AMERIKA I IRAN POSTIGLI PRELIMINARNI SPORAZUM O PREKIDU SUKOBA! Džej Di Vens otkriva detalje MEMORANDUMA o razumevanju i da li će ga Tramp odobriti (FOTO/VIDEO)
Američki i iranski pregovarači postigli su u četvrtak preliminarni sporazum o produženju primirja za dodatnih 60 dana i pokretanju nove runde pregovora o iranskom nuklearnom programu, izjavio je američki zvaničnik upoznat sa pregovorima.
Irannije odmah potvrdio postizanje sporazuma. Potpredsednik SAD Džej Di Vens potvrdio je u četvrtak uveče da postoji preliminarni dogovor, ali je rekao da još nije jasno da li će ga predsednik Donald Tramp odobriti.
On je novinarima u Zajedničkoj bazi Endrjuz rekao da su pregovarači "postigli veliki napredak", ali da se o nekim tačkama, među kojima su i moguća ograničenja iranskog nuklearnog programa, još raspravlja.
- Pregovaramo s njima. Mislimo da pregovaraju, barem za sada, u dobroj veri i da ostvarujemo određeni napredak - rekao je Vens, dodajući da nije sigurno da li će Tramp potpisati potencijalni sporazum.
- Mislim da je teško tačno reći kada će ili da li će predsednik potpisati memorandum o razumevanju (MOU) - rekao je Vens.
- Nadamo se da ćemo nastaviti da napredujemo i da će predsednik biti u poziciji da podrži sporazum, ali će to očigledno biti utvrđeno naknadno - dodao je.
- Teško je reći tačno kada ili da li će predsednik potpisati. Još usaglašavamo nekoliko formulacija - rekao je Vens novinarima.
Memorandum o razumevanju dolazi u trenutku kada se činilo da je krhko primirje između SAD i Irana poljuljano. Poslednja eskalacija dogodila se juče, kada je Kuvajtpresreo projektile ispaljene iz Irana, prema navodima Centralne komande SAD.
Predlog se odnosi i na Ormuski moreuz
Memorandum jasno navodi da Iran neće moći da naplaćuje prolaz kroz Ormuski moreuz i da će u roku od 30 dana morati da ukloni sve mine sa tog ključnog plovnog puta, rekao je zvaničnik koji nije bio ovlašćen da javno govori.
Tokom rata Iran je praktično zatvorio moreuz, kojim prolazi oko petine svetske trgovine naftom i prirodnim gasom. Zatvaranje je izazvalo nagli rast cena nafte širom sveta. Američki ministar finansija Skot Besent izjavio je u četvrtak da bi cena nafte mogla "vrlo brzo da padne" nakon finalizacije sporazuma.
Iran je saopštio da dopušta prolaz pojedinim trgovačkim brodovima - poslednjih dana oko dvadesetak dnevno, u poređenju sa više od 100 dnevno pre rata - ali je Islamska Republika uvela putarine za neke brodove. Ranije ovog meseca osnovala je i posebnu agenciju za kontrolu prolaza, što je ove nedelje podstaklo novu rundu američkih sankcija.
Prema preliminarnom sporazumu, SAD bi postepeno ukinule pomorsku blokadu iranskih luka i ublažile sankcije, čime bi Iranu bilo omogućeno da prodaje više nafte.
Ipak, i dok su se pojavile informacije o mogućem sporazumu, američko Ministarstvo finansija uvelo je dodatne sankcije sektoru iranske vojske zaduženom za prodaju nafte. Nove mere predstavljaju nastavak Trampove kampanje ekonomskog pritiska na Islamsku Republiku. Detalje preliminarnog sporazuma prvi je objavio portal Axios.
Nuklearno pitanje i dalje nerešeno
Jedno od prvih pitanja o kojem će se pregovarati tokom 60-dnevnog primirja odnosi se na sudbinu iranskog visoko obogaćenog uranijuma, rekao je američki zvaničnik.
Prema podacima Međunarodne agencije za atomsku energiju, Iran poseduje 440,9 kilograma uranijuma obogaćenog do 60 odsto čistoće, što je mali tehnički korak do nivoa od 90 odsto potrebnog za nuklearno oružje.
