BEOGRAD - Južni tok će se graditi i doneće nižu cenu gasa Srbiji, ali će proći mnogo vremena dok gas ne krene, jer ne verujem ni u kakve datume koji se pominju, izjavila je ministarka energetike Zorana Mihajlović.
"Niko ne spori da Južni tok treba da se radi i taj gasovod će se raditi. Dobićemo mi taj gas i imaćemo nižu cenu, ako ništa drugo onda zbog nižih troškova transporta. Ali, proći će mnogo vremena dok gas ne krene, ja ne verujem ni u kakve datume koji se pominju," rekla je Mihajlović.
Ona je napomenula da je tražila od Vlade i Ministarstva finansija da se uključe u razgovore o kreditu za Južni tok, istakavši da smo prihvatili da nas Gasprom finansira i da sada treba da se vidi koja je to kamatna stopa, koliko će da košta Južni tok kroz Srbiju i kakvi su drugi uslovi.
Mihajlović smtara da je i gasovod Niš - Dimitrovgrad "odlična stvar" i da i na tome mora da se radi, jer je to gasovod koji Srbiji može da omogući da se veže na gasovod TAP i da dobije drugi izvor gasa iz Azerbejdžana, sto daje gasnu sigurnost.
Ministar energetike je rekla da se zalagala za izmene energetskog ugovora sa Rusijom kada je reč o gasu, ali da ništa nije mogla da promeni, jer se ispostavilo da je sve već bilo ispregovarano.
Ona je rekla da je isticala da je nepotreban posrednik u uvozu gasa i da je pokušala da promeni količinu uvezenog gasa, koja je bila fiksirana na pet milijardi kubnih metara, i da je zagovarala ideju da to bude između tri i pet milijardi, jer Srbija u ovom trenutku uvozi nešto više od dve milijarde kubnih metara godišnje.
Odgovarajući na pitanje kako to da Ukrajina dobije 33 odsto jeftiniji gas od Rusije, a nama daju samo tri odsto popusta, Mihajlovih je rekla da od nas baš ništa ne zavisi i ocenila da se ozbiljno lome politička koplja između Rusije i EU oko Ukrajine.
"Druga stvar je da li smo mogli da imamo jeftiniji gas. Možda bismo i imali da smo se bavili gasnom politikom kad smo kao država pregovarali o energetskom sporazumu 2008. godine i plašili se optužbi da ne treba "podgrevati antirusku priču". Ugovor je potpisan na 10 godina i mi gas trenutno plaćamo 390 dolara, a u Nemačkoj je bio i po 120 dolara jeftiniji nego kod nas. Za nas je gas skup već duže vreme", dodala je Mihajlović.
Ona je naglasila da je Ministarstvo energetike uspelo u tome da svi ugovori o poslovno-tehničkoj saradnji ne mogu da prođu bez saglasnosti Vlade, pa ni Srbijagas ne moze da napravi ugovor sa kompanijom Russian-serbian trading corporation (RST), kao drugim posrednikom u uvozu gasa koji je direktno oštetio Srbijagas.
Postojanje RST godišnje direktno nanosi štetu Srbijagasu od 50 miliona evra izgubljenog profita, rekla je ona i dodala da Vlada treba da prekine saradnju Srbijagasa sa RST-om na ovaj način.
"Ugovor koji Srbijagas ima s RST-om važi do februara naredne godine i do tada ne možemo da ga raskinemo, ali je u februaru 2014. ozbiljno pitanje da li će Vlada da odobri novi ugovor. Ne mislim da Vlada treba da odobri način na koji je do sada rađeno. Smatram da tu svakako treba da bude razgovor sa ruskim partnerima", kazala je Mihajlović.
Ona je ocenila da postoji način kako da se reše pitanja oko Srbijagasa, ali tu mora da postoji politička volja i poručila da neće odustati od toga.
