U BEOGRADU ZAPLENJENO REKORDNIH 2,7 TONA DROGE: Glavni tužilac Nenad Stefanović o aktuelnim temama, slučaju Ribnikar i problemima u tužilačkoj organizaciji

U toku 2025. godine zahvaljujući dobroj i koordiniranoj saradnji Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, MUP i BIA  zaplenjeno je rekordne 2,7 tona različitih vrsta narkotika na teritoriji prestonice. Kako je u intervjuu za "Politiku" izjavio glavni javni tužilac VJT u Beogradu, Nenad Stefanović najviše zaplena, hapšenja i procesuiranja osumnjičenih na teritoriji glavnog grada bilo je zbog opojne droge kanabis, oko 2.505,5 kilograma, zatim oko 85 kilograma kokain, 12 kilograma opojne droge heroin, 30 kilograma plus 66 litara opojne droge amfetamin, 11 kilograma opojne droge MDMA/ekstazi, kilogram opojne droge MDMB-PINACA, i više od pet litara GBL – supstance za proizvodnju opojnih droga.

- Nakon što na početku glavnog pretresa, koji je zakazan za 29. januar, saznamo odluku novog predsednika sudskog veća da li će se i koji dokazi ponovo izvoditi, imaćemo jasniju sliku o tome kako će se dalje postupak odvijati. U svakom slučaju očekujem da će ponovljeni postupak biti efikasan. VJT u Beogradu ostaje pri svojoj optužnici i svim ranije predloženim dokazima na osnovu kojih će i ponovljeni postupak, očekujem, rezultirati osuđujućom presudom. Takođe, insistiraćemo na maksimalnim kaznama za okrivljene imajući u vidu težinu zločina koji je počinilo njihovo maloletno dete - izjavio je tužilac Stefanović i dodao da od odluke sudskog veća zavisi da li će i ponovljeno suđenje biti zatvoreno za javnost, ali da će "tužilaštvo ostati pri svom stavu da je u interesu zaštite maloletnih oštećenih neophodno isključiti javnost, dok je saglasno da porodice oštećenih, kao i tokom prethodnog suđenja, mogu da prisustvuju".

Govoreći o kritikama dela javnosti prema njemu i VJT u Beogradu zbog procesuiranja osumnjičenih za pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja, Stefanović je naveo da VJT u Beogradu postupa isključimo u skadu sa Ustavom i zakonom, a ne u skladu sa "očekivanjima i željama ili političkim ciljevima bilo koje grupacije".

- Smeta mi lažni tužilački elitizam, nedostupnost građanima, a naročito nedostupnost oštećenima velikim tragedijama. Od kada sam stupio na funkciju glavnog javnog tužioca pre četiri godine, VJT u Beogradu se maksimalno otvorilo ka javnosti kroz blagovremeno objavljivanje saopštenja, odgovora na novinarska pitanja, ali i kroz konferencije za medije kada je reč o teškim i važnim predmetima za koje je javnost posebno zainteresovana. Takođe, povodom najveće tragedije koja se dogodila u Srbiji, u predmetu „Ribnikar”, postupajući tužioci i ja smo u stalnoj komunikaciji sa porodicama stradale i povređene dece.

Moj stav je da tužilaštvo mora da ima redovan kontakt sa medijima i samim tim i sa građanima. Nažalost, okoštao sistem kakav postoji 16 godina nije to prepoznao. Verujem da je to razlog zbog čega nakon pogibije 16 ljudi u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu nije bilo konferencije za medije, ni vrhovne javne tužiteljke, niti bilo koga iz postupajućeg Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu, dok su građani cele Srbije vapili za informacijama, objašnjenjima i razlozima određenih postupanja i uzrocima same tragedije - izjavio je Stefanović i naveo da s tim u vezi ostaje i velika nejasnoća zašto je jedina potvrđena optužnica povodom tog slučaja oduzeta od VJT-a u Beogradu od strane vrhovne javne tužiteljke "pod izgovorom efikasnosti i dodeljena u rad nenadležnom tužilaštvu".

- Takva odluka je doneta i pored toga što je VJT u Beogradu najefikasnije javno tužilaštvo u Srbiji. Možda je razlog upravo to što radimo isključivo u skladu sa Ustavom i zakonima. Međutim, kao što sam već naveo, oni koji bi trebalo ne cene rezultate rada, već se rukovode drugim interesima - naglasio je Stefanović.

Glavni tužilac je naveo i da kao i "većina koju čine dve trećine javnih tužilaca u Srbiji smatra da je vreme da se menja način rukovođenja javnim tužilaštvom", kao i odnos prema javnosti i građanima. 

- U proteklih 16 godina kao društvo smo dobili faktičku personifikaciju svih problema oličenu u vrhovnom javnom tužiocu Zagorki Dolovac. Tu je i jedan broj kolega iz Vrhovnog javnog tužilaštva koji su se isključili iz realnosti operativnog rada i problema sa kojima se javna tužilaštva i javni tužioci suočavaju svakog dana - kaže u intervjuu za „Politiku” Nenad Stefanović, glavni javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu.

