U GODINI IZA NAS NA PUTEVIMA SRBIJE IZGUBLJENO SKORO 500 ŽIVOTA! Ugašene su mnoge porodice, ginula su i deca - lična odogovrnost vozača je ključ!
Saobraćajne nesreće i dalje su jedna od najvećih crnih tačaka na karti Srbije u 2025. godini, a alarmantni podaci jasno pokazuju da situacija na putevima prelazi sve granice. Prema najnovijim podacima Agencije za bezbednost saobraćaja (ABS), u Srbiji je tokom 2025. godine život izgubilo skoro 500 ljudi, dok je više od 18.000 povređeno!
- Od početka godine na putevima u Srbiji zabeleženo je oko 31.000 saobraćajnih nezgoda u kojima je poginulo skoro 500 ljudi, dok je oko 18.000 osoba povređeno. Ovi brojevi stavljaju nas na sam vrh crne statistike - ističe izvor.
Crni bilans saobraćajnih nesreća u Srbiji u godini za nama ukazuje da stanje daleko prelazi sve mere, smatrajući to socijalnim problemom koji uzima stotine života godišnje. Stručnjaci upozoravaju da iza ovih brojki ne stoje samo loši putevi ili vremenski uslovi, već pre svega ponašanje učesnika u saobraćaju.
Stiže novi zakon
Pozivi na promenu zakona, strože kažnjavanje i javnu svest ostaju glavni stubovi strategije za naredne godine, ali je pitanje da li će to biti dovoljno da se broj poginulih svede na najmanju moguću meru.
Mirko Koković, pomoćnik direktora ABS, oštro je osudio ponašanje učesnika u saobraćaju, a prema njegovim rečima, ABS ima ambicioznu strategiju prema kojoj do 2030. godine u Srbiji ne bi trebalo da strada nijedno dete u saobraćajnim nesrećama.
- Do kraja 2026. planiramo donošenje novog Zakona o bezbednosti saobraćaja, koji bi označio prekretnicu u borbi protiv crne statistike - rekao je on nedavno.
ABS ukazuje da je više od 60 odsto dece prevoženo nepropisno, bez adekvatnih sigurnosnih sedišta, a čak i kada se ta sedišta koriste, u oko 90 odsto slučajeva se prave greške prilikom njihove upotrebe. Ovo su podaci koje Koković naziva "alarmantnim“ i koje mora da razume svaka porodica.
- Moramo da shvatimo da se bezbednost saobraćaja ne postiže samo pooštravanjem zakona, ona počinje od pojedinca - poručio je Koković, ukazujući da se svaka osoba mora odgovorno ponašati.
On je naglasio da trenutni zakonski okvir dozvoljava maksimalnu kaznu do 15 godina zatvora, ali je ukazao da bi vozač sa dobrom ocenom mogao da se vrati na puteve već posle 10 godina. Koković je pozvao na primer iz grčkog zakona, gde bi vozač koji izazove fatalnu nesreću pod dejstvom alkohola mogao da dobije i do 40 godina zatvora, uz značajne novčane kazne i zabranu upravljanja vozilom.
Ljudski faktor kao glavni uzrok
Dr Miloš Pljakić, sa Katedre za bezbednost saobraćaja takođe je, govorivši o alarmantnim podacima, istakao da više od 90 odsto saobraćajnih nezgoda sa smrtnim ishodom ima direktnu vezu sa ljudskim faktorom.
- Najčešći uzroci su neprilagođena brzina, vožnja pod dejstvom alkohola, nepažnja, umor i nepoštovanje saobraćajnih propisa. Naučna istraživanja jasno pokazuju da brzina ostaje ključni faktor rizika, što je brzina veća, posledice su teže, a šanse za preživljavanje drastično opadaju - ističe dr Pljakić.
On naglašava da se veliki broj teških udesa događa upravo van gradova, gde vozači često imaju lažni osećaj sigurnosti zbog manje gužve i boljih uslova za brzu vožnju.
Ističe da rešenje nije jednostavno, ali da je jasno u kom pravcu mora da se ide.
- Potrebna je kombinacija strožeg nadzora, dosledne kaznene politike, edukacije i promene svesti. Naučna istraživanja pokazuju da zemlje koje su sistemski radile na prevenciji, kroz kontrole brzine, alkohol-testiranja i edukaciju, imaju i do 50 odsto manje poginulih - kaže on.
Dodaje da bez lične odgovornosti vozača nijedna strategija neće dati rezultate.
