100 istraživača se od 2018. godine vratilo u našu zemlju
Globalno je došlo vreme da se shvata značaj nauke, jer nauka pomera svet, a mladi bi trebalo više da se obrazuju zbog znanja, a ne zbog diploma, zaključeno je na jučerašnjoj konferenciji u okviru Re-set samita ekonomija "Nauka i mladi kreiraju društveni progres".
Razvoj nauke i potencijali
Na prvom panelu "Razvoj nauke i potencijali", koji je moderirala novinarka "Adrija medija grupe" Nevena Topličić, bilo je reči i o sistemskim promenama za stimulaciju mladih.
Aleksandra Drecun: Čini mi se da je sada više nego ikada bitna uloga nauke u društvu
Pomoćnica u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja za nauku Marina Soković istakla je da se u tom resoru "u okviru programa raspisuje poziv za sufinansiranje u naučno-obrazovnim centrima, udruženjima, koji će stimulisati mlade ljude da se bave naučnoistraživačkim radom".
- Podržavamo i rad naučnog centra Petnica, koji je većinom za prirodne nauke. Planiraju se i centri van Beograda, u Vranju, Kraljevu, Boru, u zavisnosti od toga čime se region bavi - najavila je ona.
Kada je reč o aktivnostima koje je resorno ministarstvo preduzelo, Sokovićeva je navela da se oni ne bave samo promocijom nauke, nego i preduzimanjem aktivnosti, podržavanjem objavljivanja radova, organizacijom dolaska inostranih naučnika i brojnim drugim aktivnostima kojima podržavaju rad naučnika.
Istakla je da se tokom pandemije još jednom pokazalo da je kapacitet naučne zajednice veliki.
- Ministarstvo je dosta toga uradilo, povezivanje nauke na globalnom nivou, ne bi trebalo da postoje granice između nauke i naučnika, to je i cilj nauke na globalnom nivou. Radili smo na promeni propisa da se omogući brži povratak naših istraživača koji su bili u inostranstvu - rekla je ona i dodala da se oko 100 istraživača od 2018. godine vratilo u našu zemlju.
Aleksandra Drecun, predsednica Centra za nauku i inovacije Intersection, smatra da "nauka i istraživači pomeraju svet ka napred i mnoga saznanja nam pomažu da se prilagodimo prirodi".
- Sreća je da imamo velike entuzijaste. U nauci koja pomera svet je dobra stvar to što je nauka umrežena na svetskom nivou. Srećna sam da je globalno došlo vreme da se shvata značaj nauke. Čini mi se da je sada više nego ikada bitna uloga nauke u društvu - rekla je Aleksandra Drecun.
Upitana na koje zemlje možemo da se ugledamo i razvijamo potencijale, ona odgovara da je uvek za to da se ugledamo na najbolje.
- Kada se govori o inovacijama, zna se da je američki model koji je podigao njihov sektor inovativni. Pomogli su nam dosta. Mi treba da iskoristimo na najbolji način zemlje koje su u okruženju. U svemu što radite morate da budete kontinuirano sa svima u svetu koji idu napred - naglasila je.
Kada je reč o tome koliko su mladi u fokusu u nauci u ovom trenutku, v. d. direktora Centra za promociju nauke Marko Krstić kaže da svako treba da bude uključen u ovaj proces.
- Trudimo se da aktiviramo mladi svet i celu širu društvenu zajednicu, da nauku približimo najmlađim sugrađanima, do toga da u taj proces treba uključiti i mlade ljude koji su započeli karijeru - kaže on.
Krstić ističe da Centar za promociju nauke raspolaže i izdanjima, naučnopopularnim časopisima, knjigama, portalima.
- To predstavlja materijal koji je dostupan svima. Tu je i saradnja Centra sa naučnoistraživačkim organizacijama, to je aktivnost koja ima možda najslabiju dinamiku, tek je počelo društvo da shvata značaj uključenja. Primer je od pre godinu dana, kada je na račun prvog poziva za mlade istraživače urađena knjiga, 59 pobedničkih projekata predstavljeno je kreativnom ilustracijom uz koje je napisan tekst. To je veoma lepa simbioza - istakao je on.
Primena nauke i razvoj
Nevena Veljković: U današnje vreme naučnik je neko ko je školovan da kritički misli i da postavlja ozbiljna pitanja
Tokom drugog panela "Primena nauke i razvoj" čula se i poruka mladima da su obrazovanje i nauka važni.
- Kada govorimo o najmlađima, to jeste poruka da je obrazovanje važno, ne zbog diplome nego zbog znanja. Voleo bih da se više mlađih osoba opredeljuje i za klasične modele, a ne samo za one koje tržište traži. Treba talente koje imaju i koji se prepoznaju u školama negovati i usmeravati ka visokom obrazovanju - rekao je Aleksandar Jović, pomoćnik ministra za međunarodnu saradnju i evropske integracije. Što se tiče modela za finansiranje kod nas, on je istakao da je on takav da svaka oblast nauke može da pronađe svoje mesto.
- Sistem koji se uspostavlja, novi sistem finansiranja je takav da, bez obzira na to kojom oblašću se istraživači bave, moći će da pronađu odgovarajući poziv u okviru Fonda za nauku, gde će moći da apliciraju za sredstva - kazao je Jović.
On je dodao da pored Ministarstva prosvete, u sistemu imaju i Inovacioni fond, koji promoviše inovativnu komponentu koja dolazi iz naučne zajednice, te Fond za nauku, koji je preuzeo ulogu finansiranja u Srbiji.
- Naš posao ne bi bio moguć da nemamo sve fakultete i naučnoistraživačke institute, koji svi zajedno rade na daljem razvoju nauke i tehnike - zaključio je.
Naučni savetnik sa Instituta za nuklearne nauke "Vinča" Nevena Veljković, koja je i osnivač Geniala i menadžerka za inovacije Heliana, smatra da obrazovanje obuhvata izlaganje različitim iskustvima i kulturama da bi se sagledala celokupna realnost.
- Moderna vremena traže kompleksne reakcije, preduzetnički duh je zapravo zasnovan na teškom radu i upornosti, ako je to još sa velikim i ozbiljnim znanjem, to je sigurniji put ka uspehu. Uvek želim da podstaknem studente i institucije da se približe studentima, da im se dovedu svakodnevni uzori - rekla je ona.
Veljkovićeva ističe da se kod mladih inovacioni duh razvija od malih nogu.
- Još od osnovne škole, srednje, kada učimo osnove preduzetništva, a sada srećemo master studente koji dobro znaju šta žele da rade. U današnje vreme naučnik je neko ko je školovan da kritički misli i da postavlja ozbiljna pitanja. U ovakvim vremenima, posebno kada se osećamo nesigurno, veoma je važno da se oslonimo na viđenja različitih naučnika - dodala je.
