Peking menja svet: Putin i Si šalju poruku Zapadu, ruši se stari poredak i jača novi globalni savez moći
Četiri dana nakon posete predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa Pekingu i četiri dana pre nego što će predsednik Aleksandar Vučić boraviti u zvaničnoj poseti Kini, predsednik Rusije Vladimir Putin učestvovao je na samitu sa predsednikom Si Đinpingom.
Putin je dočekan na pekinškom trgu Tjenanmen uz svečanu topovsku paljbu, a tokom razgovora dvojice lidera potpisano je više od 20 bilateralnih sporazuma. Kao najvažniji segment izdvojena je zajednička deklaracija o razvoju multipolarnog sveta i novog tipa međunarodnih odnosa. Moskva i Peking na taj način potvrđuju zajedničku viziju budućnosti u kojoj žele da Sjedinjene Američke Države i Zapad više nemaju globalnu dominaciju, ali se postavlja pitanje koliko je takav scenario realan i kako će ga prihvatiti drugi globalni akteri, pre svega SAD.
Takođe se otvara pitanje ko će biti ključni faktor u novoj globalnoj podeli moći, kao i koliko je zaista snažno partnerstvo Rusije i Kine, odnosno koliko je iskreno nedavno srdačno susretanje Trampa i Si Đinpinga, uz poziv kineskom lideru da poseti Sjedinjene Američke Države u septembru.
O ovim temama u emisiji "Usijanje" na Kurir televiziji govorili su: Aleksandar Mihailović, pukovnik u penziji, Zoran Milivojević, diplomata i Slobodan Dimitrijević, predsednik Srpsko-ruskog bratstva.
Svet je već multipolaran, Kina postaje nezaobilazan faktor u globalnoj politici
Zoran Milivojević prokomentarisao je navode iz pojedinih medija da je Si Đinping postao najznačajniji lider u svetu, kao i pitanje da li je glavna poruka iz Pekinga to da je svet već u multipolarnoj fazi:
- Ono što smo videli u Pekingu u poslednjih nedelju dana definitivno potvrđuje da je svet multipolaran, to je prvo, a drugo, da se bez Kine ne može. Smatram da se multipolarnost pokazala onog trenutka kada se Rusija odlučila da svoj interes realizuje primenom sile, dakle primenom ključnog argumenta u nemogućnosti da drugačije objasni da se ne može manipulisati njome ili je preskakati. Tog trenutka je bilo jasno da je svet multipolaran. Dakle, to je prva stvar, a druga je da se bez Kine ne može. To govorim namerno, jer smo navikli da se ne može bez Amerike kao velike sile, bez Zapada, pa i bez Rusije. Sada je potpuno jasno da se ne može bez Kine. Da li je Kina odlučujući faktor i najuticajnija, to ne mogu da tvrdim, ali da je uticajna najmanje onoliko koliko i druge dve sile, to je sasvim jasno - rekao je Milivojević i dodao:
- Svet se kreće u trouglu Peking-Vašington-Moskva i na delu je uvod u novi poredak. Ključna činjenica u njegovom oblikovanju jeste tvrda moć, a izbor ove tri sile upravo je zasnovan na njoj. Sama činjenica da su se događaji odvijali u Pekingu daje određenu prednost kineskoj poziciji, posebno zato što je Kina u najpovoljnijem položaju - ne vodi nijedan rat, ima širok manevarski prostor i raspolaže argumentima koji idu u prilog njenoj ulozi u budućnosti, uključujući demografske i razvojne potencijale.
Susreti velikih sila nisu reakcija, već deo dugoročne strategije
Slobodan Dimitrijević komentarisao je da li je značajniji susret Vladimira Putina i Si Đinpinga ili susret Donalda Trampa i Si Đinpinga:
- Suština je, čini mi se, u nečemu drugom. Mnogo se olako govori da je drugi susret reakcija na prvi, što sasvim sigurno nije tačno. Velike sile, poput Rusije i Kine, ne reaguju - one planiraju. Čak i prvi susret Donalda Trampa i Si Đinpinga možemo posmatrati na sličan način. O čemu se radi? Potpuno je jasno da smo duboko u multipolarnosti. Multipolarnost ne mora da bude bipolarni svet, verovatno i nije, i upravo zbog toga Rusija i Kina ulaze u strateško partnerstvo, u koje ih je na neki način gurnuo Zapad, odnosno Amerika, kako bi onima koji to teško razumeju postalo jasno da živimo u novom vremenu. Novi period je pred nama i duboko smo ušli u svet promena, novih dešavanja i novih pravila.
Velike sile su poslale jasne poruke, Indija se nameće kao novi ključni faktor
Aleksandar Mihailović govorio je o težnji ka promenama u globalnim odnosima i tome da li su Si Đinping i Vladimir Putin uspeli da pošalju poruku Donaldu Trampu i Zapadu:
- Pokazali su mnogo, iako im to verovatno nije bio primarni cilj. Oni su imali druge poruke u odnosu na one koje bismo dobili sa Zapada - da pokažu snagu, moć i da su "prva violina" u orkestru. Poruke Pekinga i Moskve su jasne onima koji razmišljaju o tome gde i na koju stranu će se svrstati. Ovaj trougao velikih sila mogao bi pogrešiti ako u najskorije vreme ne preraste u četvorougao. Indija je ta koja je već veoma blizu toga i o njenoj poziciji i interesnoj sferi tek treba ozbiljno razmišljati. Biće mnogo lakše i bezbolnije nego ponovo ulaziti u komplikovane podele hemisfera, interesa i uticaja.
Mihailović je dodao da Zapad ove odnose i sfere uticaja posmatra kao priliku za dominaciju, odnosno pokušaj da preko Vladimira Putina utiče na dešavanja u Ukrajini, a preko Si Đinpinga na Iran, kako bi Teheran makar prividno kapitulirao. Prema njegovim rečima, Donald Tramp suočava se sa velikim problemima unutar Amerike i zbog toga mu je potrebna politička pobeda, dok je istovremeno ocenio da je prema Kini i njenoj ulozi moglo da se pristupi sa više otvorenosti i uvažavanja.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
