NAJEZDA OTROVNIH RIBA U GRČKIM MORIMA: Ako ih vidite, nikako ih ne dirajte - zabrinuti naučnici objasnili šta se dešava (FOTO)
Širenje otrovne srebrnoobrazne ribe naduvače, latinski "lagocephalus", sve više zabrinjava naučnu javnost jer se ova invazivna vrsta iz južnih morskih zona postepeno pomera ka centralnim delovima zemlje i priobalju oko Atine. Stručnjaci upozoravaju da bi njeno dalje prisustvo u istočnom Mediteranu moglo imati ozbiljne posledice po morski ekosistem, lokalno ribarstvo, ali i bezbednost ljudi, s obzirom na to da se radi o izuzetno opasnoj i otrovnoj ribi.
Prema podacima istraživača, u poslednjim mesecima ova vrsta je potvrđena u južnom Evijskom zalivu, kao i duž obale Atike, uključujući područja Palaje Fokaje, Saronide i Varkize, što ukazuje na njeno ubrzano širenje ka severu. Kako prenosi "Katimerini", dodatni nalazi zabeleženi su i u širem području zapadne Evije, čime se potvrđuje da se populacija stabilno uspostavlja u novim morskim zonama.
Morski biolog Dimitris Pafras sa Univerziteta u Tesaliji navodi da su uočene i mlađe jedinke kod Eretrije, Lefkandija i drugih delova obale, što ukazuje da se vrsta ne samo zadržava, već i uspešno razmnožava. Prema njegovim rečima, ovakvo širenje povezano je sa povoljnim temperaturnim uslovima u moru, koji joj omogućavaju lakši opstanak i brže prilagođavanje novim sredinama.
Naučnici dodatno upozoravaju da porast temperature mora, kao posledica klimatskih promena, čini istočni Mediteran sve pogodnijim za ovu vrstu poreklom iz indo-pacifičkog regiona. Osim ekološkog disbalansa, ribari već trpe štetu jer riba svojim snažnim zubima uništava mreže i ulov, dok se hrani ribom, rakovima, mekušcima i glavonošcima, a dodatnu opasnost predstavlja i tetrodotoksin, snažan neurotoksin koji može biti smrtonosan čak i nakon termičke obrade. Stručnjaci ističu da se populacija širi gotovo bez prirodnih neprijatelja, zbog čega se kao primer mera kontrole navodi Kipar, gde država podstiče ribare da je uklanjaju iz mora, dok projekcije pokazuju da bi povoljni uslovi za njeno širenje mogli trajati najmanje do 2035. godine, što ukazuje na dugoročan ekološki izazov.
Kurir.rs
