"Nebrojeno poruka karaktera "Blago tebi, ti pričaš sa Maradonom, Mesijem..." sam dobijao dok se nismo vratili. Nije baš tako, jer FIFA je rigorozna i nemoguće je raditi nešto van zvaničnih pravila. Kada sam stigao u Svetlogorskog, gde je bila baza Srbije, shvatio sam da je u toj banji od Mundijala samo statua Zabivake. Ljudi iz Saveza su tražili izolaciju za tim i mislim da su u tome uspeli. Fudbaleri su se žalili da im je posle obaveza bilo dosadno. I vreme je bilo loše, nije moglo da se šeta kraj Baltičkog mora. Samo jedan dan je s'jalo sunce", rekao je Anđelković.
Kako izgleda kontakt sa reprezentacijom Srbije.
"Fudbaleri su dobri pristupačni, ali organizacija je rigorozna. Video sam ih na konferencijama pre ili posle treninga i utakmice. To je sve. Imao sam pomoć fotoreportera Dado Đilasa, sa kojim sam se dovijao na razne načine. Nešto nismo uspeli, ali tada smo pričali sa navijačima. Bilo je materijala. Najlakše je sa debitantima, oni nemaju drzak odnos sa medijima. Međutim, sada moram da pohvalim kapitena Kolarova. Za razliku od ranije, sada je bio više nego pristupačan. Baneta Ivanovića sam najčešće sretao, ali kad god mu priđem, nije želeo čak ni da kaže: "Dobar dan". Prođe sa rukom na ustima i to je sve. Ipak, činjenica je da je on najpopularniji naš fudbaler u Rusiji."
Putovanja po Rusiji
"Nisam bio sa ekipom, ali sretali smo se na aerodromima. Od ranije znam da neko kao Stojković čita knjigu, neko igra igrice, spava..., tako ubijaju vreme u vazduhu. Treninzi se razlikuju u zavisnosti od rezultata. Posle Kostarike optimizam na sve strane, a onda je došla Švajcarska. Dan posle poraza trening je kasnio jer je Kolarov uz dozvolu selektora Krstajića imao sastanak sa ekipom i bio tužan."
Iskustva sa navijačima?
"Moskva je sva obojena navijačima. Niko tu ništa ne pita, samo se peva, uživa... karnevalska atmosfera iz Rija bila je pre duela Srbije i Brazila ispred stadiona Spartaka. Susreti navijača su bili prijatni, pa Srbin je poljubio Brazilku na tribinama. Tako je bilo i pred Švajcarsku. To je draž Mundijala.
Iznenadio sam se koliko je bilo naših navijača, ali mi je žao što nemamo kult reprezentacije. Nema pesama, dresovi su šareni i različiti. To mi je krivo. Ali imali smo sjajnu atmosferu i podršku, čak i od Rusa. Nas svakom koraku moglo je da se čuje: "Srbi i Rusi braća zauvek".
A sa kolegama:
"Postoji rivalitet sa kolegama, svi se bore za informaciju više. Ali smo bili kolege. Posebno mi iz Srbije, ali tako je i sa strancima. Bili su nam na usluzi, prilazili su i tražili da im pričamo o našem fudbalu."
Kurir sport
NE PROPUSTITE
