"EU TRAŽI NOVI MODEL PROŠIRENJA": Merc predlaže posebne statuse za Ukrajinu i Zapadni Balkan, stručnjaci upozoravaju na prepreke, reforme i političke interese

Dugo se već govori da Evropska unija zahteva unutrašnju reformu. Paralelno s tim, sve češće se ističe i potreba za promenama i prilagođavanjem u kontekstu prijema novih članica. Ovaj koncept dobija na značaju posebno kada dolazi od nemačkog kancelara Fridriha Merca. Iako nezvanično, u javnost je dospela informacija da je Merc u pismu upućenom visokim evropskim zvaničnicima naveo da je proširenje EU geopolitička neophodnost, uz predlog da Ukrajina dobije status pridruženog člana EU, dok bi države Zapadnog Balkana, među kojima je i Srbija, dobile status posmatrača u svim relevantnim institucijama Evropske unije.

Profesor Marković istakao je da svaki korak približavanju Evropskoj uniji nije loš, te da su zapošljavanje i obrazovanje među najvažnijim oblastima. Kako navodi, pravi znak podrške bio bi otvaranje tržišta rada i obrazovnih sistema.

- Njima treba naša radna snaga iz regiona, a videli smo i kroz slučaj kamiondžija kakvu dramu izaziva ovaj, po meni, ne baš uspešan sistem koji simbolizuje birokratsku nesposobnost Evropske unije. Oni nisu u stanju da povežu kompjutere - svaki bankomat na svetu je umrežen, a oni nisu u stanju da povežu dve države preko sistema. Grčka i Hrvatska trpe zbog toga. Evropska unija je prilično nesposobna organizacija kada je reč o praktičnim zadacima. Kada je reč o kamiondžijama, zbog pravila o 90 dana nastao je potpuni haos u drumskom saobraćaju širom Evrope. Kamiondžije su uglavnom ljudi iz naših krajeva, a sada im se meri boravak gotovo u minut. Bilo je različitih ideja da se to olakša, ali već mesecima nisu u stanju da donesu jednostavnu odluku i omoguće im duži boravak od tih 90 dana - rekao je Marković.

Nerealno je očekivati brzo i masovno proširenje

Ljubomir Đurić istakao je da se slaže sa idejom da je Mercov predlog jedna od mogućih stepenica i da ukoliko se tim putem može dalje napredovati, to nije loše rešenje.

- Mislim da će i dalje postojati prepreke koje postoje i danas, ali ne vidim da će ta stepenica ubrzati proces, već će samo ta "čekaonica" biti nešto drugačija, sa nešto većim benefitima.Evropska unija neće primiti države koje nisu politički potrebne ili u potpunosti spremne za integraciju u evropski sistem - to su, na neki način, dva različita aršina. Mi smo više u fazi usklađivanja nego političke potrebe. Kada pogledate Balkan, Srbija je u potpunosti zaobiđena. Moramo ispuniti određene uslove za ulazak u Evropu - kaže Đurić i dodaje:

- Postavlja se pitanje šta vam je bitnije, i tu ulazimo u deo političke ideologije gde nema jednostavnog dogovora, jer su pogledi na svet različiti. Suština kada govorimo o priključenju EU jeste da je nerealno očekivati da će Unija primiti šest, sedam ili devet država odjednom. Imate sada 27 država, a to bi trebalo da poraste na 35 plus, što bi zahtevalo usaglašavanje politika između svih tih zemalja, od kojih bi neke imale pravo veta, što bi sistem učinilo nefunkcionalnim. Takva reforma je možda mogla da funkcioniše kada je bilo 10 ili 15 država sa sličnim interesima, ali kada praktično ceo kontinent planirate da integrišete u jednu organizaciju, teško je očekivati potpunu saglasnost.

Novi predlozi iz EU

Nikola Perišić prokomentarisao je kako treba posmatrati najave koje dolaze od Fridriha Merca i da li ih treba doživeti kao realnu šansu, utešnu nagradu ili samo politički mamac:

- Sve zavisi od toga da li će biti u potpunosti primenjeno ono o čemu govori Merc. Mi imamo ideju koju je još Makron pokrenuo pre nekoliko godina o Evropskoj političkoj zajednici, gde je govorio o integraciji država Zapadnog Balkana i Ukrajine, ali bez punopravnog članstva, koje bi se sticalo tokom godina. To je gotovo isto ono o čemu govori Merc, gde bi se kroz reforme u zakonodavstvu postepeno dolazilo do punopravnog članstva. Sve to govorimo hipotetički, ukoliko se zaista sprovede kako je najavljeno. To bi bilo dobro za zemlje Zapadnog Balkana jer bi značilo konkretan pomak. Srbija dugo nije otvorila nova poglavlja, postoji stagnacija i izražen evroskepticizam koji je u prethodnom periodu dostigao istorijski maksimum.

EU traži način da čvršće veže Zapadni Balkan

Ognjen Gogić komentarisao je predlog nemačkog kancelara Fridriha Merca da zemlje Zapadnog Balkana, Ukrajina i Moldavija dobiju određene benefite u odnosu sa Evropskom unijom:

- To je strateški veoma značajno za Evropsku uniju i upravo taj aspekt usmerava čitavu ovu diskusiju. Kada je izbio rat u Ukrajini, Evropska komisija, koju je i tada vodila Ursula fon der Lajen, postavila je kao strateški cilj proširenje na Zapadni Balkan. Evropska unija je svesna da nije kompletna i da ostaje ranjiva dok god ne "popuni“ te prostore na Balkanu i svojim istočnim granicama.Deluje da EU već godinama traži formulu i način kako da se proširi na te zemlje i kako da ih čvršće veže za sebe, kako bi bila bezbednija i geopolitički uticajnija. Međutim, taj proces se ne odvija tempom kojim bi Evropska unija želela iz dva razloga. Prvi je taj što je sama EU ambivalentna prema daljem proširenju, jer unutar nje postoje brojni problemi i smatra se da bi prijem novih članica dodatno zakomplikovao situaciju. Drugi razlog je što ni zemlje kandidati ne napreduju dovoljno kada je reč o vladavini prava, liberalnoj tržišnoj ekonomiji i drugim standardima. Zato se sada traži model koji bi omogućio Evropskoj uniji da ovaj deo sveta čvršće poveže sa sobom.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir televizija je dostupna na kanalu broj 109 za korisnike MTS Iris TV, na kanalu 9 za korisnike m:SAT TV, Supernova i Yettel Hipernet TV, na kanalu 9 za korisnike SBB EON, na kanalu 108 za korisnike BeotelNet, na kanalu 8 za korisnike Orion telekoma i na kanalu broj 112 za korisnike Sat-trakt na teritoriji Srbije, u okviru platforme M:tel u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini i MTEL Global u dijaspori, kao i na aplikaciji Arena Cloud.

Kurir.rs