OPASNO ORUŽJE TEHERANA KOJIM JE GAĐAN IZRAEL: Leti 16 maha i navodi se van atmosfere – zašto je iranska raketa Hajbar toliki strah i trepet? (VIDEO, FOTO)
Nakon što je iranska novinska agencija Fars prenela tvrdnje vojnih izvora da je Teheran u sinoćnjim udarima na Izrael upotrebio svoju najnoviju generaciju balističkih raketa tipa Hajbar, pažnja javnosti ponovo je usmerena na ovaj deo iranskog arsenala.
Reč je o jednom od najmodernijih projektila dugog dometa koji je razvila iranska vojna industrija, a koji je, prema navodima iz Teherana, projektovan sa ciljem da zaobilazi savremene sisteme protivvazdušne odbrane.
Domet i razorna moć prema zvaničnim specifikacijama
Raketa Hajbar predstavlja najnoviju evoluciju iranske raketne porodice Koramšar (rekete dugog dometa sposobne da nose teške bojeve glave). Prema zvaničnim podacima koje je usvojilo Ministarstvo odbrane Irana, ova raketa ima operativni domet od oko 2.000 kilometara.
To joj teoretski omogućava da sa lakoćom dosegne bilo koju tačku unutar Izraela, kao i druge ključne pozicije na Bliskom istoku, čak i kada se lansira iz duboke unutrašnjosti Irana.
Ono što ovaj projektil čini masivnim jeste njegova bojeva glava, za koju iranski izvori navode da može težiti i do 1.500 kilograma.
Brzina i tehnologija navođenja: Tvrdnje naspram realnosti
Iranski vojni zvaničnici ističu da se Hajbar izdvaja po visokoj brzini i specifičnom sistemu navođenja. Prema njihovim tvrdnjama, raketa tokom leta izvan atmosfere dostiže brzinu od 16 maha, dok se u završnoj fazi obrušavanja na cilj kreće brzinom od oko 8 maha.
Teheran takođe navodi da Hajbar poseduje napredni sistem korekcije putanje u srednjoj fazi leta, što bi trebalo da oteža rad radarskih sistema za presretanje, poput izraelskog sistema Strela.
Ipak, zapadni vojni analitičari upozoravaju da ove tvrdnje o "neuhvatljivosti" treba uzeti sa rezervom, jer u uslovima stvarnog sukoba nema nezavisnih potvrda o tome koliko je ovih raketa uspešno lansirano, koliko ih je PVO presrela, a koliko je zapravo pogodilo mete.
Kao tehničku prednost, projektanti navode i upotrebu unapređenog tečnog goriva koje omogućava da raketa ostane napunjena duži period, čime se skraćuje vreme potrebno za pripremu lansiranja.
(Kurir.rs/Euronews/P.V.)
