ZAŠTO ČLAN 5 NATO NIJE AKTIVIRAN NAKON UDARA RUSKOG DRONA U RUMUNIJI? Evo kako su Alijansi vezane ruke, ali će "braniti svaki centimetar teritorije"
Nakon što je ruski dron pao na stambenu zgradu u rumunskom gradu Galaciju i povredio dvoje ljudi, američki ambasador pri NATO-u, Met Vitaker, oštro je osudio ovaj incident. On je događaj ocenio kao "bezobziran upad na teritoriju Rumunije".
- Naše misli su sa povređenima u Galaciju. Branićemo svaki centimetar teritorije NATO-a - poručio je ambasador Vitaker.
Međutim, sam incident na rumunskoj granici otvorio je niz složenih vojnih, geografskih i pravnih pitanja o efikasnosti sistema protivvazdušne odbrane i granicama reagovanja Severnoatlantske alijanse.
Zašto dron nije oboren?
Rumunski radarski sistemi uspešno su pratili dron dok se približavao državnom vazdušnom prostoru, zbog čega su oko 01:20 po lokalnom vremenu podignuta dva lovca F-16. Ipak, činjenica da je dron na kraju pao na stambeni objekat otvara pitanje zašto nije blagovremeno neutralisan.
Glavni razlozi za to su taktičke i geografske prirode:
Ovi dronovi lete na visini od svega 15 metara iznad tla, što drastično otežava posao radarskim sistemima i presretačima. Kada dron uđe u vazdušni prostor iznad naseljenog područja, njegovo obaranje postaje rizično za pilote F-16, jer pad krhotina može izazvati veću štetu i civilne žrtve nego sam dron.
Geografska analiza ukazuje na to da je dron najverovatnije lansiran sa Krima.
Pravni okviri NATO-a: Aktivacija Člana 4 i Člana 5
Iako je teritorija jedne članice narušena, odbrambeni mehanizmi NATO-a se pokreću po strogo definisanim pravilima.
Član 5 (Kolektivna odbrana)
Član 5 je temeljni princip NATO-a koji propisuje da se oružani napad na jednu ili više članica smatra napadom na sve. U tom slučaju, svaka članica preduzima akcije koje smatra neophodnim, uključujući upotrebu oružane sile.
Međutim, ovaj član još uvek nije pokrenut zbog važnog detalja u samoj formulaciji: napad mora biti kontinuiran (sistematski). To znači da izolovani, jednokratni incidenti ne pokreću automatski vojni odgovor celog saveza.
Ova garancija takođe ima teritorijalna ograničenja:
Ne pokriva vojne baze u stranim zemljama niti teritorije van zvaničnog područja Alijanse (zbog čega se nije primenjivao tokom Vijetnamskog rata ili sukoba na Foklandskim ostrvima).
U istoriji saveza, Član 5 je aktiviran samo jednom – nakon terorističkih napada na SAD 11. septembra 2001. godine.
Član 4 (Konsultacije)
Znatno realniji korak u ovakvim situacijama jeste Član 4. On omogućava državama članicama da pred Severnoatlantskim savetom (glavnim političkim telom NATO-a) pokrenu bilo koje pitanje koje ih zabrinjava, a koje se tiče njihove bezbednosti ili teritorijalnog integriteta.
Od osnivanja NATO-a 1949. godine, Član 4 je do sada primenjen sedam puta.
(Kurir.rs/BBC)
