"BAKI, DOŠAO JE KRAJ NAŠIM MUKAMA I ŽIVOTIMA" Poslednje reči najjezivijeg masovnog ubice u Srbiji odzvanjaju i posle 13 godina: Njega je tog jutra obuzeo đavo!

Najveći masakr u Srbiji dogodio se pre tačno 13 godina u selu Velika Ivanča, nekoliko kilometara od Beograda, kada je Ljubiša Bogdanović (60), do tada miran i porodičan domaćin, bez ikakvog povoda u zoru, dok su još spavali u svojim kućama, pobio 13 svojih rođaka i komšija, među kojima i dečaka Davida od samo dve godine!

Krvavi pohod Ljubiša je započeo u rođenoj kući, ubivši hicima iz pištolja sina Branka (42) i majku Dobrilu (83), dok je suprugu Javorku (76) ranio. Potom je krenuo po komšijskim kućama, a u domaćinstvu Despotovića, koji su mu bili prve komšije, hladnokrvno je likvidirao supružnike Mikaila (67) i Milenu (61), ali i njihovog sina Gorana (24), snaju Jovanu (21) i unuka Davida (2). Svim žrtvama presudio je hicima u glavu.

- Dečaka je izrešetao u majčinom naručju, tri metka je ispalio - rekla je svojevremeno meštanka za Kurir.

Bogdanović je zatim usmrtio i Draganu Stekić (50), njenu svekrvu Danicu (78), kao i bračni par Mijailović, Velimira (68) i Olgu (69). Smrt nisu izbegli ni Ljubinka Ješić (64) i njen sin Miloš (48). Nakon zločina Ljubiša se ubio.

- Njega kao da je tog jutra obuzela neka crna magija ili đavo! On je sa svim tim ljudima bio dobar kao hleb, družio se i na kraju ih pobio - pričaju komšije, koje kažu da im je najteže pala smrt malenog Davida, čiji im smeh i danas odzvanja u ušima.

Javorka Bogdanović, Ljubišina supruga koja je takođe bila teško ranjena, ranije je za Kurir ispričala da se seća masakra.

- Upalio je svetlo u našoj sobi i rekao: "Baki, došao je kraj našim mukama i našim životima". Zbunjeno sam ga pogledala, nije ličio na sebe. U ruci je imao pištolj i pucao je u mene - rekla je ona mesec dana nakon zločina.

Javorka se, inače, nakon oporavka od svega što ju je zadesilo, preudala, te sada živi daleko od mesta zločina i krvavih uspomena koje je sećaju na koban dan.

Motiv pokolja nikad nije otkriven, a rođaci ubijenih ubeđeni su da Javorka jedina zna istinu.

- Ljubiša nije bio lud, a zašto je to jutro poludeo, ona sigurno zna - pričaju jedni, dok drugi veruju da je Ljubiša bio psihički bolestan.

"Laka" smrt

Ljubiša je po počinjenom zločinu, pred pripadnicima policije koji su došli na lice mesta po pozivu Javorke, ali i drugih komšija, pucao sebi u glavu. Vozilom Hitne pomoći prebačen je, zajedno sa svojom suprugom, u Urgentni centar gde je odmah operisan, međutim, ubrzo potom je preminuo u bolničkoj postelji.

U Urgentni centar je došao sa prostrelnom ranom na glavi, a na operacionom stolu su mu ispadali meci iz džepova, dok su se lekari borili za njegov život.

Bogdanović se od kada je primljen u bolnicu nije probudio nijednom.

- Bio je u dubokoj komi i sve vreme aparati su ga održavali u životu. Posle zločina bio je u toliko teškom stanju da
je skoro bilo izvesno da će preminuti. Nijednom nije pomerio ruku ili nogu, nije čak ni trepnuo, što se ponekad dešava ljudima u komi - rekao je tada naš izvor.

Tokom ta tri dana niko od familije nije nazvao ni da pita za njega, niti je tražio dozvolu da ga poseti.

- Tri dana nakon masakra Bogdanović je preminuo, a sahranjen je tajno. Njegov grob nije u Velikoj Ivanči, već u drugom selu. Porodice žrtava nisu želele da masovni ubica počiva kraj svojih nedužnih žrtava - kaže izvor i dodaje:

- Sahranila ga je na kraju Javorka, supruga. Ona se lomila da li da to učini ili ne i na kraju je prelomila. Dugo niko nije preuzimao njegovo telo iz kapele, ali eto, šta će... Niko ne može da ostane nesahranjen, pa i on. Porodica mu je podigla i spomenik.