BACANJE HRANE JE SKANDAL! Izmene zakona kao uslov transformacije društva

Bacanje hrane je skandal. Neetički, društveni, ekonomski i ekološki skandal ako imamo u vidu da osam odsto evropske populacije ne može sebi da priušti izbalansiran obrok svakog drugog dana, a 20 odsto evropske populacije živi na ivici siromaštva, rekao je Žak Vanderšik, predsednik Evropske federacije banaka hrane (FEBA) iz Brisela, na konferenciji „Lideri transformacije društva“ o održivom razvoju i cirkularnoj ekonomiji, koja se održala 19. novembra u organizaciji „Adrija medija grupe“.

Godišnje u Evropi bacimo 80 miliona tona hrane u vrednosti od 143 milijarde evra. Od toga je 30 odsto izgubljeno pre nego što je i stiglo do potrošača, a najveći otpad se proizvede u domaćinstvima, rekao je Vanderšik.

FEBA ujedinjuje 388 banaka hrane u 24 zemlje Evrope, a sakupljeni viškovi hrane se doniraju ljudima u vidu četiri miliona obroka dnevno. Doniranje hrane je pitanje društvene odgovornosti, solidarnosti, dostojanstva, zdravlja ljudi i doprinosi iskorenjivanju siromaštva, što je i cilj održivog razvoja broj 1 Agende za održivi razvoj do 2030. Da je bačena hrana zemlja, bila bi najveći zagađivač planete posle SAD i Kine, što govori da je obim problema ogroman.

Hrana za 9.000 gladnih

- Banka hrane u Srbiji preko 200 humanitarnih organizacija godišnje distribuira 1.300 tona u ruke 9.000 gladnih ljudi u Srbiji, a ove količine bi mogle biti mnogo veće. Donacijama hrane „dajete“ ljudima zdravlje, dostojanstvo, stvarate prilike, socijalno ih uključujete, stvarate društveni mir, tako da su te vrste donacija mnogo više od puke donacije hrane. Potrebno je da imate hranu, pravnu regulativu i poreske olakšice za kompanije koje doniraju hranu kako bi ovaj sistem distribucije viškova hrane funckionisao - zaključio je Vanderšik.

U Srbiji je trenutno na snazi regulativa koja ne dozvoljava korišćenje „najbolje upotrebiti do“, roka koji bi omogućio da veće količine hrane budu donirane, kao i obavezan PDV na donacije koji se plaća i na donacije hrane.

Izmene zakona

Izvesno je da će se pravna regulativa u Srbiji izmeniti, što je na konferenciji ekskluzivno i najavio ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

- Izmene zakona o bezbednosti hrane je Vlada usvojila, a to je međukorak ka novom zakonu o bezbednosti hrane koji sadrži sve tekovine Evropske unije, a koji će biti usvojen u martu. Sve što znamo o bezbednosti hrane ćemo morati da promenimo, što će boleti, a i koštati. Moramo da naučimo da sve što ostane u poljoprivredi može da se iskoristi i možemo sa time na neki način postupati - dodao je ministar Nedimović.

Ministar je ovom najavom otvorio treći panel konferencije pod nazivom „Put ka evropskoj budućnosti Srbije - izmene zakona kao uslov transformacije društva“, koji je moderirala Sunčica Vještica, direktorka instituta Futura, a na kojem su, pored ministra Nedimovića, učestvovali Miloš Jauković, član izvršnog odbora kompanije „Delez“ i potpredsednik lanca snabdevanja, Andrea Radonjić („Koka-Kola HBC“), predsednica Odbora za životnu sredinu Američke privredne komore (AmCham), i Irina Stefanović Gavrović, načelnica odeljenja za indirektne poreze u Ministarstvu finansija.

Otpad odlazi u prošlost

Koncept cirkularne ekonomije ne poznaje otpad i nema definiciju otpada kao takvog već ga definiše i vidi kao sirovinu i potencijal.

