MINUT PRE PONOĆI ANA VOLŠ JE POZVALA MAJKU: Tri godine od smrti lepe Beograđanke zbog čijeg ubistva Brajan Volš robija doživotno

Ana Volš, Beograđanka nastanjena u Masačusetstu, pre tačno tri godine poslednji put pokušala je da pozove svoju majku Milanku Ljubičić. U novogodišnjoj noći ona je minut pre ponoći nazvala mamu, a potom ponovila poziv sat i 48 minuta kasnije. Odgovora nije bilo, a Anin život samo nekoliko sati kasnije surovo je oduzeo njen suprug Brajan. 

Pet dana kasnije, zabrinuta Milanka ponovo je pisala ćerki.

Milanka: "Ana, gde si sine? Nije mi dobro Što mi se ne javiš na poruku"

I sutradan je pokušala da stupi u kontakt sa ćerkom, poslednji put.

Milanka: "Gde si?"

I tako je počela jedna od najpraćenijih misterija. Nestanak Ane Volš prijavile su njene kolege sa posla kada se nije pojavila na radnom mestu. Suprug Brajan, koga je policija posetila u porodičnom domu u Kohasetu, tvrdio je da je Ana otišla u Vašington na posao. Međutim, on je bivao sve uznemireniji, a detaljna policijska istraga pokazala je vrlo brzo da on nešto krije. 

- Uskoro su istražitelji pribavili snimke sa kamera iz lokalnih marketa na kojima se moglo videti da Volš kupuje brojne alate i sredstva za čišćenje, te da je na tabletu svog sina pretraživao "kako se rešiti tela". Lisice na ruke stavljene su mu već 8.januara - podseća izvor. 

Telo nesrećne Ane nikada nije pronađeno, a istražitelji su tvrdili da ga je Brajan isekao i razbacao po okolnim kontejnerima.

- Policija je uspela da rekonstruiše donekle šta se dešavalo, te je utvrđeno da je Ana praktično poslednji put viđena živa u novogodišnjoj noći oko 4 ujutru. Oni su tada večerali sa porodičnim prijateljem koji je posle dočeka otišao kući. Veruje se da ju je Brajan ubio, raskomadao telo i otarasio ga se, a onda 1. januara 2023. godine ceo dan proveo sa svojom majkom - navodi naš sagovornik. 

Posle gotovo tri pune godine pred sudom u Masačusetsu počelo je suđenje Brajanu Volšu. Na pripremnom ročištu polovinom novembra, neposredno pre izbora porotnika, Volš je odlučio da se izjasni krivim za laganje policije tokom potrage za Anom i uklanjanje njenog tela. Međutim, nije priznao da ju je ubio. 

Na višednevnom suđenju Volš nije iznosio odbranu, a njegovi advokati naveli su da je Ana umrla neobjašnjivom smrću, te da je on nije ubio, već samo uklonio telo jer se uplašio. Tokom postupka svedočili su policajci koji su razgovarali sa Volšem, preslušavani su razgovori koji su snimljeni u kući, prikazani su dokazi iz kuće - krvavi peškiri, delovi kože, svedočili su prijatelji i kolege ubijene Srpkinje, a najveću pažnju privuklo je svedočenje Vilijama Fastoua sa kojim je Ana bila u ljubavnoj vezi. 

- Ana i ja smo imali posebnu vezu. Poveravali smo se jedno drugom, bili smo u intimnoj vezi tokom njenog boravka u Vašingtonu - rekao je na početku suđenja Fastou koji se sada sreo oči u oči sa Aninim suprugom kome se na teret stavlja više dela među kojima su ubistvo i komadanje supruge, kao i laganje policije.

- Ana i ja smo izlazili nekoliko puta u toku nedelje. Viđali smo se i često i organizovali smo posete raznim događajima, između kojih su i gledanje filmova... Išli smo zajedno i na treninge fitnesa. Ana bi često ostala kod mene. Spavala je u mojoj kući.

Tokom suđenja Fastou je naveo da su Ana i njen suprug sada okrivljeni Brajan imali probleme u braku. Tačnije, objasnio je da jedan od velikih problema bio i to što je Ana želela da se preseli u Vašington, a Brajan se s tim nikako nije slagao.

- Ana je bila jako razočarana što nije bila u poziciji da bude majka kakvu su deca zaslužila - naveo je svedok na suđenju i dodao da mu je često pričala o tome da je Brajan zbog svojih krivičnih dela u kućnom pritvoru i da je bila prinuđena da iz tog razloga živi na dve lokacije.

Kako je potom svedok objasnio Ana Volš želela je da saopšti suprugu Brajanu da ima aferu s njim.

- Ana je htela da kaže Brajanu da smo nas dvoje zajedno. Veza sa Anom je postala ozbiljna oko leta 2022. godine kada sam prestao da se viđam sa drugim ženama. Htela je da Brajan od nje čuje i sazna za našu ljubavnu vezu, smatrala je da je to jako bitno - naveo je na današnjem ročištu Fastou.

- Zajedno smo proveli sve velike praznike zajedno, kao što su Dan zahvalnosti kada smo i otišli u Dablin u novembru te godine. Ana je potom otputovala za Srbiju. Nismo preskočili ni za Badnji dan da budemo skupa. Sećam se, let za Masačusets na Božić je bio otkazan ili odložen, pa je morala kolima da se vrati kući. To što je tada kući došla kasno za Božić izazvalo je veliku svađu između nje i Brajana. To ga je baš iznerviralo.

Volš je 15. decembra proglašen krivim, a posle tri dana saopšteno je da će on doživotno robijati u zatvoru Souza - Baranovski, jednom od najčuvenijih američkih kazamata u kojima kazne služe okorele ubice i silovatelji.

Izricanju presude Volšu prisustvovala je i Anina sestra Aleksandra Dimitrijević koja se prvi put srela sa zetom od njegovog hapšenja. 

- Danas sam ovde da govorim u svoje ime i u ime moje majke. Želim da podelim sa vama kako je gubitak moje sestre zauvek promenio naše živote. Naime, gubitak moje sestre Ane je promenio naš svet na način na koji nikad nismo mogli ni da zamislimo - započela je Aleksandra.

- Ana nije bila samo moja sestra. Ona je bila osoba uz koju sam odrasla, neko ko me je poznavao na način na koji me niko drugi nikada neće poznavati. Borim se sa tugom koja dolazi, nadajući se svakog jutra da je sve ovo samo jedan strašan san. Najbolniji deo ovog gubitka je saznanje da njena deca sada moraju da odrastaju bez majčine ruke koja ih vodi. Pred njima je čitav život pun malih i velikih prekretnica gde će oni osetiti njeno odsustvo - ispričala je sestra ubijene Beograđanke.

Kako je naglasila, ovaj gubitak je razorio njihovu majku.

- Ova tragedija je potpuno slomila moju majku. Kod nje se razvila teška depresija i hronična iscrpljenost. Ona nosi teret gubitka svoje ćerke. 

Šta je sve ispričala Aleksandra Dimitrijević pročitajte OVDE. 

Brajan Volš 18. decembra saznao je da je osuđen na doživotnu robiju, a njegovo ponašanje šokiralo je svet. Dok je sudija čitao odluku, Volš je mirno stajao, povremeno se hladnokrvno osmehivao, a u trenutku kada mu je saopšteno da će ostatak života provesti iza rešetaka samo je kratko klimnuo glavom, bez vidljivih emocija.

Pogled mu nijednog trenutka nije bio oboren, što su zabeležile i kamere američkih medija koji su prenosili suđenje uživo.