RUSIJA PROMENILA TAKTIKU U UKRAJINI: Vazdušni napadi postali glavno sredstvo udara, cilj je da se iscrpi i preoptereti PVO!
Rusija poslednjih meseci sve intenzivnije bombarduje Ukrajinu, koristeći rekordne količine dronova i raketa, dok njene kopnene snage ne uspevaju da ostvare značajniji napredak na frontu.
Stručnjaci ocenjuju da Moskva pokušava da vazdušnim udarima dodatni pritisak na ukrajinsko rukovodstvo i stanovništvo.
Najnoviji masovni napad izveden je početkom nedelje, kada je Rusija lansirala talase dronova, balističkih i krstarećih raketa. Prema ukrajinskim vlastima, u napadu su prvi put u tolikom broju korišćene i hipersonične rakete „Cirkon“, od kojih nijedna nije oborena. U napadima je poginulo 23 ljudi, dok je više od 150 ranjeno širom zemlje.
Vojni analitičari navode da Rusija sada primenjuje taktiku „preopterećenja“ protivvazdušne odbrane. Najpre šalje veliki broj jeftinih dronova, zatim balističke rakete velike brzine, a potom i krstareće rakete. Cilj je da se iscrpe ukrajinski odbrambeni sistemi i poveća broj projektila koji uspevaju da pogode ciljeve.
Prema procenama Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS), Rusija je početkom godine mesečno lansirala oko 5.000 dronova „šahed“, dok je taj broj u međuvremenu porastao na više od 8.000 mesečno.
Uprkos tome, ukrajinska protivvazdušna odbrana i dalje uspeva da obori oko 90 odsto dronova, uz pomoć sistema za elektronsko ometanje.
Međutim, situacija je znatno teža kada je reč o balističkim i hipersoničnim raketama. Tokom poslednjeg napada Rusija je ispalila 41 balističku raketu, više nego tokom čitavog prethodnog meseca. Čak 30 njih pogodilo je ciljeve. Ukrajina se suočava sa ozbiljnim nedostatkom raketa za američke sisteme Patriot, koji su praktično jedini sposobni da presreću najmodernije ruske projektile.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski upozorio je da Ukrajina trenutno dobija svega 60 do 65 presretačkih raketa mesečno, što je daleko manje od potreba na terenu. Predstavnici ukrajinskog vazduhoplovstva navode da je jedan od problema i to što Rusija gađa oblasti koje imaju slabiju protivvazdušnu zaštitu od prestonice Kijeva.
Ipak, ni Kijev nije ostao pošteđen. Tokom poslednjih napada pogođene su stambene i poslovne zgrade, izbio je niz požara, a oštećena je i određena vojna infrastruktura. U Dnjepru su stradali civili i pripadnici spasilačkih službi, dok su u Harkovskoj oblasti na meti bili energetski objekti.
Vrhovni komandant ukrajinske vojske Aleksandar Sirski naredio je unapređenje sistema protivvazdušne odbrane i upozorio da zemlja trpi ozbiljan nedostatak savremenih sistema i municije. Zelenski je ponovo apelovao na zapadne saveznike da ubrzaju isporuke raketa za sisteme Patriot, naglašavajući da je Ukrajini neophodna dodatna pomoć SAD i evropskih zemalja.
Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da su mete napada bili vojni, odbrambeni, energetski i transportni objekti širom Ukrajine, dok je Moskva akciju predstavila kao odgovor na ukrajinski napad u okupiranom delu Luganske oblasti.
Ipak, zapadni analitičari smatraju da ovi masovni udari nisu samo reakcija na pojedinačne ukrajinske akcije, već deo šire strategije Kremlja.
Cilj je, kako ocenjuju, da se među građanima Ukrajine pojača osećaj nesigurnosti i straha, kako bi se povećao pritisak na vlasti u Kijevu da pristanu na pregovore pod uslovima koji bi više odgovarali Moskvi.
Prema njihovoj oceni, upravo zato što ruska vojska na kopnu ne uspeva da ostvari odlučujući proboj, vazdušni napadi postaju glavno sredstvo kojim Kremlj pokušava da utiče na tok rata i eventualne buduće pregovore o njegovom okončanju.
Kurir.rs/Agencije
