"IZBODEN SAM, SINE" Prošla godina od brutalnog zločina u Inđiji, tetka žrtve za Kurir: Ujutru je išao po badnjak i pričestio se, uveče su ga ubili!

Praznina, bol i tuga koju osećamo ne može ni da se opiše! Zoran je ubijen na veliki praznik, ujutru se pričestio, a uveče su ga ubili ispred kuće.

- Teško je pričati o tragediji koja nas je zadesila. Zoran je bio jedan izuzetan čovek, koji je našoj porodici bio stub, sve na svetu - kaže nam Radmila i preseća se dana kada je ostala bez voljenog sestrića. 

- Bili smo jako vezani, čuli smo se skoro svakodnevno, a viđali jednom nedeljno. Na Badnji dan čuli smo se najmanje pet puta jer je kao i do sada trebalo zajedno, porodično da proslavimo Božić. Po našim običajima, on je išao u badnjake, pa je i meni doneo jedan. Slama je bila spremna, prase smo delili na pola... - priseća se tetka.

Ubijeni Zoran želeo je da tetka dođe baš tog dana kod njega, iako je sutradan trebalo da se vide, navodi nam sagovornica.

- Poslednji put kad smo se čuli rekao mi je: "Tetka da li možeš da doneseš girice, jer ih ja nisam našao? Treba Davidu da dođu i drugovi!". Insistirao je da dođem, ali sam ga odbila nekoliko puta tokom razgovora, jer sam imala puno posla oko spremanja trpeze. Moj suprug je na kraju otišao da mu odnese stvari - kaže nam Radmila i dodaje da je u 23.15 časova stigla najgora moguća vest. 

- Snaja me je pozvala i rekla da je Zoran izboden. Bože! Pomislila sam "možda je negde otišao pa se to desilo", ali sam opet znala da je praznik i da sigurno nije nigde otišao od kuće. Suprug i ja smo odmah seli u kola i uputili se ka njima. Prevezen je u Klinički centar Vojvodine u Novom Sadu, gde je i operisan. 

Udarac sekirom

Agonija, koju je Zoranova porodica preživela u tim trenucima, ne može da se poredi ni sa jednim bolom. 

- Lekari u Novom Sadu uradili su sve što su mogli, a onda je naš Zoran transportovan u Sremsku Kamenicu. Čekali smo u hodniku bolnice. Tada je jedan lekar izašao i rekao: "Plućno krilo je stradalo, ubod sa leve strane, sa desne strane, isečeno srce..." - kaže Radmila i dodaje:

- Taj udarac sekirom bio je koban. Lekar je tada rekao ima još pola sata. Sećam se da sam tada uznemireno pitala kako je moguće da nam tako nešto saopštava, ali je lekar objasnio da je bolje da znamo pravo stanje stvari. Palili smo sveće u crkvici, ali ni to nije pomoglo. Naš Zoran se borio sat i po vremena i, nažalost, nije izdražao. 

Poslednje reči

Kako nam potom objašnjava, snaja i njena starija sestra, odnosno Zoranova majka ušle su da ga vide poslednji put, ali ona nije imala snage. Kaže da je želela da ga pamti sa likom od pre tragedije. 

- Tuga nakon odlaska našeg Zokija ne može da se opiše. Ono što nas dodatno boli jeste da je Zoran nastradao ni kriv ni dužan! Nije bilo nikakve rasprave koja bi dovela do ovakvog ishoda. Zoran je ložio vatru, ali je u jendom trenutku ustao i video kako neko divlja ulicom, pokazao im je rukom da uspore, misleći da nekoga ne udare. Međutim, kola su se zaustavila i izašla su četri momka koja su počela da ga ubadaju nožem, napali su ga - kaže nam sagovornica i dodaje:

 - Sve se desilo u trenutku. Oko vatre su bili Zoran, njegov sin David sa trojicom svojih drugara i troje starijih komšija. Niko nije uspeo da reaguje. Zoran je tad sinu Davidu koji je uzeo vile da ga brani izustio: "Izboden sam, sine!", a kada je snaja izašla na prag kuće i videla ga kako leži na zemlji uspeo je da kaže: "Ženče, zovi Hitnu!"

Ubijen pred rođendan

Naša sagovornica navodi, da joj je tada snaja opisala da je taj pogled koji joj je uputio ranjeni Zoran, bio tužan kao nikada do tada. 

- Mesec dana nakon tragedije Zoran je trebalo da napuni 44 godine, da proslavimo rođendan... Sad kad vratim sećanja, Zoran se 2024. venčao sa suprugom, pravili su i krštenje ćerkici, sinu je proslavio punoletstvo, kao da je sve obavio, kao da je znao... - kaže nam tužnim glasom Radmila i dodaje:

- Zoran, nije što je naš, ali je bio najbolji. O osobi kojoj dođe preko 3.000 ljudi na sahranu govori više od hiljadu reči, eto takvog čoveka su ubili. Do sada smo slavili praznik, više nećemo. Ne radujemo se i mislim da nikada nećemo. Najviše nas boli to što svi osumnjičeni neće odgovorati za teško ubistvo, nego je u pitanju nasilničko ponašanje. Smatramo da to nije dobra i adekvatna kvalifikacija krivičnog dela, jer je naš Zoran ubijen - kategorična je naša sagovornica.

Inače, optužnicom koju je podiglo Više javno tužilaštvo u Sremskoj Mitrovici, okrivljeni M. Š. K. (41) tereti se za krivična dela teško ubistvo Zorana Golea, teško ubistvo u pokušaju na štetu E. R. i nasilničko ponašanje, dok se Đ. B. (29), S. D. (36) i A. S. (36) terete za krivična dela nasilničko ponašanje, a Đ. B. i za krivično delo pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela.

Kako je Kurir ranije pisao, okrivljeni M. Š. K. je Miloš Kostić Šule, brat Alana Kostića Kubija vođe navijačke partizanove grupe "Zabranjeni" koji je brutalno likvidiran 2016. godine.