Nasilje u Londonu i Belfastu otvorilo nova pitanja: Stručnjaci u "Puls Srbije vikend": "Tinjajući građanski rat na Zapadu traje još od migrantskog talasa 2015."
Nakon novih talasa nasilja i sukoba koji su prethodnih dana zabeleženi na ulicama Londona i Belfasta, otvorena su brojna pitanja o bezbednosnoj situaciji u zapadnojEvropi, kapacitetima državnih institucija i posledicama dugogodišnje migracione politike. Pored reakcija vlasti i policijskih intervencija, posebnu pažnju izazvali su i snimci i javna obraćanja grupa koje se predstavljaju kao organizovani pokreti spremni da, kako navode, deluju van institucionalnih okvira.
Paralelno sa bezbednosnim aspektom, otvorena je i šira rasprava o granici između građanskog nezadovoljstva, političke radikalizacije i pojave neformalnih struktura koje sebe predstavljaju kao odgovor na, kako tvrde, neefikasnost sistema. U javnosti su se istovremeno pojavile dileme da li ovakvi događaji ukazuju na produbljivanje društvenih podela, promenu bezbednosne slike Evrope i ulazak u novu fazu političkih i identitetskih tenzija.
O ovim temama na Kurir televiziji u emisiji "Puls Srbije vikend" kod voditeljke Krune Une Mitrović govorili su Srbobran Radić, pukovnik specijalnih jedinica u penziji, Nikola Vujinović, istraživač Studija bezbednosti, Karlo Dulović, stručnjak za terorizam i Radiša Roskić advokat.
"Protestantska zajednica generiše nasilje"
Nikola Vujinović ocenio je da se nasilje koje poslednjih godina izbija u evropskim gradovima ne može posmatrati kao izolovan incident.
- Mislim da taj tinjajući građanski rat na Zapadu traje još od migrantskog talasa 2015. godine. Samo je pitanje u kom gradu dolazi do nasilja - da li u Nemačkoj, Francuskoj, Velikoj Britaniji ili Irskoj. To govori da države ili nisu sposobne ili ne žele da utiču na taj problem. Meni je verovatnije da ne žele, jer su duboko ideologizovane i veruju da će multikulturalizam sam rešiti sve probleme - rekao je Vujinović.
On smatra da su evropske države napravile ozbiljnu grešku dopuštajući da migrantske zajednice ostanu zatvorene u svojim sredinama, bez uspešne integracije u društvo.
Govoreći o situaciji u Severnoj Irskoj, Vujinović je ocenio da su poslednji sukobi posledica dugotrajnog potiskivanja radikalnih grupa nakon Sporazuma na Veliki petak.
- Danas vidimo da upravo protestantska zajednica generiše nasilje, jer smatra da britanska vlada više nije sposobna da obezbedi osnovnu sigurnost građanima - naveo je.
"Promene demografske strukture ostavljaju dugoročne posledice"
Advokat Radiša Roskić istakao je da migracione krize predstavljaju izazov sa kojim se nijedna država ne može u potpunosti izboriti.
- Ratove proizvode izbeglice i migracije za koje nijedna država nije potpuno spremna. Promene demografske strukture ostavljaju dugoročne posledice, a pitanje Severne Irske traje više od jednog veka i predstavlja mnogo širi bezbednosni problem nego što se često prikazuje - rekao je Roskić.
On je podsetio da međunarodno pravo nema jedinstvenu definiciju terorizma i ocenio da se slični separatistički procesi mogu posmatrati kroz različite istorijske primere, uključujući i Kosovo i Metohiju.
Pukovnik u penziji Srbobran Radić ocenio je da je koren današnje krize u dugogodišnjoj politici Velike Britanije prema Irskoj i migrantskim tokovima.
- Velika Britanija nikada nije dozvolila da se pitanje Irske trajno reši. Ono što se godinama kuvalo danas je, nažalost, proključalo. Ovo nije dobro ni za Veliku Britaniju ni za Irsku i pitanje je kako će se situacija dalje razvijati - rekao je Radić.
Stručnjak za terorizam Karlo Dulović ocenio je da Evropa tek ulazi u ozbiljnije bezbednosne izazove izazvane migracionim talasima.
- Domicilno stanovništvo u pojedinim državama sve više oseća da je ugroženo. Ovo što danas gledamo u Velikoj Britaniji može biti pokazatelj onoga što Evropu tek očekuje ukoliko se problemi migracija i bezbednosti ne budu rešavali sistemski - rekao je Dulović.
On je upozorio da će pitanje migracionih tokova ostati jedan od ključnih bezbednosnih izazova za evropske države u narednom periodu.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
