10 GODINA PATNJE JEDNE MAJKE: Vesna Đorić opisuje život u agoniji i neizvesnosti: Padnem, pa ustanem i dobijem nadu da ću ipak saznati šta se desilo mojoj ćerki
Biljana Đorić, studentkinja iz Mataruške banje, nestala je pre tačno deset godina, a njena majka Vesna za Kurir je opisala svu strahotu neizvesnosti i lažnih informacija koje je prošla u decenijskoj borbi da sazna šta se dogodilo sa njenom ćerkom.
Da podstimo, Đorićeva je 2. decembra 2015. godine taksijem došla do Kraljeva iz Kosovske Mitrovice u kojoj je studirala, na trafici ostavila telefon, lična dokumenta i zlatni nakit uz reči da će "neko doći po sve to" i nestala bez traga. Očajni roditelji prijavili su nestanak, ali do dana današnjeg sudbina Đorićeve ostala je nepoznata.
- Proslavili smo slavu pre nekoliko dana, pa i njen rođendan sada, a nje evo već 10 godina nema. Ovaj period godine mi je pretežak i slomljena sam jer konstatno vrtim film šta se te 2015. godine dogodilo. Mesila je torte za slavu, radovala se rođendanu koji smo slavili u krugu porodice da bi samo dve nedelje nakon toga nestala bez traga - počinje priču Vesna Đorić:
- Deset godina živim, a nisam živa. Padnem, pa ustanem i dobijem nadu da ću ipak jednog dana saznati šta se dogodilo sa mojim detetom, pa onda opet izgubim nadu - navodi naša sagovornica.
Vesna objašnjava da su od dana nestanka pa do danas čuli mnogo laži i da su mnogi ljudi pokušali da ih prevare.
- Jedini iskren čovek koji se javio bez zadnje namere je muškarac iz Novog Sada koji je posumnjao da ju je video u Grčkoj. Suprug i ja smo otišli kod njega, do detalja je opisao razgovor, rekao da je devojka koju je upoznao rekla da je rodom iz Mataruške banje, kao i mi. On je svoje sumnje prvo prijavio policiji. Mi smo otišli u Grčku, ispostavilo se da je to devojka koja zaista jako liči na Biljanu i koju mi poznajemo - kaže Vesna.
One manje lepe stvari jedva izgovara.
- Tražili su nam novac, mi smo davali. Inspektori su saznali, rekli mi Vesna, pa mi sve radimo da je nađemo, ne daj da te koriste. I bili su u pravu, od prvog dana imamo odličnu saradnju. Dobijali smo razne informacije, da je mučena, ošišana, da je drže u podrumu, znaju lokaciju. Neki su tražili i moje nage slike da bi otkrili gde mi je dete. Jedan mi je javio i broj parcele na kojoj je navodno sahranjena - kroz plač priča i objašnjava da je sve tragove koje su dobijali policija proveravala, ali bezuspešno:
- Ibar je pretraživan tri nedelje, dolazili su policijski ronioci, privatni ronioci, kajakaši, račvama su pregledali. Inspektori kažu da je skočila u Ibar telo bi se pojavilo jer je reka mala, nije to Dunav. Oni sumnjaju da je živa, ali da se iz nekog razloga ne javlja. Volela bih da znam gde mi je dete, prihvatila bih njen izbor. U kontaktu sam i sa drugim roditeljima nestalih, njih, kao i mene, ubija neizvesnost. Lakše bi nam bilo da znamo i da nisu među živima, nego da živimo ovako - zaključuje.