Problem rešavanja viškova hrane ne utiče samo na zbrinjavanje gladnih već se na taj način ulazi u zonu kvalitetnog upravljanja biorazgradivim otpadom. Statistika kaže da u komunalnom otpadu ima preko 50 odsto biorazgradivog otpada, ne samo hrane nego i ostataka iz poljoprivrede, animalnog otpada, koji se ne zbrinjava a koji bi se mogao ponovo upotrebiti, i to sve postavlja pitanje na koji način ostvariti ciljeve cirkularne ekonomije postavljene u Agendi 2030, a koji su vrlo visoki. Ciljevi podrazumevaju vrlo intenzivne aktivnosti usmerene ka reciklaži, tj. ponovnoj upotrebi ambalažnog i komunalnog otpada.

Dobar primer da se zaokruži ciklus cirkularne ekonomije u jednom velikom sistemu je kompanija „Delez“, koja sarađuje sa Bankom hrane u Srbiji.

Veće donacije

Ministar Nedimović je dodao da će se najavljenim izmenama Zakona o bezbednosti hrane omogućiti više donacija u vidu hrane, a da ćemo za uspešnu primenu zakona, morati da imamo kvalitetan nadzor. - Ministarstvo je prihvatilo skoro sve sugestije o izmenama Zakona o bezbednosti hrane koje je dobilo tokom javne rasprave, a one koje nismo, prihvatićemo najverovatnije preko amandmana u skupštinskoj raspravi.

Andrea Radonjić je kazala da komitet AmChama radio na izmenama zakona o bezbednosti hrane, na promeni roka „upotrebljivo do“, uzimajući u obzir bezbednost hrane, i dala primere dobre prakse.

- Belgija je napravila listu namirnica koje su bezbedne da se upotrebljavaju još jedan određeni period vremena nakon isteka roka i one koje ne mogu, kao što su namirnice životinjskog porekla i lako kvarljive namirnice. U Francuskoj je zakonom propisano da maloprodaja, tj. trgovinski lanci, doniraju sve namirnice posle isteka roka „najbolje upotrebiti do“ u dobrotvorne svrhe - rekla je Radonjićeva. Ona je dodala da kako bi kompanijama pomogli da doniraju više hrane, prvi korak je izmena zakona, a zatim izmene obaveza na PDV.

DELEZ SRBIJA ODGOVORNO UPRAVLJA VIŠKOVIMA HRANE I OTPADOM

EDUKACIJA KROZ RAZLIČITE AKTIVNOSTI

Odgovorno upravljanje viškovima hrane i reciklaža sastavni su deo strategije održivog poslovanja kompanije „Delez Srbija“. U skladu s tim, na godišnjem nivou realizuje se veliki broj aktivnosti sa ciljem da se podigne svest kako zaposlenih, tako i svih građana o važnosti očuvanja sredine, ali i brige o onima kojima je pomoć potrebna.

U toku prošle godine reciklirano je više od 10.000 tona otpada, dok se ambalažni otpad iz prodavnica gotovo u potpunosti reciklira.

- Radimo kontinuirano na podizanju svesti o reciklaži i odgovornom upravljanju otpada kako za građane, tako i za one najmlađe. Bilo nam je važno i drago nam je da smo uspeli da organizujemo edukacije za više od 1.500 dece koja su učila o tome zašto je važno reciklirati i šta to znači za našu planetu. Trudimo se i da što više uključimo naše kupce u ove aktivnosti, a između ostalog, u 80 naših prodavnica postavljene su kutije za prikupljanje istrošenih baterija - kaže Miloš Jauković, potpredsednik lanca snabdevanja kompanije „Delez Srbija“.

Jauković je na panelu na temu „Put ka evropskoj budućnosti Srbije - izmene zakona kao uslov transformacije društva“ istakao značaj bezbednog i kontrolisanog plasiranja voća i povrća najsiromašnijim građanima.

Kompanija „Delez Srbija“ najveći je donator hrane u Srbiji, a samo u protekle tri godine donirano je 3.000 tona hrane, dok 9.000 socijalno najugroženijih građana svakodnevno ima obezbeđen obrok.

