, kad god se vratio, pravio je ozbiljne pare. Mi kao klinci smo slušali kako se to radi, te čuvane vale, provale, sovera. I onda smo tako kao klinci gledali svi u njega. Pratili smo priče tih starijih kriminalaca, Miše, Ljube, Giške. Jednostavno, nisu nam bili uzori i idoli, ali želeli smo da idemo tim putem", naglasio je Igor.

"Opet Kristijan dolazi sa nekom puškom, sklapa kundak, pa sklapa drugi deo, pa treći deo. Dolazi na ferku, tuču sa Kizom. Tad sam prvi put i video, posle čuvenog Kneleta. U jednom momentu Kristijan mu daje pušku i kaže: 'Ako neko skoči - pucaj slobodno'. Tamo je bio i jedan stariji momak iz kraja, naravno, Srđan Ađamović, koji to nije dozvolio. Prišao je, uzeo onu klasičnu pušku i rekao: 'Ne može. Ja sam tu i stojim ovde - znači, ako ćete da se bijete, tucite se, ali nema pušaka i nema pucanja.' Moram da priznam da je Kristijan u to vreme zaista odskakao od svih", rekao je Igor.

Odlazak u Holandiju

Uskoro ulice Beograda postaju pretesne za mladiće sa Zvezdare. Zajedno sa prijateljima iz kraja odlazi u Holandiju, gde su obavljali provale stanova i prevozili ukradene automobile širom Evrope. U tom periodu upoznao je i čuvenog Voždovčanina Branislava Matića Belog.

"Slušajući priče starijih, odlučili smo, naravno ja i moji drugari, da odemo u Holandiju da vidimo kako možemo da se otisnemo i napravimo neki dinar. Tamo nas je već čekao drugar ili kum Osman, a onda smo ja i Valjevac došli i dobili pogrešnu adresu. Krećemo peške, gledamo šta ćemo, kako ćemo da nađemo, nije to taj restoran, kako da dođemo do telefonske govornice, gledamo gde da ukrademo 'opel kadet', da malo prozujimo po Amsterdamu. Idemo ulicom i ja i dan-danas ne mogu da verujem šta se sve dešavalo. Na sred ulice stoji Žabac sa Bežanije, naslonjen, i kaže: 'Ne tražite Velju možda", rekao je Igor i dodao:

"Gledam, ne mogu da verujem. Mi svi srećni, ulazimo unutra, otvara vrata, ja vidim Osman sedi za televizorom, vidim Kizu, Velju, znači moje drugare koji sede. Dobio sam totalno pogrešnu adresu. Kafić drži čovek Miša, naš čovek koji je dugo godina tamo, i tamo smo se uglavnom svi okupljali. Bukvalno, to je bila ekipa iz cele Jugoslavije - Sarajevo, Bosanci, Hrvati, nije bilo važno", istakao je on.

Mladići sa Zvezdare počinju prve ozbiljne kriminalne akcije, provaljuju stanove i kradu novac, tehniku i dragocenosti, učeći od iskusnijih kriminalaca.

"Tu kreću čuvene akcije - vale, soveri. ‘Vala’ znači provala, mislim na našem nekom rečniku. Ljudi dok su još na poslu, između devet i pet, dok još ne stignu kući, uđeš u stan, pogledaš kroz prozor ili pozvoniš, vidiš koga ima. Uđeš u stan na čuveni šaber, šapciger, kroz prozor ili kroz vrata. Po zadatku mi zovemo 'zguza' - jedan stoji na prednjim vratima, dvojica se rastrče po sobama, otvaraju fioke, traže zlato, novac, kamere, videorekordere i tehniku. To je bilo vreme", rekao je Igor i dodao kako je funkcionisala noćna provala:

"To je već kad su ljudi kod kuće i spavaju, to se radi posle 12-1-2, gde ulaziš polako isto na tog čuvanog šabera, otvaraš ili vrata ili prozor, penješ se do prostorije gde spavaju. Jedna zanimljiva situacija: dok sam bio sa jednim baš starim čovekom, on počne dole da trkelja, ja se popnem gore, uzmem prsten i čujem BAM! U tom momentu žena pogleda, sretnu nam se pogledi. Ona, valjda od straha, zažmuri i okrene se na drugu stranu. Ja ne mogu da verujem, pokupim ono i brzo niz stepenice i kažem: 'Ajde ludaku, probudili su se ljudi?' 'Ma nisu bre, Igore polako, spavaju', kaže on. 'Videla me, pogledala me žena', 'Ma šta si se bre us*o, nisu bre, sto posto, stani'. Uzmemo tu neki sef", priča ovaj kriminalac i nastavlja u jednom dahu:

"Vozimo se auto-putem, ne da nam đavo mira sad, koliko je para unutra, šta smo uzeli? Sefčić fin, lepo, zabodemo se u prvu šumu, neki putić, uletimo u neki mrak, pogasimo svetla, sve samo s lampom otvaramo. Tek ono oči oči ispadaju iz sefa, bukvalno, šta je ono, oči u sefu, pa ispada sef iz ruke", istakao je Igor.

Tokom obijanja stanova, neretko se dešavalo da su Igor i ekipa dolazili u posed automobila čije su ključeve nalazili u stanovima. Kola su odmah prevozili iz Holandije za Belgiju ili obrnuto jer nije bilo granice. Tako su se upoznali i sa čuvenim voždovčaninom Branislavom Matićem Belim.

