VEĆ 10 GODINA UČIMO DA ŽIVIMO BEZ NAŠE ĆERKE, SEBI POSTAVLJAMO HILJADU PITANJA, ALI ODGOVORA NEMA! Bolno sećanje roditelja Andrijane koja je poginula na Tasosu
Ušli smo u desetu godinu kako učimo da dišemo i živimo bez naše lepe Andrijane. Hiljadu pitanja bez odgovora postavljamo sebi godima.
Pad s motora
Ovim rečima za Kurir počinju svoju životnu priču Mića i Julijana Dević iz Belegiša kod Stare Pazove, neutešni roditelji Andrijane Dević (18) koja je nastradala u teškoj saobraćajnoj nesreći 10. septembra 2016. na grčkom ostrvu Tasos. Kobne večeri Andrijana je bila na motoru sa poznanikom, tada starim 19 godina, i usled loših vremenskih uslova, kiše i oluje, iznajmljeni motocikl proklizao je s puta i završio u provaliji. Andrijana je od zadobijenih povreda preminula.
- Andrijana je 4. septembra 2016. otišla sa drugaricom na more u Grčku. Dan pre njenog odlaska na letovanje skuvala mi je kafu i čekala da se vratim s posla. Sedele smo i rekla sam joj: "Andrijana dete, ostaću te željna!" Ona mi je na to rekla: "Ma, nećeš mama, ja sam uvek tu". To je nekako bio naš poslednji razgovor. Istina, ostala sam je željna - kaže sa knedlom u grlu Julijana:
- Živela je život punim plućima. Baš tog leta nekako je jurila na sve strane, želela je sve da postigne. Neverovatna je bila. Radila je preko Omladinske zadruge, čekala da se upiše na Medicinski fakultet, družila se, izlazila, čuvala i provodila vreme sa sestrom od tetke... Bila je puna ljubavi za sve.
U Julijaninom glasu mogla se čuti nežnost dok priča o Andrijani. Međutim, tokom razgovora došli smo do onog najtužnijeg, dana kada su saznali da je poginula.
- Poslednji put čula sam se sa Andrijanom uveče u 1.15 časova, a tragedija se dogodila po grčkom vremenu u 3.30 časova. Bilo mi je čudno što mi ne odgovara na poruke ni ujutru, iako je bila na mreži. Osećala sam neki nemir. Bili smo na venčanju brata i krštenju njegovog trećeg deteta u Manastiru Velika Remeta. Nemir i da se nešto dešava pokazala sam i tim što uopšte nisam ni prisustvovala tom činu, nego sam kružila oko manastira i držala telefon u ruci - opisuje te momente sagovornica i objašnjava da je prvi znak da je Andrijana nastradala došao kada je na vestima izašla vest "da je devojka iz Srbije poginula na Tasosu".
- Sedim u kolima sa sestrom i držim sestričinu u krilu i stiže vest na telefonu. Osetila sam da je to moje dete. Sestra me je pogledala u retrovizoru, a ja sam izustila: "Andrijana je nastradala!". Odgovorila mi je: "Šta lupaš ti? Otkud ti znaš da je to ona?!" Znala sam - kaže sagovornica.
Sati agonije
U razgovor se uključio i njen suprug Mića, koji nam je opisao kako su tekli sati agonije koje nikada neće zaboraviti.
- Došli smo u restoran i tada je usledila panika. Tražili smo potvrdu sa svih strana, konzula, čuo sam se i sa turističkim vodičem. Andrijanina drugarica, ne znajući šta joj se desilo, ujutru je otišla na izlet, a kada se vratila otišla je u pratnji policije u mrtvačnicu. Identifikovala je našu Andrijanu. Prolazilo je vreme i negde u 17 časova, nažalost, potvrdile su se crne slutnje - kaže otac i navodi da je njegova supruga nakon toga završila u Hitnoj pomoći.
- Usledila je drama. Stanje šoka. Nismo znali šta nam se dešava. Supruga je imala neki signal od početka da je to naše dete, majčinski instinkt. Sećam se da sam je tešio, nisam hteo da poverujem da je to naše dete - opisuje agoniju Mića.
Narednih dana kroz njihov dom prošlo je na hiljade ljudi koji su delili tugu s njima.
- Tragedija koju smo doživeli ne može rečima da se opiše. Hiljadu pitanja bez odgovora, preispitivanja, zašto sam je pustio na more. Kad se setim, nismo bili za to da te godine ide da letuje, hteli smo da ostane, ali smo je ipak pustili - kaže nam Andrijanin tata.
Uteha
Molitve i razgovori sa sveštenikom
Porodica Dević utehu je tražila i u svakodnevnim molitvama i u razgovorima sa sveštenikom.
- Postavljao sam razna pitanja sebi, ali umesto odgovora dobijao bih novo pitanje. Odlazio bih sve dublje u mislima... Pop iz sela na kraju mi rekao da prestanem da preispitujem sebe i da se više ne mučim, jer će me to izludeti. Objasnio mi je da je tragedija mogla da se desi i ovde, ispred kuće. Tako je nekako zapisano. Verujemo da je nju Bog spasio od nekog većeg ovozemaljskog zla - navodi naš sagovornik.
Izgubili pola srca
Sada bi proslavila 28. rođendan
Roditelji nastradale Andrijane Dević tvrde da su im praznici i posebni datumi najteži dani u godini.
- Bude nam jako teško kada dođu praznici, Božić, Nova godina, Uskrs, njen rođendan... Sada bi joj 7. februara proslavili 28. rođendan. Ti dani su izuzetno bolni za nas. Osećamo žal za svim onim što je mogla biti, da se nije desila tragedija - kažu nam Mića i Julijana dok ponosno govore o mezimici.
Andrijana je imala želju da bude stomatolog, završila je srednju farmaceutsku školu na Zvezdari uspešno i to bez ijednog neopravdanog, kako tvrde njeni roditelji, iako je škola jako udaljena od mesta gde žive.
- Desi se da nam se ljudi dive ili budu pomalo šokirani koliko smo jaki kada odemo na neko okupljanje, slavlje. Mi našu Andrijanu tražimo u gomili ljudi, pogodi nas neki stih pesme, neki predmet nas podseti na nju, seti nas na neki naš trenutak. Kako nam je kad ostanemo sami nas troje znamo samo mi. Bilo je noći kad sedimo u tišini, mraku, gledajući jedni druge... Teški su trenuci koji ne mogu ni da se opišu - opisuju naši sagovornici:
- Zajedno se borimo i učimo svaki dan da živimo jer nije fizički sa nama. Nikada se nećemo pomiriti sa gubitkom, a tog dana kada je preminula izgubili smo pola srca, a pola nam kuca za sina Andreja koji je imao samo 12 godina kada se desila tragedija.