"Meni je potpuno smešno kad Dušan Bajatović kaže da SPS nije kočnica reformama. To kaže čovek koji je direktor javnog preduzeća koje ima toliki dug, koje potpuno netransparentno posluje, koje ima izveštaj državnog revizora da je 40 milijardi dinara bilo van javnih nabavki i koji neće da reformiše Srbijagas", dodala je Mihajlović.
Ona je rekla da ne veruje da Rusi štite Bajatovića. Mislim da Rusi pre svega štite svoj kapital.
"Nismo imali takvih informacija da je Dušan Bajatović štićen od Rusa. Ne bih volela da ova vlada bude kriva što nije reformisan Srbijagas, sutra neko može da dođe i da za dugove uzme Srbijagas," dodala je Mihajlović.Odgovarajuci na pitanje da li je iz Rusije stiglo neko takvo upozorenje, Mihajlović je rekla da "to i jeste najveći problem".
Kad je rec o Vladinom dokumentu o NIS-u, ona je rekla da nema nikakve suštinske promene u dorađenom dokumentu u odnosu na onaj koji je usvojen u avgustu i da je najveći problem bio oko kadrova, a da je zajednički dogovoreno da se mladi, školovani ljudi iz Srbije lakše zapošljavaju u NIS-u. To nije bilo u avgustovskom papiru Vlade u kojem je pisalo da za pet godina što više naših ljudi dolazi na rukovodeća mesta, ali NIS-u to nije odgovaralo, objasnila je ona.
Kada je reč o rudnoj renti za eksploataciju nafte i gasa, ona je rekla da i dalje smatra da je rudna renta od tri odsto niska, ali da Ministarstvo energetike na to nije moglo da utiče.
"Apsolutno mislim da je to velika šteta. I to nikako ne smemo da poredimo sa pričom koja se uporno potura o tome kako je NIS uložio u Rafineriju i kako daje mnogo u budžet. Pa šta? Rudna renta mora da se plaća jer je to mogućnost da se sačuvaju izvori i da se ulaže u ono što je državi, a ne kompaniji, potrebno, jer svaki procenat rudne rente manje je oko 10 miliona dolara manje za budžet, što na rok od 10 ili više godina može da znači izgubljene milijarde," navela je Mihajlović.
Ministar energetike je ocenila da EPS nije dovoljno spreman za liberalizaciju tržišta, ali ne zato što nemaju tehničke kapacitete i sistem, već zbog toga što "u glavi" nisu spremni za otvaranje tržišta.
"EPS se više bavi svojim unutrašnjim odnosima, a ne vlastitom budućnošću. Korporativizacija ide sporo i teško, razlog su privredna društva koja vuku na svoju stranu. Cilj korporativizacije ne može da bude samo centralizacija javnih nabavku, a trenutno je to jedini cilj rukovodstva EPS-a. U toj kompaniji postoje mnogo ozbiljniji problemi,"poručila je Mihajlović.
Ona je rekla da su pojedinci iz antireformskog bloka u Srbiji tražili odlaganje liberalizacije trzista struje, navodno zbog toga što će to uništiti EPS, ali da odlaganja neće biti."Nema odlaganja, 1. januara svi moraju da imaju ugovore o snabdevanju strujom, a ako ih nemaju neće imati struju. Ako Generalni sekretarijat Vlade ne napravi ugovor sa EPS Snabdevanjem, Vlada neće imati struju,"poručila je Mihajlović.Ona je rekla da se sada stvara lobi u elektroenergetici da se ništa ne gradi.
"To su interesni trgovački lobiji, ali ima i ljudi u samom EPS-u koji smatraju da je bolje da se bave trgovinom nego da brinu o izgradnji. Slažem se da je niska cena struje prepreka izgradnji novih elektrana, znamo razloge zašto je niska, kao i to da još narednih pet-šest godina neće ići mnogo visoko. Ali, znamo da će za 10-15 godina pričati o ceni struje koja će biti mnogo viša nego pre ekonomske krize i to je razlog što Srbija razmišlja o izgradnji novih kapaciteta,"dodala je Mihajlović.