Najveći problem, kako dodaje, vidi u tome što umesto da se prilikom izbora i napredovanja u karijeri poštuje rad, zalaganje, upornost, integritet i dostojnost za obavljanje javnotužilačke funkcije, Visoki savet tužilaštva (VST), u kojem je po funkciji član i vrhovna javna tužiteljka, "prioritet daje nekim drugim vrednostima poput lojalnosti i zaštite ličnih interesa Zagorke Dolovac".

- Podsećam da se Dolovčeva nedavno nije pojavila pred Odborom za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu Narodne skupštine, iste one institucije koja ju je birala na treći mandat, već je poslala kolege iz Vrhovnog javnog tužilaštva da predstave izveštaje o radu. Iako je tog dana ona bila u Srbiji, njen kolega iz istog tužilaštva Branko Stamenković je samo par dana kasnije na jednoj televiziji saopštio neistinu – da je ona tog dana bila u Hagu, u Evrodžastu - naveo je Stefanović.

Komentarišući rezultate nedavno održanih tužilačkih izbor, glavni tužilac VJT u Beogradu izjavio je da u  iščekivanju odluke Ustavnog suda po uloženim žalbama na rešenja pomenutog predsednika Visokog saveta tužilaštva Branka Stamenkovića, kojima su odbijeni prigovori izjavljeni povodom tužilačkih izbora, može samo da primeti da je većina koju čine oko dve trećine javnih tužilaca u Srbiji, "glasala za kandidate koji se protive dosadašnjem rukovođenju vrhovne javne tužiteljke Zagorke Dolovac".

- Dakle, tužioci su jasno pokazali svoj stav. Od budućeg saziva VST-a zavisi i dalji pravac postupanja celokupne javnotužilačke organizacije, ali i dalji opstanak Dolovčeve na mestu Vrhovnog javnog tužioca, jer će novi saziv odlučivati o predlogu za njen četvrti mandat na toj poziciji - izjavio je i napomenuo da trenutni sistem izbora za članvoe VST-a iz reda javnih tužilaca "nije odgovarajući jer ne odražava volju većine javnih tužilaca u državi" i podsetio da je i Venecijanska komisija na to ukazivala.

Kao najveći izazov za javnotužilačku organizaciju u narednom periodu, Stefanović vidi zaštitu javnih tužilaca kako od unutrašnjih, tako i od spoljnih pritisaka. 

- Smatram da je najveći pritisak takozvani tihi pritisak koji dolazi iznutra, tačnije kroz ignorisanje problema u javnom tužilaštvu od strane Visokog saveta tužilaštva. Tako, na primer, već četiri godine Više javno tužilaštvo u Beogradu i druga javna tužilaštva širom zemlje trpe zbog nepopunjavanja sistematizacije i rade sa manjim brojem ljudi od propisanog. Sa druge strane, većina oglasa za izbor na nivou novosadske apelacije (teritorija AP Vojvodine) efikasno je rešavana i sistematizacija je uredno popunjavana, dok su za to vreme beogradska niška i kragujevačka apelacija ostale zapostavljene. Verujem da je razlog tome tzv. izborni inženjering dela članova VST-a i vrhovne javne tužiteljke. Takođe, svedoci smo „kao na dugme” brzih reakcija predsednika VST-a Branka Stamenkovića i njegove javne osude kada se čuje kritika njegovog rada i rada vrhovne javne tužiteljke, dok su svi ostali napadi na druge javne tužioce ostali ili bez ikakvog odgovora ili su reakcije stizale kroz „zakukuljena” saopštenja nakon više meseci - istakao je Stefanović u intrervjuu "Politici".

Stefanović se osvrnuo i na predlog seta novih pravosudnih zakona koje je nedavno podneo Narodnoj skupštini poslanik Uglješa Mrdić, navodeći da pozdravlja odredbe predloga izmena Zakona o javnom tužilaštvu koje se odnose na institut upućivanja javnih tužilaca iz nižih u viša javna tužilaštva. .

- Što se tiče predloga za izmene Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, verujem da je dobro što se menja hibridna odredba o postojanju tzv. posebnog tužioca koji rukovodi samo jednim od pet odeljenja VJT-a u Beogradu, a kojeg postavlja vrhovni javni tužilac na mandat od šest godina. Na taj način je neopravdano ovo odeljenje VJT-a u Beogradu počelo da se naziva Posebnim tužilaštvom, prvenstveno zahvaljujući Branku Stamenkoviću, koji je bio prvi izbor Zagorke Dolovac na funkciju takozvanog posebnog tužioca. Ova hibridna odredba daje neopravdano velika ovlašćenja vrhovnom javnom tužiocu, ali koliko vidim iz predloženih rešenja, ideja je da se upodobi rad svih posebnih odeljenja pri Višem javnom tužilaštvu u Beogradu - izjavio je Stefanović i dodao da smatra da ovo odeljenje ne treba da bude centralizovano u VJT u Beogradu, već da bi odeljenja za VTK trebalo formirati pri javnim tužilaštvima u Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu.