"NASILJE NIKADA NE POČINJE UDARCEM, VEĆ PRETERANOM KONTROLOM!" Čak 15 slučajeva femicida od početka godine: Žene nisu dovoljno zaštićene zakonom
Policija Hercegovačko-neretvanskog kantona podnela je izveštaj protiv Anisa Kalajdžića koji se sumnjiči za ubistvo Aldine Jahić 16. novembra u Mostaru. Kako navode, ovaj tragični događaj okarakterisan je kao teško ubistvo žene. Kalajdžiću se na teret stavlja i neovlaštena nabavka i posedovanje oružja.
Nažalost, Aldina je još jedna žrtva femicida, čiji vapaj za pomoć niko nije čuo. Tim povodom ekipa Crne hronike razgovarala je sa advokatom Minom Grašić iz Sigurne kuće:
- Nažalost, poslednjih dana smo svedoci još jednog talasa femicida u Srbiji. I svaki pojedinačni slučaj nasilja nad ženom koji se desi nije samo femicid, već je to jedno ubistvo koje ide iz mržnje prema ženama, odnosno ima koren u toj rodnoj nejednakosti. Trenutno smo na broju 15, a prošle godine smo imali i 17 slučajeva femicida. I nadamo se da ćemo ovde i stati - kaže Grašić i dodaje:
- Ako se zakon ne sprovodi u praksi onako kako treba, žrtve definitivno ostaju nezaštićene. Zakon se ne sprovodi kako bi trebalo. Mora da postoji mnogo bolja koordinacija između centara za socijalni rad, policije i pravosuđa. I potreban je mnogo bolji nadzor nad samim nasilnikom. Jer nije dovoljno da oni samo dobiju meru zabrane prilaska, mora da se i ta mera nadzire.
Žene trpe nasilje zbog očuvanja porodice
Često smo svedoci slučajeva da žena neće da prijavi nasilnika, a čak i kada policija bude pozvana, ona kaže da se ništa nije desilo:
- Mnoge porodice i dalje žive pod tim tradicionalnim vrednostima, odnosno smatraju da žena treba da trpi sve, čak i nasilje, zarad očuvanja porodice. Ali ono što svi možemo da uradimo jeste da, ukoliko primetimo da se u komšiluku ili negde u okolini događa nasilje, možemo biti i mi ti koji će to prijaviti. I to je na kraju odgovornost svih nas - kaže Grašić i dodaje:
- Mi, na žalost, o ovim temama govorimo tek kada se neka tragedija dogodi, a potrebno je preventivno govoriti o tome i dizati svest o značaju ove teme tokom cele godine. Ono što je možda najbitnije jeste da se od najranijih godina i dečaci i devojčice uče šta je razumevanje, šta je poštovanje, šta su zdravi odnosi i zdrave granice, jer ih tako podstičemo da izrastaju u zdrave ljude.
Ne postoji zakon o psihičkom nasilju
Fizičko nasilje dolazi tek kasnije, kada psihičko nasilje eskalira. I to su faktori rizika koje možemo prepoznati mnogo ranije i time sprečiti tragične situacije.
- Nasilje zapravo nikada ne počinje udarcem. To su uvek neki drugi faktori rizika, kao što su ljubomora, posesivnost, preterana kontrola - gde si, sa kim si, kada dolaziš kući, slikaj sa kim si na piću. Imamo žene u sigurnoj kući koje su trpele samo psihičko nasilje i one se nalaze kod nas i zaštićene su. Međutim, u praksi smo videli da policija ne prepoznaje psihičko nasilje kao dovoljno. U sigurnoj kući imamo sve, od psihičkog nasilja do najtežih oblika fizičkog nasilja. Ali ono što je najbitnije jeste da sve zajedno funkcionišu, razmenjuju svoja iskustva i tako se osnažuju da lakše izađu iz nasilja kroz međusobnu podršku - kaže Grašić i dodaje:
- Kada žena prijavi supruga za nasilje, policija bi trebalo odmah da izađe na teren. Ako uoči bilo koji oblik nasilja, policija bi trebalo da odredi udaljenje nasilnika iz doma na 48 sati, a zatim i meru udaljenja na 30 dana. U tom periodu kasnije uključuju se i druge institucije kako bi se žena dalje zaštitila. Ono što je generalno problem jeste da nasilnici skoro nikada nisu pod nadzorom. Njih malo šta, osim papira, sprečava da dođu do žrtve. Obično se mere primenjuju tek kada žrtva ponovo prijavi nasilje. I to je veliki problem.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
