"DAVIO SAM JE GOLIM RUKAMA, BRZO JE PRESTALA DA DIŠE" Jezivo priznanje osumnjičenog za Dankino ubistvo - telo u crnom džaku doneo u dvorište, a onda... PREOKRET

Srđan Janković i Dejan Dragijević dvojica su optuženih za ubistvo dvogodišnje Danke Ilić iz Bora. Obojica osumnjičenih najpre su priznali krivično delo, dok su kasnije tokom svedočenja u potpunosti promenili svoje iskaze i negirali bilo kakvu krivicu. 

Srđan Janković je tokom istrage ubistva saslušan četiri puta - jednom u policiji i tri puta u Višem javnom tužilaštvu u Zaječaru. Njegov iskaz nalazi se na osam strana optužnice.

Janković je prvi put saslušan u Policijskoj upravi u Boru 5. aprila, dan nakon hapšenja. On je tada rekao da radi u JKP "Vodovod" sa Dejanom Dragijevićem i da su tog jutra dobili radne naloge za poslove koje treba da završe tog dana, kao i da su prvo otišli u naselja Malazija i Suvaja, gde su završili oko podneva, a potom ih je šef uputio u Banjsko Polje da proveze šaht u Ozrenskoj ulici.

- Tamo smo stigli oko 13.20 sati. Ispumpali smo vodu i utvrdili da nema curenja, već da se voda prirodno skuplja usled podzemnih voda. Intervenciju smo završili za nekih pola sata, nakon čega smo seli u auto i krenuli uz Orzensku ulicu. Izašli smo na glavnu ulicu i nastavili uzbrdo do jedne napuštene kuće. Zaustavio sam vozilo ispred kapije i ugasio ga, pa smo izašli da odemo u toalet. Nismo nikog videli, ni čuli u blizini - ispričao je navodno Janković u policiji posle hapšenja.

"Rekao je da je ona već gotova"

Srđan Janković je potom opisao kako su nakon toga seli u automobil i da je krenuo u rikverc kako bi se okrenuo, a zatim nastavio niz ulicu. Nakon četiri do pet metara Dejan mu je, kako je ispričao, rekao da stane jer su udarili u nešto, ali on to nije čuo. Zaustavio je automobil i Dragijević je izašao iz njega.

- Video sam da otvara zadnja desna vrata i da preko alata ubacuje dete koje je bilo bez svesti, ali je pomeralo ruke, a onda je seo u auto i rekao mi da vozim. Video sam da je u pitanju devojčica, sa kosom srednje dužine, da je obučena u maslinasto zelenu jaknu i roze pantalone i čini mi se da je imala bele patike. Krenuo sam automobilom niz ulicu i zaustavio sam se blizu prve raskrsnice da vidim da li ima nekoga u blizini ko je mogao da nas vidi. Tada sam pitao Dejana šta ćemo da radimo, a on je rekao da je "ona već gotova" i da ćemo da smislimo nešto, da je negde bacimo - navodno je tada dodao osumnjičeni Srđan Janković.

Kako je naveo, prema navodima, Dragijević je izašao iz automobila, a on se okrenuo da vidi šta radi i da je video ruke oko detetovog vrata i da je gornji deo tela devojčice bio desetak centimetara podignut sa alata na koji je bilo položeno. Ispričao je, navodno, da su potom nastavili da voze, a da ih je vozač jednog belog automobila kroz prozor pitao da li su videli neko dete, na šta su mu oni odgovorili da nisu. Kasnije će ispostaviti da je taj čovek bio Miloš Ilić, Dankin otac.

- Dogovorili smo se da dalje idemo Starobanjskim putem, i kada smo stigli do deponije sa desne strane puta, Dejan mi je rekao da stanem. Ja sam pozvao nekog starca od kog je trebalo da kupim crep, a Dejan je za to vreme šetao po deponiji. Kad sam završio razgovor, Dejan mi je rekao da izađem iz auta, što sam i uradio. Prišao sam Dejanu koji je stajao sa desne strane vozila i on je otvorio zadnja desna vrata i rekao mi da uzmem devojčicu i da je izvadim napolje. Levu ruku sam prebacio ispod gornjeg dela tela deteta, a desnu ispod donjeg. Više nije davala znake života. Dejan je išao ispred mene i rukom mi pokazao gde da je ostavim. Gledao je da neko ne naiđe - ispričao je Janković i istakao da je prišao ivici bedema gde je bila gomila smeća i telo devojčice spustio na strminu među smeće, a potom se vratio u automobil, nakon čega su otišli u firmu.

