"PREŽIVEO TORTURU, MILJKOVIĆ GA UBIO PRODUŽNIM KABLOM A NJEGOVO TELO SPALJENO!" Evo ko je zapravo škaljarac Mile Kapetan koji je razmenjivao poruke sa Zvicerom

Mile Radulović, poznat kao Kapetan, bio je visoko pozicionirani pripadnik škaljarskog kriminalnog klana i jedan od ljudi od poverenja njegovog tadašnjeg vrha. Istražni organi su ga dovodili u vezu sa odavanjem informacija o kretanju i skrovištima članova tog klana, što je, prema sumnjama, dovelo do više likvidacija.

Krajem 2019. navodno je promenio dres i "zaigrao" za kavčane... 

Prema operativnim podacima, Mile je zajedni sa S. L. iz Podgorice, odao lokaciju gde se kriju Alan Kožar i Damir Hadžić. Oni su posle toga ubijeni. I za Mileta Kapetana postoje saznanja da je ubijen u Crnoj Gori ili u nekoj od zemalja regiona. Iza njegove smrti navodno stoje Radoje Zvicer i njegova ekipa.

Otmica

Sudbina Radulovića Kapetana bila je zapečaćena onog momenta kada su ga u Crnoj Gori oteli kavčani predvođeni Veljkom Belivukom i Markom Miljkovićem i kada su pred njegovim očima ubili dvojicu Barana od kojih je jedan blizak škaljarskom klanu. Mučen, ponižavan, držali su ga u životu samo da bi namamili u zamku i pobili što više njegovih saradnika, dok su mu obećavali da će mu, ukoliko bude sarađivao, obezbediti život u Španiji pod drugim identitetom.

Ispostavilo da ni informacije koje je Radulović pružao nisu bile dovoljne, već da se na njihovoj meti našla i porodica otetog čoveka. Iako se znalo kako će završiti, Marko Miljković je vodio jednu od svojih igara sa njegovom suprugom koju je ucenjivao da bi oteo što više novca.

S.R. je u svom iskazu koji je dala u tužilaštvu navela da su je u više navrata kontaktirali preko mobilnog telefona i od nje zahtevali da odnese veće sume novca na određene lokacije. Osim gotovine, koja je Miljkovića i Belivuka najviše zanimala, nesrećna žena je nosila i skupocene satove, ali je sve to bilo uzalud, jer je Radulović na kraju zadavljen.

Belivuk ga vozio do Kotora

Pakao za porodicu Radulović, ali i nekoliko drugih saradnika škaljarskog klana počeo je 14. oktobra 2020. godine, kada su kavčani namamili Radulovića da dođe u štek-kuću koju je obezbedio Ratko Živković. U kuću su došli Spahović i Hodžić i oni su najpre likvidirani. Inače, Hodžić je bio član barske ekipe koja je bliska škaljarskom klanu, a Spahić je bio Hodžićev zet i vozač, koji je po svemu sudeći bio kolateralna šteta. Nakon dve likvidacije, kako je navedeno u spisima tužilaštva, Velja Nevolja i njegov deo klana, sledeći kriminalni plan, Radulovića u večernjim satima prebacuju u stambeni objekat na teritoriji Kotora, gde su ga držali sve do dana kada je likvidiran.

Tada počinje smrtonostna igra kojom je dirigovao Marko Miljković. Uhvaćenog Raulovića su mučenjem naterali da im "otvori" kriptovani telefon koji je imao Skaj aplikaciju. Preko tog telefona počeli su da šalju poruke Radulovićevim saradnicima u Beogradu, a na meti su im se našla dvojica Beograđana koji su im se najviše zamerili: Lazar Vukićević i Aleksandar Šarac.

Prepiska Miljkovića 

Dok je Miljković bio sa Kapetanom i vodio igru, u Beogradu, u kući u Ritopeku koja je bila "klanica" klana Veljka Belivuka i Marka Miljkovića, čekala je spremna ekipa koja je trebalo da zatvori zamku u koju je trebalo da upadnu Vukićević i Šarac. 

Lazar Vukićević je bio stari neprijatelj Miljkoviću i Belivuku, oni ne samo da su pripadali različitim zaraćnim kriminalnim klanovima, već je postojala i lična mržnja. Miljković je znao da Vukićević neće moći da odoli jednoj stvari: da vidi zarobljenog i poniženog Veljka Belivuka.

Zbog toga je Miljković, sve vreme pazeći da njegove poruke izgledaju kao da ih piše Radulović.

Miljković : "Brate, jel bi išao da ispitaš Vepra (Veljka Bleivuka)? Al sve, brate, sve!!!“

Vukićević: "Šta god treba, brate moj. Ako hoćeš i u akciju da idemo."

Miljković: "Brate, samo da ga ščepaju, kupi te moj čovek i vodi tamo. Nikome ni reči brate. Ispitaj ga sve. Kriptu da otvori i sve da kaže ološ!“

Vukićević: "Hoću brate, kako kažeš. Samo da prođe sve kako treba. Da uspeju momci“

Miljković: "To je gotovo brate za sat, zato i pišem“

Vukićević: "Ajde, rode, piši. Čekam“

Vukićevića je do Radničke ulice, gde je zakazan sastanak, odvezao prijatelj. Posle toga je odvezen u Ritopek, u poslednjem trenutku je potegao pištolj i uspeo da ispali metak, ali se nije spasao. Savladali su ga, potom je zverski mučen, a Veljko Belivuk je insistirao da Vukićevića posebno "obrade" i da podrobno prenose svaki detalj.

