"UBILI SU MI SINA, A JA SAM OSTALA DA NOSIM BOL I NEPRAVDU!" Majka Stefana Filića (18) progovorila na šestu godišnjicu njegove smrti!
Šest godina je prošlo od dana kada mi je ubijeno dete ni krivo ni dužno! Šest godina od kad je ugašen jedan mladi život bez ikakvog povoda i razloga, bez ikakvog opravdanja.
Ovim rečima za Kurir počinje svoju bolnu ispovest Ljubinka Filić, majka Stefana Filića (18) koji je preminuo nakon što je brutalno pretučen 2. februara 2020. godine ispred jedne diskoteke u Velikoj Plani. Trojica napadača nasrnuli su najpre na Filićevog mlađeg brata i druga, a zatim se umešao Stefan želeći da ih rastavi. Od zadobijenih povreda preminuo je sutradan. Trojica okrivljenih za njegovu smrt nalaze se iza rešetaka - prvookrivljeni Nikola Bojović osuđen je na 15 godina zatvora, drugookrivljeni Mitar Pandurević osuđen je na tri godine zatvora zbog učestvovanja u tuči, dok je Predrag Stoiljković osuđen na dve godine i osam meseci zatvora zbog nasilničkog ponašanja.
"Moje dete je pod zemljom"
- Šest godina živim bez deteta, a ubice i njihovi roditelji bez stida, bez savesti i kajanja. I to nije bila nesreća ili tragičan događaj, već teško ubistvo za koje pa skoro da niko nije odgovarao, jer šta je 15 godina, dve godine i osam meseci, tri godine?! To su samo brojke i vreme koje će brzo proći i oni će doći svojim porodicama. A ja? Ostala sam ovde, da nosim bol i nepravdu, da ih gledam kako žive, kako hodaju slobodno, kako se raduju? Moje dete je pod zemljom, a ja sam nemoćna da išta promenim i upravo je to moja kazna - da dišem, da gledam svet, a da ga on više ne vidi - kaže neutešna majka koja i dalje ne može da prihvati činjenicu da je ostala bez deteta.
- Ostala sam ovde da nosim nepravdu, kao da je moje dete nekog ubilo, a ne oni njega. Boli me njihova nesavesnost, njihova arogancija i njihove laži. Bole i njihovi nesavesni roditelji koji su vaspitali ruke da ubiju i umesto priznanja da su im deca nasilna i bezobzirna za druge oko sebe, bez trunke ljudskosti, empatije ili kajanja, nastavljaju svoje živote pokušavajući da im još olakšaju. Obiće im se o glavu, nadam se jednog dana svi napori, jurnjave, plaćanja skupih i pokvarenih advokata, veze sa mutnim ljudima da bi došli do njih, a upravo će im to prirediti ta ista njihova deca čim budu u prilici - kaže neutešna majka.
Streno suđenje
Sa knedlom u grlu prisetlila se Ljubinka i suđenja koje je svaki put za njihovu porodicu i prijatelje bilo i više nego stresno, bolno i nepravedno.
- Moje dete nema ništa - ni glas, ni šansu, ni pravdu, ono je pod zemljom. Suđenje koje je trebalo da donese istinu i pravdu, i bar nas malo umiri, donelo je novu traumu i pretvorilo se u farsu. Godine razvlačenja procesa, kazne na kraju koje su postala uvreda, i to ne samo za mene i moju porodicu, već za sam pojam pravde, šalju jasnu poruku da život mladog i nedužnog čoveka ne vredi ništa i da ovakve presude ne štite žrtvu, već ohrabruju nasilnike - tvrdi Ljubinka i dodaje da se ovom presudom šalje loša poruka - da nevini mogu da umru, a krivi da nastave život gotovo neokrznuti.
- I evo posle šest godina nemerljivog bola zbog gubitka deteta, nema olakšanja. Ne napušta nas ni bol, ni bes zbog nepravde koja nam je naneta od lokalnih nasilnika, kabadahija koji su, kako smo kasnije saznali, ordinirali po gradu uvek čoporativno, jer tad su bili najjači. Posebnu težinu našoj boli dao je Apelacioni sud koji je u maju 2024. doneo odluku kojom je poništio i poslednje ostatke pravde, čak i pored nadljudskog napora tužilaštva da ih maksimalno skloni sa ulice, protivpravnim smanjenjem kazni i promenom pravne kvalifikacije dela za jednog od optuženih, konkretno Mitra Pandurevića, Apelacioni sud je poslao poruku da je ubistvo moguće relativizovati ako se dovoljno dugo čeka - kaže naša sagovornica.
"Obezvređen život našeg sina"
Prema rečima naše sagovornice, ono što je po njima najskandaloznije jeste odluka da se "tuča" nikada nije ni dogodila.
- Apelacioni sud je suprotno činjenicama i dokazima koji su bili jasni i nedvosmisleni tokom čitavog postupka pred Višim sudom u Smederevu gde je sud i u prvom i u ponovljenom postupku presudio identično, konstruisao događaj očigledno po nečijoj potrebi. Na tu odluku se žalilo i Vrhovno javno tužilaštvo, smatrajući da je došlo do povrede zakonitosti, ali je Vrhovni sud poklonio poverenje kolegama i njihovoj odluci, te je na kraju ostala takva sramna presuda. Tako je umanjena odgovornost počinioca, a direktno obezvređen život našeg deteta, no svakom nek je na savesti, a kad dođe onaj preki sud odgovore svakom će biti po zasluzi - tvrdi majka preminulog Stefana Filića i zaključuje:
- I dok nama dan počinje svakog jutra, bez izuzetka, tišinom nad humkom deteta, ostaje mi da roditeljima ubica poželim da dugo žive, a da im duša svakog jutra ostaje pod zemljom, baš kao i nama.