- Kao najveći maloprodavac u zemlji, kod koga namirnice kupuje gotovo svaki građanin Srbije, svesni smo odgovornosti koju imamo i važnosti projekata koje realizujemo, a koji imaju za cilj rešavanje važnih društvenih problema. Projekat sa Bankom hrane živi već više od tri godine, a u okviru njega imamo saradnju sa više od 70 humanitarnih organizacija i godišnje doniramo više od 1.000 tona svežeg voća i povrća iz naših 120 prodavnica - istakao je Jauković.

Načelnica Odeljenja za indirektne poreze u Sektoru za fiskalni sistem u Ministarstvu finansija Irena Stevanović Gavrović rekla je da se u Srbiji na doniranje hrane plaća PDV i da svaka eventualna izmena propisa mora da bude u skladu s propisima Evropske unije. Ona je potvrdila da ima zemalja gde PDV na doniranje hrane nije obavezan, kao što je Hrvatska, ali da se prilikom donošenja odluka i promene zakona moraju analizirati svi aspekti, jer i u Hrvatskoj nije lako doći od oslobođena od PDV.

Potencijali CE u Srbiji

KONFERENCIJA O CIRKULARNOJ EKONOMIJI U PKS

Konferencija „Na putu ka cirkularnoj ekonomiji u Srbiji - prednosti saradnje evropske i srpske reciklažne industrije“, u organizaciji PKS, WBCG, Wuppertal Instituta, RWTH Aachena i Delft tehnološkog fakulteta održaće se u četvrtak, 13. decembra 2018. godine, u 10 časova, u prostorijama PKS - PK Beograda, Kneza Miloša 12.

Konferencija će biti posvećena cirkularnoj ekonomiji i njenim potencijalima u Srbiji, rezultatima studijske posete Nemačkoj i Holandiji, primerima iz prakse i novim tehnologijama koje se sve više koriste u ovoj oblasti. Konferencija će okupiti predstavnike privrede, međunarodnih organizacija, privrednih udruženja, naučnih i stručnih institucija i nevladinog sektora. Takođe će učestvovati predstavnici Vlade Republike Srbije i diplomatskog kora.

Andrea Radonjić je rekla da što se tiče ambalažnog otpada, AmCham se zalaže za sistem produžene odgovornosti proizvođača, kod koje je proizvođač taj koji zbrinjava onaj otpad koji stavlja u promet.

- Polako su sve kompanije počele da uvode to u svoje glavne kompanijske ciljeve. Ideja jeste da podignemo svest kod građana o razdvajanju otpada i da ulažemo u infrastrukturu kako bi građani mogli da odlože taj otpad. Pojedinci mogu da doprinesu tako što će razdvojiti otpad kod kuće i odneti ga tamo gde ima kanti za otpad i reciklažu.

PRIMERI DOBRE PRAKSE

Metro

DONACIJE HRANE KAO PRIMER ODRŽIVOG POSLOVANJA

Na globalnom nivou, kao deo strategije održivog poslovanja, kompanija „Metro“ blisko sarađuje s Bankom hrane, a deo te saradnje dugi niz godina se odvija i u Srbiji, u okviru humanitarnog projekta „Vila Dobrila“.

Humanitarna akcija, koja se već deceniju organizuje putem partnerstva „Metroa“, Credit Agricole Srbija, Skupštine grada Beograda i Banke hrane, sastoji se iz dve redovne godišnje akcije - „Magičnog doručka“ i „Novogodišnje kutije“, namenjene najmlađim članovima društva. U okviru tih akcija, dosad je Banci hrane donirano skoro 80 tona hrane, dostavljenih u 35 škola u Srbiji za decu sa smetnjama u razvoju, i podeljeno preko 15.000 novogodišnjih paketića deci iz socijalno ugroženih porodica.

- Smatram da je od izuzetnog značaja da biznis lideri na tržištu, poput „Metroa“ i Credit Agricole banke, daju primer i budu snažna podrška principima održivog i odgovornog poslovanja, koji na duže staze doprinosi boljitku svih sfera našeg društva - istakla je Radmila Ivetić, predsednica Banke hrane, povodom najave još jedne „Novogodišnje kutije“ 20. decembra u Sava centru, kada će biti organizovano druženje i podela novogodišnjih paketića za beogradske mališane.