Aleksandar Šarac, koji je kasnije likvidiran hicem u glavu u podzemnoj garaži T.S. "Ušće", bio je oprezniji, zbog čega je Miljković pobesneo.

Miljković: "Braćo, Šarac se u**o, ne sme da dođe, pazi kad ne veruje ni Kapetanu, eto ti. Sve vam je jasno."

Miljković: "Zamisli ti, on Miletu koji mu je šef, on piše da kaže samo nešto što oni znaju, zamisli ti idiota, imbecila."

Zvicer mu slao glasovne poruke

Prema audi porukama koje je objavio portal Dan, dok su Belivuk i Miljković držali Mileta Kapeta otetog, Zvicer mu je u glasovnim porukama postavljao pitanja. Jedno od njih je bilo i o atentatu u Ukrajini. 

Zvicer je u maju 2020. preživeo napad ispred zgrade u kojoj je boravio sa porodicom. Napadači koje su poslale vođe škaljarskog klana sačekali su ga ispred zgrade dok je džogirao i u njega ispalili sedam hitaca.

- Ja o Ukrajini mogu da pričam ono što znam, ono što ne znam ne mogu da pričam, a te pare su već stigle tamo i to je kod tih policajaca, ja stvarno ne znam kod koga, ali to nema šanse da te pare mogu sada da se uzmu tamo. Ja mislim, ne znam - priča mu Radulović o novcu koji je navodno poslat u Ukrajinu.

Zvicer: A što su slate za Ukrajinu? Koliko ste davali za mene? Gde su sad pare, pričaj, ajde pričaj malo, nemoj da te pitamo nego sam pričaj.

Mile Kapetan: Veza u Ukrajini je policajac koji treba da plati sudove, njemu se šalju kriptovalute, kupuju mu se kriptovalute. Ukupno za Ukrajinu je 2.400.000 evra i te pare su pošle tamo, plaćaju se sudovi i sve što treba. Potplaćuju sudove da puste ove momke.

Podsetimo, posle atentata na Zvicera napadači su pobegli "smartom", a potom ga stotinak metara dalje zapalili. Međutim, nadzorne kamere su zabeležile da su imali "peh", odnosn da su prilikom paljenja vozila zapalili i sebe. Ubrzo su, međutim, uhapšeni i pritvoreni, a priveden je i jedan policajac zbog sumnje da im je pomagao tokom bekstva.

Zvicer: Pričaj o Nišlijama i Pink panteru!

Mile Kapetan: Veza je taj neki policajac od nekog druga Alanovog iz Bosne, al ja ne znam ko je, taj se čovek potpuno isključio i nestao kad je to bilo. Za Ukrajinu za tebe sam čuo priču da je išlo preko nekog aviona, da je praćena porodica, al stvarno nisam upućen da bi znao da ti ti kažem šta jeste, a ne želim da te lažem. Nisam bio u tome, bilo je skriveno, mislim da je organizacija išla od Kikija i Alena, a ja nisam znao i nisam neko kome bi rekli.

Kuću u Spužu demolirali

Kavčani su kuću u kojoj su ubili Spahića i Hodžića potpuno renovirali, baš kao što su to činili i sa prostorijama u kojima su mučene druge njihove žrtve, poput onih na Partizanovom stadionu.

”Utvrđeno je da su radili grube radove u unutrašnjosti kuće, odnosno da su zidove skroz strugali, potom gletovali i krečili, kao i da su u kući nedavno zamijenjene pločice, parket i namještaj. To je učinjeno kako bi se otklonila mogućnost da se pronađu tragovi krvi, DNK žrtava, ili bilo kakav drugi trag. Ipak, vještačenja su u toku, a mimo toga prikupljaju se i ostali dokazi”, kazao je izvor crnogorskih medija.

Radulović je nakon dva meseca torture ubijen tako što što su mu "vezali ruke, a potom mu na glavu stavili najlonsku kesu vezavši je električnim produžnim kablom oko vrata. Radulović je preminuo od ugušenja.

Potom su Radulovićevo telo "pasatom" odvezli do napuštenog vojnog objekta - ukopa na vrhu Babina glava - na Cetinju gde su prethodno transportovane 23 stare automobilske gume i 50 kilograma ćumura. Posložili su gume, napunili ih ćumurom, a nakon toga na tako pripremljenoj lomači postavili su telo pokojnog Radulovića i zapalili ga kako bi uništili sve dokaze.

Slobodan Kašćelan, Veljko Belivuk i Marko Miljković negirali su učešće u otmici i likvidaciji Mileta Radulovića.

Kašćelan je tvrdio da je u vreme otmice i ubistva Radulovića bio pod pratnjom policije i bilo mu je zabranjeno da napušta stan, a Miljković i Belivuk su tvrdili da su optužnicom srpskog tužilaštva vršili druga krvična dela na teritoriji Srbije, pa nisu mogli istovremeno biti na teritoriji Crne Gore.

Mondo.rs/Blic.rs/Kurir.rs