RAĐANJE NOVOG SVETSKOG PORETKA ILI UVOD U JOŠ ŠIRI GLOBALNI SUKOB? Stručnjaci analizirali kontroverzne tvrdnje o Jermeniji i ruskom uticaju
U trenutku zaoštrenih globalnih odnosa i sve izraženijih sukoba od Bliskog istoka do Evrope, u emisiji "Redakcija" otvoreno je pitanje da li svet ulazi u fazu novog geopolitičkog poretka ili se kreće ka još dubljoj destabilizaciji i širenju konflikata.
Da li gledamo rađanje novog svetskog poretka ili uvod u još širi sukob, za emisiju "Redakcija", govorili su Biljana Šahrimanjan Obradović, Centar za stratešku analizu, Miroslav Španović, pukovnik u penziji i Saša Pešić, predsednik udruženja Svi Srbi u Parizu.
- Želim prvenstveno da čestitam premijeru Nikolu Pašinijanu, mom premijeru, premijeru Republike Jermenije, i da čestitam građanima takođe koji su napravili svoj izbor pod strašnim i teškim hibridnim, agresivnim pretnjama koje smo imali od strane Ruske Federacije, da se nisu uplašili i da se nisu povukli. Gde je čak bilo najavljeno da će 5. juna da se desantira preko 12.000 ruskih vojnika i da će da se napravi određeni puč i da će na takav način da svrgnu premijera Pašinijana - rekla je Šahrimanjan Obradović.
Međunarodni signal političkog pravca
Kako ističe, najnoviji diplomatski kontakti i međunarodni susreti ukazuju na promene u spoljnopolitičkom usmerenju Jermenije, uprkos pritiscima koji se pominju u tom kontekstu.
- Međutim, to nije dozvoljeno. Videli smo da je nakon takvih pretnji od strane Ruske Federacije Marko Rubio, državni sekretar SAD-a, sleteo u Republiku Jermeniju i imao susrete, i potpisani su bilateralni sporazumi. Sve to, kao i samit evropskih političkih zajednica početkom maja, pokazuje u kom pravcu ide Republika Jermenija, koji su njeni vektori i ciljevi, i da se ne plaši pretnji, pritisaka i ucena koje dolaze od strane Ruske Federacije - kaže ona.
Dalje Španović ukazuje na to da je reč o dugogodišnjem i složenom konfliktu u regionu, uz značajne razlike u veličini i potencijalima država koje dodatno utiču na njegovu kompleksnost i trajanje.
- Sve što se dešava na Bliskom Istoku traje već oko 70 godina i stalno je u nekoj vrsti privremenog mira. Tamo ništa zapravo nikada nije u potpunosti završeno zbog kompleksne situacije na terenu. Izrael je mala država, približno veličine naše Vojvodine, sa oko 20.000 kvadratnih kilometara, uz dodatnih oko 2.000 kvadratnih kilometara Golanske visoravni koju je preuzeo od Sirije. S druge strane, Iran je znatno veća država, oko 80 puta veća od Izraela, sa više od milion i po kvadratnih kilometara i preko 95 miliona stanovnika, što ovaj sukob dodatno čini složenim i dugotrajnim - kaže on.
- Dobro je što je došlo do primirja i što je uz snažan pritisak Donalda Trampa, došlo do prekida vatre. Sukobi se sada ne odnose samo na Iran i Izrael, već i na šire regionalne tenzije, posebno u Libanu, gde Iran zadržava snažan uticaj kroz Hezbolah. Uključuju se i Huti iz Jemena, dok je strateški važan i region Crvenog mora i prolaza kod Džibutija, gde su prisutne različite međunarodne vojne snage koje obezbeđuju pomorske rute. Zbog svega toga, sukobi u tom regionu deluju kao da nikada nisu konačno završeni, ali se istovremeno vidi i određeni zamor svih strana. Pominje se i da su resursi značajno iscrpljeni, kako u američkim zalihama, tako i u drugim državama uključenim u konflikte - naveo je.
Makronova vizija evropske samostalnosti
Pešić je ocenio da ideja evropske strateške autonomije dobija novu težinu u aktuelnim geopolitičkim okolnostima, posebno nakon promena u odnosima između SAD i Evrope.
- Smatram da Makronova ideja o evropskoj strateškoj autonomiji postoji još od 2017. godine, ali tek sada dobija konkretniju formu. Francuska već pokušava da predvodi evropsku politiku prema Ukrajini, a sve više i prema Jermeniji, gde Pariz direktno gradi politički uticaj. Kada je Makron počeo da govori o strateškoj autonomiji Evrope, mnogi su to u EU smatrali preterivanjem, jer se Evropa tada u velikoj meri oslanjala na Sjedinjene Američke Države. Međutim, danas, nakon promena u američkoj politici i dolaska Donalda Trampa, kao i sve veće neizvesnosti oko uloge SAD u Evropi, te ideje više ne deluju toliko radikalno - rekao je.
- Francuska već duže vreme zagovara jačanje evropske odbrane, vojne industrije i veću nezavisnost od Vašingtona. Dolazak Donalda Trampa je dodatno ubrzao te procese, a u kontekstu Ukrajine Francuska želi da bude jedan od ključnih arhitekata buduće evropske bezbednosne strukture. Što se tiče Jermenije, jermenska zajednica u Francuskoj ima snažan uticaj, što Pariz koristi kako bi se pozicionirao kao važan evropski partner. Jermenija se poslednjih godina postepeno udaljava od Rusije i okreće Zapadu, što se vidi i kroz aktuelne političke procese i izbore - za emisiju "Redakcija", objasnio je Pešić.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
