KAKO JE NASTAO OZLOGLAŠENI ZEMUNSKI KLAN? Od sitnih lopova do sejača smrti koji su iza sebe imali državu - "Dok nisu ubili Đinđića nisu ni postojali"
"Ozloglašena kriminalna grupa zemunski klannije ni postojala dok nije ubijen premijer Zoran Đinđić," pre četiri godine izjavila je poznata advokatica Zora Dobričanin Nikodinović gostujući na Kurir televiziji. Kontroverzna kriminalna grupa i dan danas intrigira javnost, a malo poznati detalji o kriminalnoj grupi i dan danas isplivavaju i intrigiraju javnost.
Uspon kriminalne grupe Dušana Spasojevića kakvu je javnost upoznala na njenom kraju, posle ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića, trajao je tek nešto više od dve godine.
Vremensko određenje nastanka takozvanog zemunskog klana, okolnosti pod kojima se to desilo, kao i podrška koja im je bila neophodna za izrastanje u ozbiljnog takmaca državnim institucijama, ostali su nerazjašnjeni, pre svega zbog brutalnog kraja postojanje bande.
Počeli sa sitnim krađama
Njihov upliv u kriminalni milje datira s početka devedesetih godina. Iz rodnog Retkocera u opštini Medveđa, Dušan Spasojević, kojeg su zbog mesta rođenja nazivali Šiptar, stigao je u Beograd 1993. Za svojim najboljim drugom iz detinjstva, koji mu kasnije postaje i venčani kum, takođe iz Medveđe, ubrzo dolazi i Mile Luković Kum. U Beogradu su odmah počeli sa sitnim krađama.
"Uhapsili smo ih 95. zbog obijanja automobila na parkingu kod VMA. U to vreme su tamo smeštani ranjenici iz BiH, a većini je rodbina dolazila iz unutrašnjosti ili iz inostranstva. Ostavljali su na parkingu automobile, često s torbama punim stvari, jer nisu mogli da ih vuku u bolnicu. Tu su ove bitange obijale vozila i krale stvari ljudima koji su došli da posete ranjenike! Barabe, to je bilo toliko odvratno", govorio je o njima svojevremeno bivši načelnik UBPOK Bora Banjac.
Ova slavna epizoda Spasojevića i Lukovića dogodila se samo pet godina pre nego što će postati nedodirljiv centar moći u Srbiji.
Jači od države
Sumiranje njihovog "poslovnog" učinka nije komplikovano. Dušan Spasojević i Mile Luković počeli su kao sitni dileri droge kod Ljubiše Buhe Čumeta. Prvi ozbiljan novac koji su njih dvojica kao začetnici samostalnog klana zaradili poticao je od trgovine automobilima sumnjivog porekla koji su registrovani preko Belog Manastira.
Taj posao im je takođe omogućio Čume. Kada su se odmakli od njega i preuzeli trgovinu narkoticima na većem delu teritorije u Srbiji, nedeljno su zarađivali više desetina hiljada evra. za sebe su imali državu, u liku Milorada Ulemeka Legije, komandanta Jedinice za specijalne operacije, državne oružane formacije!
Neshvatljivu brzinu kojom su izrasli u bandu koja je verovala da može da se meri s državnom najbolje ilustruju dva primera. Početkom 2001. godine Poskok, policijska jedinica oformljena za suzbijanje organizovanog kriminala i korupcije, o klanu zna gotovo sve, ali i to da kriminalci, uprkos prikupljenim podacima, ostaju nedodirljivi. U beleškama Poskoka piše:
"Pouzdano se zna da imaju svoja uporišta u policiji na različitim nivoima, preko kojih prikupljaju informacije o planovima policije, aktivnostima, pojedinim radnicima...
Vrše stalne pokušaje prodora u pravosudne i političke strukture. Za potkupljivanje lica iz navedenih struktura koriste velike sume novca, poklanjaju automobile, nakit, mobilne telefone... Pokušavaju da utiču i na kadrovsku politiku i postavljanje svojih ljudi na za njih bitna rukovodeća mesta u policiji i pravosuđu... Novac stečen kriminalnim aktivnostima investiraju uglavnom u nekretnine, praveći sebi ogromne kuće, poslovne prostore u zemlji i inostranstvu, a tako zarađen novac nastoje da legalizuju..."
Igrali se s ministrom
Policajci iz Poskoka ne koriste termin "zemunski klan". U to vreme, surčinska "Kotobanja" je i dalje centrala ove kriminalne organizacije. I u leto 2001, u vreme najvećih političkih pritisaka da se iz pritvora puste članovi klana izručeni iz Francuske zbog optužbi za falsifikovanje pasoša i otmicu Miroslava Miškovića, tadašnji ministar policije Dušan Mihajlović zapisuje u svoj dnevnik: "Mafija, posebno surčinska, igra se sa mnom..." Ni u Mihajlovićevim beleškama iz 2001. ne postoji "zemunski klan."
Demonstriranje moći u klanu
Jačanjem uticaja u srpskom podzemlju, Dušan Spasojević, vođa zemunskog klana, počinje da sprovodi teror među svojim potčinjenima. Suprotno idiličnoj slici o nekom jedinstvu u bandi, stvarnost je bila znatno drugačija.
Spasojević je podređenima zabranjivao da odlaze s porodicom na more, svakodnevno im je davao zadatke da ne bi bili bez obaveza, određivao mesečne plate shodno položaju u organizaciji - šefovi regiona od 1.000 do 3.000 maraka, batinaši po 500 maraka. Najbolje od njih, a to je bila grupa od 15 članova, nagrađivao je pravom da dobiju stan, kupe ili sagrade kuću.
Čume i Bagzi preživeli sve nedaće
Od najkrvoločnijeg kriminalnog klana koji je u Srbiji postojao ništa nije ostalo. Vođe su ubijene tokom pokušaja hapšenja u Meljaku, pojedini članovi su stradali u međusobnim čistkama, ostali su na odsluženju zatvorskih kazni. Za razliku od njih, nekadašnji članovi „surčinskog klana“ Ljubiša Buha Čume i Dejan Milenković Bagzi, preživeli su sve nevolje.
Čume je u međuvremenu hapšen zbog drugih krivičnih dela, ali se i dalje bavi unosnim poslovanjem. Bagzi živi u nekoj od država s kojima je Srbija sklopila sporazum o zbrinjavanju zaštićenih svedoka.
- U javnosti se stiče utisak o "savršenom zločinu". Ne postoji savršen zločin, već samo loša istraga koju sprovode ili nesposobni ljudi, ili oni koji su unapred instruisani da istragu vode u određenom i pogrešnom pravcu i to je to.
Zemunski klan se pojavio onda kada je bio premijer, inače pre toga nismo imali zemunski klan, imali smo jedan već klan - surčinski klan - rekla je Zora Dobričanin Nikodinović.
- Premijer je ubijen u podne, a već uveče su se na Dnevniku pojavile sve slike i poternice za svim ovim ljudima, što će reći da su krivci unapred spremljeni i osmišljeni - jer je apsolutno nenormalno da se za par sati dođe do svih tih slika i podataka. I dalje mi je zanimljivo to što ova priča prošla kao izmišljena izvršiocu iz Birčaninove ulice - rekla je ona.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
