ISTORIJSKA MISIJA U SVEMIRU! Kina lansirala Šendžou-23 sa ljudskom posadom: Peking u trci sa Amerikom - ko će prvi da pokori Mesec? (FOTO/VIDEO)
Kina je lansirala misiju Šendžou-23 u kojoj će jedan od tri astronauta po prvi put provesti celu godinu u orbiti, što predstavlja ključni korak u ambiciji Pekinga da pošalje ljude na Mesec do 2030. godine.
Raketa Dugi marš 2-F poletela je u nedelju iz lansirnog centra Đijućuen u severozapadnoj Kini, noseći tri astronauta ka svemirskoj stanici Tiangong.
Istorijska posada i ciljevi misije
Ova misija označava prvi svemirski let koji je ikada preduzeo astronaut iz Hongkonga: Lai Ka-jing (43), koja je ranije radila u tamošnjoj policiji.
Ostali članovi posade su svemirski inženjer Džu Jangžu (39) i bivši pilot vojnog vazduhoplovstva Džang Džijuan (39), koji prvi put putuje u svemir.
Očekuje se da će posada sprovesti brojne naučne projekte u oblastima: nauke o životu, nauke o materijalima, fizike fluida i medicine.
Ključni eksperiment biće jednogodišnji boravak u orbiti jednog od članova posade kako bi se proučavali efekti dugotrajnog boravka u mikrogravitaciji.
Ovo je direktan deo priprema Kine za buduće lunarne i potencijalne misije na Mars. Kineska svemirska agencija saopštila je da će ime astronauta koji je izabran za jednogodišnji boravak biti objavljeno naknadno.
Izazovi dugotrajnog boravka u svemiru
Ričard de Grijs (Richard de Grijs), astrofizičar i profesor na Univerzitetu Mekvori (Macquarie) u Australiji, izjavio je da će glavni izazovi biti dugoročni efekti na ljudsko telo, uključujući: gubitak gustine kostiju i atrofiju mišića, izloženost radijaciji, poremećaje sna, bihejvioralni i psihološki umor.
On je takođe naglasio važnost pouzdanih sistema za reciklažu vode i vazduha, kao i sposobnost upravljanja potencijalnim hitnim medicinskim situacijama daleko od Zemlje.
- Godina dana u orbiti gura i hardver i ljude u potpuno drugačiji operativni režim u poređenju sa kraćim misijama Šendžou iz ranijih faza programa - istakao je De Grijs, dodajući da Kina stabilno gradi iskustvo za dugotrajan boravak u svemiru.
Posade Tiangonga su do sada uglavnom ostajale u orbiti po šest meseci pre nego što bi bile zamenjene.
Trka za Mesec i duboki svemir
Misija Šendžou-23 deo je kineskog cilja da astronauti stignu na Mesec pre 2030. godine, u trci sa NASA-inim programom Artemis.
Peking ujedno testira i opremu potrebnu za ostvarivanje svog cilja, pri čemu je orbitalni probni let nove letelice Mengdžou zakazan za 2026. godinu. Ova letelica će zameniti zastarelu liniju Šendžou i prevoziće kineske astronaute na Mesec.
Kina se nada da će do 2035. godine izgraditi prvu fazu naučne baze sa ljudskom posadom, poznate kao Međunarodna lunarna istraživačka stanica (ILRS). Takođe planira da do kraja ove godine na stanici Tiangong ugosti svog prvog stranog astronauta, koji dolazi iz Pakistana.
Peking je značajno proširio svoje svemirske programe tokom poslednjih 30 godina, ulažući milijarde dolara kako bi dostigao SAD, Rusiju i Evropu. Kina je 2019. godine postigla svetski uspeh spuštanjem sonde Čang'e-4 na tamnu stranu Meseca, a 2021. godine uspešno je pozicionirala i rover na Marsu.
Kina je zvanično isključena iz Međunarodne svemirske stanice (ISS) od 2011. godine, kada su SAD zabranile Nasi da sarađuje sa Pekingom, što je Kineze i podstaklo da razviju sopstveni projekat svemirske stanice.
(Kurir.rs/Gardijan)