Posle toga otišao je u naselje Malazija po crep, dok je Dejan otišao kući i nisu se čuli, navodno je ispričao osumnjičeni tokom prvog saslušanja.

- Dok sam bio u Malaziji, zvao me je šef da mi kaže da se javim direktoru, a on mi je rekao da se vratim u firmu jer treba da idemo da tražimo dete. Sa direktorom sam otišao u Banjsko Polje da tražimo devojčicu Danku koja je nestala, iako sam znao gde je devojčica i šta se sa njom desilo. U sredu 27. marta, Dragijević i ja smo išli istim vozilom po radnom nalogu ka Banjskom Polju i Dragijević mi je rekao da mora da skloni telo devojčice sa deponije. Ja sam mu rekao da ne smemo to da radimo jer ima previše policije - dodao je, navodno.

Janković je ispričao, prema nezvaničnim saznanjima, da ga je Dragijević 28. marta, dok su radili, pitao da li je "završio to što treba da završi", misleći na sklanjanje tela devojčice, na šta mu je Janković rekao da nije, a da mu je Dragijević rekao da je on to rešio, pošto Janković nije smeo.

- Pitao sam Dejana gde je sklonio telo, a on je rekao da je to njegova briga i nije hteo da mi kaže. Nisam znao da je dete ugušeno do momenta kada mi je to rekao u policijskoj stanici - zaključio je svoju izjavu u policiji.

Srđan Janković je istog dana saslušan u Višem javnom tužilaštvu u Zaječaru, prisustvu izabranog advokata, i tamo je rekao da želi da se brani ćutanjem.

Obrt na drugom saslušanju

Janković je ponovo saslušan u tužilaštvu 4. juna 2024. na predlog svog branioca i tada je rekao da ne ostaje pri iskazu koji je dao u Policijskoj upravi u Boru, kao i da želi da iznese odbranu pred tužilaštvom. Tada je ispričao novu verziju događaja.

- 26. marta oko sedam sati sam, kao i obično, otišao na posao u JKP "Vodovod" u Boru. Do osam smo dobijali raspored od poslovođe, a Dejan Dragijević i ja smo dobili raspored za rad u mestima Suvaja i Malazija, nakon čega smo trebovali materijal u magacinu jer radimo na poslovima zamene vodomera domaćinstvima. Nešto pre 13 sati Dejan je dobio telefonski poziv od šefa da odemo u Banjsko Polje u Orzensku ulicu da otklonimo kvar. Taj nalog je bio usmeni, dok su ostali bili pisani - rekao je Janković u tužilaštvu.

U Banjskom Polju ih je, kako je ispričao, već čekao vlasnik domaćinstva, koji je stariji čovek. Janković je rekao da je on otvorio šaht u dvorištu koja je bila puna vode i da su Dragijević i on uz pomoć pumpe izvukli vodu iz šahta i konstatovali da ne postoji kvar. On je ispričao da su Dragijević i on počeli da rade zajedno mesec do mesec i po dana pre nestanka devojčice.

- JKP "Vodovod" nam je za radne zadatke dao službenu "fijat pandu" bele boje. Putni nalozi za vozilo su na ime našeg poslovođe. Kada krenemo na radne obaveze radne naloge smo popunjavali sami jer je nalog otvoren za celu radnu nedelju. Ceo dan sam 26. marta vozio službeni automobil. Službeno vozilo ima dva sedišta i tovarni deo, a između sedišta i tovarnog dela u kom držimo opremu za rad. Tamo je i radna garderoba - rekao je.

Tvrdio da je video ženu sa detetom

U Banjsko Polje su, kako je rekao, stigli oko 13.30 sati i zadržali su se do 20 minuta. Nakon što su završili posao u Ozrenskoj ulici, ušli su u automobil, a pošto mu je Dragijević rekao da mora da ide u toalet parkirali su se pored napuštene kuće u blizini koje je bilo žbunje.