Vens je rekao da pregovarači pokušavaju da postignu okvirni dogovor o pitanju visoko obogaćenog uranijuma, dok bi detalji bili razrađeni tokom narednih razgovora.
- Još postoje nesuglasice oko nekoliko pitanja vezanih za nuklearni program, zalihe visoko obogaćenog materijala i samo obogaćivanje - rekao je Vens.
Iran se javno nije obavezao da će se odreći tih zaliha. Veruje se da se materijal nalazi zakopan ispod tri nuklearna postrojenja koja su prošle godine teško oštećena u američkim vazdušnim napadima.
Stručnjaci za nuklearna pitanja navode da bi Iran mogao da prihvati Kinu ili Rusiju, koje imaju bliske odnose sa Teheranom, kao treću stranu koja bi preuzela obogaćeni uranijum. Međutim, Tramp je u sredu izjavio da mu takav plan "ne bi bio prihvatljiv".
Iako su Tramp i njegov tim od početka sukoba tvrdili da je jedan od glavnih ciljeva da Iran nikada ne poseduje nuklearno oružje, Vens je uspehe rata predstavio znatno opreznije.
- Nalazimo se u poziciji da značajno usporimo njihov nuklearni program, ne samo tokom mandata ovog predsednika već i dugoročno. To je veoma dobra stvar za američki narod - rekao je Vens.
Iran, koji godinama tvrdi da je njegov nuklearni program isključivo mirnodopski, insistira da svaki sporazum mora uključivati prekid izraelskih vojnih operacija u Libanu protiv Hezbolaha, militantne grupe koju podržava Teheran.
Tenzije su dodatno porasle u četvrtak kada je Izrael izveo vazdušni napad na južno predgrađe Bejruta i druge udare u južnom priobalnom gradu Tiru. Najmanje 14 ljudi poginulo je na jugu zemlje.
Kuvajt prijavio napad
Kuvajt je saopštio da su njegovi sistemi protivvazdušne odbrane presreli projektile i dronove, ne navodeći šta je bilo meta. Iran je objavio da je odgovorio na ranije napade ove sedmice gađanjem američke baze u jednoj zalivskoj državi čije ime nije naveo.
Kuvajtsko Ministarstvo spoljnih poslova osudilo je Iran zbog, kako je navedeno, "očigledne agresije", dok je Centralna komanda SAD napad na jednog od glavnih američkih saveznika u Persijskom zalivu nazvala "grubim kršenjem primirja".
Kuvajt je više puta bio meta napada Irana i proiranskih šiitskih milicija iz Iraka pre nego što je primirje stupilo na snagu u aprilu.
Razmena vatre usledila je nakon što su američki zvaničnici u sredu uveče saopštili da su američke snage izvele nove udare na Iran, oborivši četiri drona kamikaze koji su predstavljali pretnju u blizini moreuza, kao i da su pogodile iransku kontrolnu stanicu u Bandar Abasu koja se pripremala za lansiranje petog drona.
Iranska Revolucionarna garda potvrdila je napad u blizini međunarodnog aerodroma Bandar Abas i preko državne agencije IRNA saopštila da je odgovorila napadom na vazdušnu bazu iz koje su pokrenuti udari.
Garda nije precizirala da li je odgovor bio usmeren na Kuvajt, gde se nalaze istureni štab američke kopnene vojske, vazdušne baze i pomorska baza.
SAD su u ponedeljak saopštile da su izvele, kako je Pentagon naveo, "odbrambene" napade na raketne položaje i brodove za postavljanje mina na jugu Irana.
Iako nastavljaju međusobne napade i optužbe za kršenje primirja, Vašington i Teheran nisu se vratili potpunim neprijateljstvima i nastavljaju pregovore. Vens je rekao da su "primirja uvek pomalo haotična", ali da se ono "uglavnom poštuje".
Kasnije u četvrtak, iranska protivvazdušna odbrana oborila je "neprijateljsku letelicu" u blizini južnog grada Džam, rekao je guverner tog područja Masud Tangestani za državnu televiziju IRIB. Dodatni detalji nisu odmah objavljeni.
· Reaguj