"Pokojni Beli je tamo neki imao otpad. Mislim, ne neki otpad, nego jači od otpada. I preko jednog druga smo mi saznali, tad se pojavila 'honda CRX'. pošto se pročulo da smo malo jači lopovi, imali smo dosta narudžbina za automobile. Počeli smo svaki drugi, treći dan da radimo s kolima. Beli je na mene ostavio odličan utisak, pravi gospodin čovek, znači njega nazivaju kriminalcima, ono, dosta ljudi nazivaju kriminalcima, ali čovek se velikim srcem i gospodin pravi, pravi gospodin", rekao je Igor za Belog.

Zatvor u Holandiji

Tokom svojih prvih kriminalnih akcija u Holandiji, Igor Dobrojević i njegova ekipa pljačkali su stanove i delili ukradene vrednosti među sobom, raspoređujući zlato, nakit i druge dragocenosti čuvenom dečjom igrom zimi, zami, zum. Ipak, deo plena koji je poneo za sebe doveo ga je u probleme - završio je u holandskom zatvoru, gde je imao vremena da razmišlja o svojim postupcima i posledicama svojih dela.

"I sada, kako ćemo da podelimo plen koji smo uzeli? Sedamo nas troje za sto i igramo čuvenu igru - zimi, zami, zum. Ko će prvi da vuče parče zlata? Prvi vuče jedno parče zlata, drugi i ja treći. I igramo opet u krug, i uzimam u nekom momentu jedan prsten za majku, odličan, baš veliki prsten i uzmem ga. Ja to svoje zlato pokupim, nosio sam neku torbicu oko vrata. Rekao sam sebi da ga neću ostaviti u stanu, pa sam ga poneo sa sobom", rekao je Igor i dodao:

"Sledećeg dana sam krenuo na novu šljaku, mislim to mi je posle i došlo glave. Ulazim u neku prodavnicu hemije, da kupim čarape i gaće. To nismo prali, kupovali smo i mene nešto mrzelo da čekam red, pa sam ih stavio ispod jakne i izašao. Sreo sam Kizu i Velju, oni su me pitali gde sam uzeo te stvari. Vratio sam se i pokazao im, dok me neko iz obezbeđenja pratio sa strane" ispričao je Igor kako je uhapšen:

"Kada smo se vraćali do auta, neko mi je kucao na prozor. Umesto da dam gas, otvorio sam prozor, a čovek mi je proturao ruku i uzeo ključ. Najveća fora je što je to zbunilo i moje drugare - niko mi nije rekao da krenem. Govorio je na holandskom, a posle pet sekundi bio sam sav smotan, ruke su mi bile iza leđa. Odmah smo odvedeni u stanicu, razvlačili su nas i koristili zvučnik koji je brujao njihove vesti, tako da se nismo mogli dovikivati", rekao je i nastavio:

"U jednom momentu kako donose doručak, ručak i večeru, ne znam ko se setio od nas, setimo se da izvadimo sredinu hleba i naguramo te rupice od zvučnika da bi mogli da se dovikujemo iz sebe u sobu, da se dogovorimo kako, šta. U pritvoru smo proveli po četiri, pet ili šest dana. Moji drugovi su pušteni, ali ja sam zadržan zbog prstena i zlata koje sam imao kod sebe. Odveden sam na ispitivanje, ne znajući da su moji drugovi napolju pušteni", istakao je.

"Pušteni su bosi, bez patika - te patike su zadržane radi provere otisaka. Baš taj prsten što sam odvojio za majku. Shvatio da sam u stvari uzeo prsten sa belo-žutim zlatom, crveno-zlato odozgo i brilijant. Znaš ti, ovaj prsten košta i stavio na papir jedna nula, nula, nula, nula, toliko nula da je meni već počelo da se manta u glavi i to je bio kraj. Odveli me u zatvor u Ševeningen. To je za ratne zločince. Ja mislim da sam jedan od zadnjih zatvorenika koji je bio tamo, a da nije ratni zločinac. To prvo veče, tu nema spavanja, tu vrtiš film svim dragim osobama, razmišljaš o životu, razmišljaš, vrati ti se ceo život. Mada sam tad bio klinac, ali vrati se sve", rekao je Igor Dobrijević koji je odslužio osam godina robije po srpskim zatvorima.

Rat klanova je počeo je polako da odnosi i Igorove bliske drugare. Devedesete i kasnije dvehiljadite odnele su živote mnogih aktera ove priče.

- Branislava Matića Belog izrešetali su maskirani napadači ispred njegove kuće naočigled porodice 04.08.1991. U noći između 28. i 29. oktobra 1992. godine u hotelu Hajat nisu radile bezbednosne kamere, a neko je pokucao na vrata apartmana 331 i kojem je boravio

- Aleksandar Knežević Knele. Istraga veruje da je Knežević poznavao osobu koja je pokucala na vrata. Narednog jutra Knele je pronađen mrtav.

- Miša Nikšić, čovek čijem su pričama mladi Zvezdarci bili opijeni kada su se otisnuli na Zapad ubijen je ispred zvezdarskog kafića "Mig" 11.07.1995.

- Sredoje Šljukić Šljuka ubijen je 27.09.2001. godine oko 23.45 na auto-putu u blizini Sava centra.

Kurir.rs/Mondo/TV Prva