- Parkirao sam vozilo tako da je bilo okrenuto ka kući i tada se auto nalazio van puta. Dejan je izašao iz auta i otišao dva-tri metra dalje. I ja sam izašao iz vozila i otišao u wc u blizini kapije kuće. Mislim da smo se vratili istovremeno. U dvorištu napuštene kuće sam video ženu i jedno dete. Dete je bilo visine do mog pojasa. Žena se polako kretala dok je držala dete za ruku, ali ne znam da li je bio dečak ili devojčica. Ne mogu da opišem ženu, ali je bila okrenuta licem prema nama - dodao je.

On je rekao i da u blizini napuštene kuće nije video nijedno vozilo, a ni druge ljude ni vozila u neposrednoj blizini tog dvorišta. Nakon što su se vratili u automobil krenuo je u rikverc tri do četiri metra i za to vreme na putu nije video dete. Potom se vratio istim putem koji je došao i otišao ka izlazu iz Banjskog Polja.

- Pri uključenju na glavni put sam stao da stavim pojas. Na putu nisam video ljude, ni vozila. Dok smo išli ka izlazu iz Banjskog Polja, naišli smo na beli "pikap", bilo je službeno vozilo. U tom autu su bila dva muškarca, izgledali su mi kao radnici. Vozač je spustio prozor i pokazao da stanem. Stao sam i spustio prozor, a on me je pitao da li sam video dete na putu. Rekao sam da nisam video nikakvo dete, a kolega Dejan je isto rekao da ga nije video - rekao je Janković.

To mi je bio najteži trenutak u životu

Naveo je i da je 29. marta takođe radio sa Dejanom puno radno vreme, a da je posle 15 sati otišao da uzme crep sa kolegom iz Šarbanovca, kao da i da je iz Zlota krenuo kamion koji je trebalo da preveze crep. U Luku su, prema njegovim rečima, stigli oko 18 sati, gde je proveo vikend tako što je u subotu hteo da ide da ore njivu, ali da je pozvan u policiju da da izjavu.

- Tada su mi uzeli auto, to je bilo 30. marta. Sutrdan sam uzeo "audi" od prijatelja jer nisam imao svoj auto, da bih otišao na sahranu bivšoj tašti. Auto sam vratio oko 16 sati. 1., 2., 3. i 4. aprila Dejan i ja smo išli na redovne radne zadatke, a posle posla se nismo čuli, ni viđali. 26. marta nisam autom udario dete, Dejan nije ubio dete dok je bio sa mnom. Na mapi mogu da pokažem kretanje službenog auta koji sam taj dan vozio, kao i gde sam se zaustavljao. Dete nije postojalo, ovo za šta me tužilaštvo tereti nije tačno. U policiji u Boru su me tukli i pretili su mi. To mi je bio najteži trenutak u životu. Ne znam ko me je tukao, imao sam kapuljaču na glavi. U policiji sam priznao da sam izvršio ubistvo jer sam bio u granici sa smrću - zaključio je Janković odbranu u tužilaštvu.

Rekao je i da je kod deponije stao da bi telefonirao i da nisu bacili telo deteta na deponiju.

- Sa Dejanom, ponavljam, nisam pričao o detetu. Nije spominjao brata i oca. Mogu da se zakunem u svoje najmilije da nisam ubio dete, a da nije ni Dejan dok je bio sa mnom. Navodi Naredbe o sprovođenju istrage nisu tačni, nisam ubio dete. Službeno vozilo nisam prao posle 26. marta jer nije ni bilo prljavo - rekao je Janković odgovarajući na pitanja.

Iskaz Dejana Dragijevića

Drugi osumnjičeni za Dankino ubistvo, Dejan Dragijević takođe je prvi put saslušan 5. aprila, gde je priznao delo, nakon toga je u Višem javnom tužilaštvu u Zaječaru, gde su prebačeni, opisao do detalja delo koje je, navodno, počinio, dok se njegov kolega branio ćutanjem. 

- Dejan Dragijević je gotovo dva sata pričao do detalja šta se sve dogodilo. On je kazao da je nakon udarca kolima malena Danka pala, a da je on sa sedišta suvozača istrčao, prišao nejakoj devojčici i u momentu počeo da je davi golim rukama. Stiskao joj je svom silinom vrat i ona je vrlo brzo, po njegovoj proceni, prestala da diše. Nakon toga ubacili su njeno telo u zadnji deo auta, a zatim odvezli i bacili na deponiju - nezvanično se tada saznalo iz tužilaštva.

