BRODOVI BUNDESVERA KRENULI KA ORMUSKOM MOREUZU! "Fulda" i "Mozel“ prošli su kroz Suecki kanal, nemački vojnici se spremaju za OPASNU MISIJU (FOTO)

Nakon sporazuma sa SAD, Iran namerava da ponovo otvori Ormuski moreuz.

Bundesver se priprema za potencijalnu misiju čišćenja mina u Ormuskom moreuzu.

Rano u četvrtak ujutru, minolovac „Fulda“ i matični brod „Mozel“ prošli su kroz Suecki kanal, saopštilo je Ministarstvo odbrane u Berlinu.

Prethodno su bili raspoređeni u istočnom Mediteranu.

Planirano je da ti brodovi u narednih pet do sedam dana pređu Crveno more, pre nego što se zaustave u luci Džibuti.

Tamo će se obaviti dalje pripreme za misiju.

Na brodovima je oko 140 vojnika.

Nemačke jedinice se „unapred pozicioniraju za moguću misiju u Ormuskom moreuzu“, objasnio je nemački ministar odbrane Boris Pistorijus (SPD) u Briselu u četvrtak ujutru.

Naglasak je na „moguću“, jer još uvek nisu ispunjeni svi uslovi – uprkos sporazumu koji je nedavno potpisan između SAD i Irana.

Ključni preduslovi podrazumevaju „trajni prekid neprijateljstava, osnovu u međunarodnom pravu i mandat Bundestaga“, saopštilo je Ministarstvo odbrane.

Nemački parlament mora da odobri svako oružano raspoređivanje Bundesvera u inostranstvu.

Uklanjanje morskih mina jedna je od snaga Bundesvera.

„Imamo mnogo iskustva u tome“, kaže Johanes Peters u intervjuu za DW.

Peters je stručnjak za pomorsku bezbednost na Institutu za bezbednosnu politiku Univerziteta u Kilu.

„Severno i Baltičko more su dva pomorska regiona u svetu koja sadrže najveći broj ostataka neeksplodirane municije iz dva svetska rata.“

Tamo leže milioni različitih predmeta – mine, municija, razne vrste eksploziva.

„A pošto je to naš takoreći ’domaći teren’, mi posedujemo veliku stručnost, pa i kada je reč o uklanjanju neeksplodirane municije“, napominje Peters.

Ormuski moreuz kao strateška poluga

Nakon izbijanja rata krajem februara, iranska vojska je suštinski blokirala Ormuski moreuz i navodno postavila morske mine.

Blokada je imala ogroman uticaj na globalni transport nafte i tečnog prirodnog gasa.

Cene goriva u Evropi, a i u Nemačkoj takođe su naglo skočile.

Da bi moreuz ponovo postao bezbedna pomorska trgovačka ruta, neprijateljstva moraju trajno da prestanu, a mine moraju da budu uklonjene.

To je, međutim, složen poduhvat: „Pomorske mine izuzetno teško je otkriti“, kaže za DW Nitja Lab, ekspertkinja za pomorsku bezbednost u londonskom istraživačkom centru Četam haus.

„Postoje različite vrste pomorskih mina: one koje plutaju na površini vode i one usidrene za morsko dno koje plutaju ispod površine i detoniraju se čim otkriju brod u blizini. Postoje zatim i mine koje se postavljaju direktno na morsko dno.“

Čak i kada se mine lociraju, njihovo čišćenje može da traje nedeljama ili mesecima, procenjuje ekspertkinja za bezbednost Lab.

Pomorske mine – brzo se postave, teško se čiste

„Ne znamo tačan broj mina, niti znamo konkretna područja gde su možda postavljene. Ima, dakle, mnogo neizvesnosti“, naglašava Peters, stručnjak za bezbednost iz Kila.

„Za čišćenje mina ne postoji standardna procedura.“ Iako se pomorske mine mogu brzo da se postave, njihovo čišćenje je veoma dugotrajan proces. „Ali upravo za to su i dizajnirani brodovi za otkrivanje mina.“

Brodovi za otkrivanje mina nemačke mornarice dizajnirani su da detektuju pomorske mine, a da ih oni sami ne aktiviraju.

Trup tih brodova napravljen je od nemagnetnog čelika.

Mnoge mine reaguju na magnetno polje koje generiše čelik – recimo onaj iz trupa broda.

Buka propelera ili motora takođe može da izazove detonaciju pomorske mine i shodno tome, brodovi za otkrivanje mina sposobni su da rade u režimu „veoma tihog rada“.

Takođe, bespilotni sistemi (dronovi) kojima su opremljeni brodovi za otkrivanje mina poput „Fulde“, neophodni su za čišćenje mina.

Površinski dronovi tipa „Zehund“ simuliraju akustične i magnetne signale velikih brodova, čime pokreću detonacije mina.

Podvodni dronovi poput „Zefuksa“ mogu da identifikuju i unište mine.

Kada tehnologija dostigne svoje granice, raspoređuju se ronioci za čišćenje mina.

Ključni preduslov za potencijalnu misiju čišćenja mina je saglasnost priobalnih država poput Omana i strana u sukobu.

„Iranci se, naravno, moraju složiti“, kaže stručnjak za bezbednost Johanes Peters sa Univerziteta u Kilu.

„Moraju da prihvate da mornarice drugih zemalja pomažu u čišćenju mina u Ormuskom moreuzu.“

Prema rečima francuskog predsednika Emanuela Makrona, dvadesetak država već je obećalo konkretan doprinos misiji.

„Zaista je važno da Nemačka, Francuska i Velika Britanija – pod uslovom da učestvuju – jasno stave do znanja da nisu strane u sukobu i da ne zauzimaju ni stranu SAD, ni stranu Irana“, naglašava ekspertkinja za bezbednost Nitja Lab iz londonskog trusta mozgova Četam haus. Ona smatra da je poželjno da u misiju učestvuju i mornarice zemalja Zaliva, poput Omana ili Saudijske Arabije.

Pregovori tek počinju

Da li će se pomorska misija zaista održati, zavisi dakle i od toga kako se sprovodi okvirni sporazum između Irana i SAD.

On služi kao polazna tačka za pregovore o spornim pitanjima, posebno o iranskom nuklearnom programu.

Ti pregovori trebalo bi da dovedu do konačnog sporazuma u roku od 60 dana.

U sredu je kancelar Fridrih Merc (CDU) ublažio očekivanja u vezi s brzim početkom misije Bundesvera.

Rekao je da Bundestag neće razmatrati mandat do poslednje nedelje zasedanja pre letnje pauze. Ta nedelja počinje 6. jula.

Bez obzira na to, mornarica se već pozicionira.

„Spremamo se u svakom slučaju. Kad dođe vreme, bićemo spremni“, naglašava ministar odbrane Pistorijus.

Ukoliko dođe do raspoređivanja, brodovi bi mogli brzo da budu premešteni u Ormuski moreuz.

Do tada, učestvuju u pomorskoj misiji Evropske unije ASPIDES, koja nadzire brodske puteve u Crvenom moru.

(Kurir.rs/Dojče vele/Preneo: N. V.)