Mlekara Šabac

DECI KOJA DOLAZE U SVRATIŠTE DOSTUPNI SU NEOPHODNI MLEČNI PROIZVODI

Svratištu, koje svakodnevno pruža utočište najugroženijoj deci, onoj koja žive i/ili rade na ulici, „Mlekara Šabac“ obezbeđuje i donira svoje proizvode, kontinuirano. Samo u proteklih godinu dana deci je bilo dostupno više od 450 kg „Sirko“ namaza i „Mediteraneo“ sira, kao i skoro 3.000 litara mleka, „Poppy“ čokoladnog mleka i ABT jogurta.

- Važno nam je da za adekvatan rast i razvoj dece u Svratištu obezbedimo dobro izbalansiranu ishranu. Mleko i mlečni proizvodi su neizostavni deo dečjih obroka, a u Svratištu je sve to moguće zahvaljujući „Mlekari Šabac“. Njihova višegodišnja podrška nam veoma znači jer deca dobijaju proizvode koje vole i u kojima uživaju, a mi kao organizacija veoma smo zadovoljni da jedna velika i priznata kompanija prepoznaje važnost onoga što radimo i razume neophodnost podrške onima kojima je potrebna - ističe koordinatorka Svratišta za decu Jasna Bratičević.

U ovoj domaćoj mlekari kažu da je odgovorno i održivo poslovanje usmereno na brigu o zaposlenima i širu zajednicu. Zalažu se za prave vrednosti u zajednici u kojoj posluju, ali i šire, posebno vodeći računa o onima kojima je pomoć najpotrebnija. Visokokvalitetni proizvodi „Mlekare Šabac“ redovno stižu u Svratište, a slična saradnja sklopljena je i sa fondom „Humano srce“ iz Šapca. Dosad je ostvaren veliki broj donacija humanitarnim i drugim organizacijama, a plan je da se taj trend nastavi i u narednoj godini.

- Kompanije zaista treba da budu snažan primer svima. Mi se vodimo time da ono što je dobro za naše zaposlene i zajednicu u kojoj poslujemo dobro je i za nas, te tako verujemo da ćemo svojim primerom ohrabriti i druge kompanije da se pridruže našim inicijativama - navode iz „Mlekare Šabac“.

Ball Beverage Packaging Europe

PUT KA EVROPSKOJ BUDUĆNOSTI SRBIJE NEMOGUĆ BEZ RECIKLAŽE!

Sve češće pominjani putevi ka evropskoj budućnosti vode stazama reciklaže. O tim stazama brinu i država i pojedinci, ali pre svih odgovorni članovi industrije.

Reciklaža i održivost su prioritet velikim kompanijama, koje globalni princip poslovanja strogo prenose i na biznis u Srbiji. Iz tog razloga lideri u proizvodnji, poput Ball Beverage Packaging Europe, postaju i lideri transformacije društva i novog načina razmišljanja. Jedan od prioriteta korporacije Ball je promocija reciklaže limenki i podizanje svesti najšire javnosti da je limenka najbolja ambalaža za piće između ostalog i zbog toga što se beskonačno može reciklirati. Jedan materijal, lako razvrstavanje, relativno jeftin proces reciklaže, a visoka vrednost materijala doveli su do toga da je čak 75 odsto do sada proizvedenog aluminijuma još uvek u upotrebi. Kako bismo visoki procenat reciklaže limenki u svetu postigli i u Srbiji, neophodna je infrastruktura za reciklažu i edukacija najšire javnosti. Zato Ball Beverage Packaging Europe godinama intenzivno radi na brojnim akcijama koje potrošačima približavaju ideju o reciklaži limenki, s ciljem da reciklaža postane navika i da se spreči bacanje ambalaže. U Ballu duboko veruju da smo svi mi ambasadori reciklaže i zahvaljujući savesnom ponašanju ambasadori transformacije društva. Oni kao odgovorna kompanija svojim delovanjem daju najbolji primer zajednici.

(Kurir/Marina Radenković Foto: Luka Šarac, Promo)