Dragijević je opisao da je 26. marta u Banjskom polju došlo do saobraćajne nesreće dok je sa kolegom Jankovićem bio na terenskom radu. Nakon nesreće devojčicu je stavio u kola, a kada se probudila, kako je ispričao, zadavio je rukama. Njeno telo bacili su na obližnju deponiju.

- Kolima "fijat panda" bele boje, kojim je upravljao Srđan Janković, udarili su devojčicu, nakon povratka sa radnog zadatka u Banjskom Polju. Videvši da još uvek daje znake života, Dragijević je snažno uhvatio za vrat i lišio je života, nakon čega su odlučili da se tela oslobode na obližnjoj deponiji - opisivao je tada Dejan, a onda dodao da je 28. marta telo dvogodišnjeg deteta u crnom džaku odneo sa deponije u dvorište svoje kuće.

On je potom izjavio da je ocu i bratu sve priznao i da je uz pomoć sada već pokojnog Dalibora, telo devojčice premestio u jednu napuštenu kuću na novom Zlotskom putu.

Ono što biva kasnije tokom njegovog boravka u pritvoru, učinilo je misteriju samo još većom, s obzirom na to da je naprasno odlučio da promeni iskaz. Ipak, tužilac je u obzir uzeo prvobitno priznanje i laž u kojoj je uhvaćen kada je rekao da vozilo nisu prali posle 26. marta, na čemu se i bazira celokupna optužnica, napisana na 80 strana.

Inače, prema optužnici, telo je kasnije navodno premestio Dejanov otac, Radoslav Dragijević, koji se od samog početka brani ćutanjem. Njega, podsetimo, tužilaštvo ne može da tereti za neprijavljivanje sina i pomaganje sinu, ali ga terete za pomaganje Srđanu Jankoviću i neprijavljivanje krivičnog dela koje je on počinio, s obzirom na to da je njegov sin isprva rekao da je nakon zločina sve ispričao ocu.

Obrnuo ploču

Tokom ponovnog davanja iskaza, Dragijević je uhvaćen u laži, što je tužiocu bilo dovoljno da upotpuni optužnicu koja je podignuta 24. septembra.

- Dragijević je 11. jula 2024. odlučio da promeni iskaz kada je tražio da ponovo svedoči i u potpunosti je tada negirao delo. On je izjavio da devojčicu nikada nije video, a da je 26. marta rekao ocu i bratu da je bio na mestu na kom je devojčica nestala, ali ne i da ju je ubio, jer kako je rekao u iskazu, to se nije desilo. Tužilac mu je tom prilikom postavljao dodatna pitanja, a na pitanje da li su on ili Janković prali vozilo kojim je devojčica, navodno, udarena, rekao je da nisu, što se ispostavilo kao netačno - kaže izvor i podseća da je video-snimkom utvrđeno da su u krugu firme prali vozilo 29. marta., tri dana nakon Dankinog nestanka.

Tužiocu je ovo bilo dovoljno da u optužnici potkrepe krivicu Dragijevića i Jankovića, s obzirom na to da je jedan od njih uhvaćen u laži, nakon što je prvobitno do detalja opisao pred tužilaštvom kako je ubio devojčicu, gde je bačeno njeno telo, a potom i lokacije gde je premešteno više puta, pre nego što je uhapšen zajedno sa kolegom, takođe radnikom JKP Vodovoda.

Iz tog razloga, njihovo negiranje krivice uopšte nije uzeto u obzir, smatrajući njihovu odbranu neprihvatljivom.

Telo male Danke do danas nije pronađeno, a priznanje je povučeno.

Više javno tužilaštvo u Zaječaru je nekoliko puta do sada podizalo optužnicu protiv Jankovića i Dragijevića, ali ju je Apelacioni sud u Nišu svaki put vratio na dopunu. Trenutno se čeka odluka Višeg suda u Negotinu, kome je dato u nadležnost odlučivanje o ovom slučaju, o najnovijoj podignutoj optužnici protiv dvojice radnika JKP "Vodovod".