SPAVALA DVA MESECA PORED MRTVOG BRATA! Jeziv slučaj Beograđanke podsetio na jednog od najmorbidnijih ljudi na svetu: Iskopavao tela devojčica, a onda... (VIDEO)
Od jezivih lutaka napravljenih od tela preminulih devojčica u Rusiji, preko nameštaja izrađenog od ljudskih ostataka u Americi, pa do mumificiranih tela pronađenih u stanovima širom sveta, granica između opsesije, bolesti i zločina ponekad nestaje na najstrašniji mogući način. Među najšokantnijim slučajevima izdvaja se priča Anatolija Moskvina, uglednog akademika koji je godinama skrivao mračnu tajnu.
Naime, Moskvin je bio filolog koji je govorio čak 13 jezika, i istoričar školovan na Moskovskom državnom univerzitetu. Njegova uža specijalnost bila je nekrologija, proučavanje groblja, istorije sahranjivanja i epitafa.
Međutim, iza ove akademske posvećenosti krila se mračna opsesija smrću i okultizmom koja je, prema njegovim kasnijim rečima, počela još u detinjstvu. Tvrdio je da su ga na jednoj sahrani odrasli naterali da poljubi u čelo preminulu devojčicu, što je u njegovom umu pokrenulo patološku fascinaciju umrlim devojčicama.
Ova bolesna opsesija dobila je svoju najstrašniju formu kroz sudbinu Olge Čardimove, devojčice koja je postala centralna figura u njegovom svetu.
Olga je tragično nastradala u maju 2002. godine, kada ju ubio jedan narkoman. Devojčica je sahranjena na lokalnom groblju, a Moskvin je nju saznao preko čitulja i lokalnih medija. Nedugo nakon sahrane, otkopao je njen grob, izvukao telo iz sanduka i odneo ga u svoj stan u velikoj putnoj torbi, nakon čega je grob pažljivo zatrpao kako niko ne bi posumnjao šta se dogodilo.
Punih 9 godina Olgina majka je redovno posećivala prazan grob svoje ćerke, donoseći igračke i cveće, nesvesna da telo deteta uopšte nije tamo. Tokom tih godina, na grobu su se počele pojavljivati bizarne i uznemirujuće ceduljice potpisane sa "Dobri čarobnjak". Natalija tada nije mogla ni da nasluti da je autor tih poruka čovek koji drži telo njene ćerke u svojoj sobi.
Moskvin je živeo u stanu sa roditeljima, koji su veći deo godine provodili na selu. Čak i kada su bili u stanu, sin je uspevao da ih ubedi da su jezive figure u njegovoj sobi samo ručno rađene lutke.
Proces kreiranja ovih "mumificiranih lutaka" bio je užasan — Moskvin bi ih, nakon eshumacije, sušio u svom stanu koristeći mešavinu sode bikarbone i soli, a unutrašnjost tela bi ispunjavao krpama.
Preko lica bi im stavljao voštane ili plastične maske kako bi sakrio tragove raspadanja. Sve devojčice je oblačio u svetle dečije haljine, stavljao im šminku, perike i šarene čarape, a u grudne koševe nekih od njih ugrađivao je muzičke kutije koje bi svirale dečije melodije kada bi ih pritisnuo.
Među svim telima, Olga Čardimova je bila njegova "omiljena lutka" i zauzimala je centralno mesto u sobi. Kupovao joj je igračke, slavio njen rođendan svake godine, gledao crtane filmove sa njom i čitao joj priče pred spavanje, stvarajući u svom umu iluziju da joj pruža ljubav.
Slučajno otkriven u novembru 2011. godine
Policija je novembra 2011. godine došla na vrata Anatolija Moskvina kako bi ga, kao stručnjaka za nekrologiju, konsultovala u vezi sa serijom skrnavljenja grobova na jednom jevrejskom groblju.
Kada su operativci zakoračili u njegov stan, zatekli su prizor koji je prevazišao i najgore horor filmove — u sobama je pronađeno ukupno 26 mumificiranih tela devojčica.
Na suđenju koje je usledilo, Moskvin se branio tvrdnjom da je bio duboko usamljen i da je samo želeo da ima decu. Sud je, na osnovu detaljnih pregleda, utvrdio da Moskvin pati od teškog oblika paranoidne šizofrenije, zbog čega je proglašen mentalno nesposobnim za suđenje.
Umesto u zatvor, poslat je na obavezno psihijatrijsko lečenje u zatvorenu ustanovu visoke bezbednosti, gde se i danas nalazi.
Tragična priča jedne Beograđanke
Jedan duboko uznemirujući domaći primer koji se savršeno uklapa u psihološku matricu suživota sa preminulima odigrao se u junu 2021. godine u samom srcu Beograda, na opštini Zvezdara.
U zgradi na Zvezdari, stanari su nedeljama osećali težak, neprijatan miris koji se širio hodnicima. Prvobitno su mislili da porodica jednostavno ne provetrava stan, s obzirom na to da su brat i sestra koji su tu živeli bili povučeni i retko su komunicirali sa okolinom.
Kada je miris postao potpuno nesnosan, alarmirana je policija, koja je puna dva sata pokušavala da uđe u stan. Na vratima je stajala žena koja je histerično odbijala da ih pusti unutra, preteći da će se ubiti, čas govoreći da joj je brat tu, a čas da nije.
Kada su policajci konačno uspeli da uđu u stan, zatekli su scenu koja je podsetila na pronalazak Moskvina u Rusiji. Na krevetu je ležalo telo njenog brata koji je u tom trenutku bio mrtav već oko dva meseca.
Zbog protoka vremena i specifičnih uslova u zatvorenoj prostoriji, telo se već nalazilo u poodmakloj fazi raspadanja i doslovno se prirodno mumificiralo. Najjeziviji detalj čitave istrage bio je taj što je njegova sestra sve to vreme, punih 60 dana, spavala na krevetu odmah pored njega.
Živela je u potpunom mraku i tišini stana, ponašajući se kao da se ništa neobično ne dešava, dok je komšijama koji su pitali za njega ranije govorila kako su možda otišli na selo.
Kako se ubrzo saznalo, ova žena je bila registrovani psihijatrijski bolesnik, a ovo joj nije bio prvi put da živi pored tela člana porodice. Pet godina ranije, dok je živela u stanu na Karaburmi, na identičan način je provela dane pored tela svoje preminule majke, nakon čega je bila hospitalizovana u klinici "Laza Lazarević".
Kurir.rs/Informer
